ЦРНА ГОРА - ЗАШТО СЕ ОДРОЂАВАЈУ ?

Неки ђаво је одиграо своју улогу. Столетна тежња да се две Српске државе уједине, остварена је 1918. године, када су изабрани представници народа изгласали да се Црна Гора уједини са Краљевином Србијом. Узгред, тенденциозно се у Цриој Гори провлачи - да је Црна Гора ушла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, што наравно није тачно. Краљевина Срба , Хрвата и Словенаца створена је уједињењем Краљевине Србије и Државе Хрвата, Срба и Словенаца.

Деведесетих година прошлога века остадосмо у заједничкој држави, која се звала Савезна република Југославија. Искрено, очекивао сам од врхушке Црне Горе, да предложе да се та држава назове Уједињене Српске државе / УСД /.

Напротив, ништа од моје маште. Формирана држава је од почетка била на климавим ногама. И тако после 90. година живљења у истој држави дође до разлаза. Браћа не могаше да живе у истој кући. Оделише се. Старији брат је пристајао на све могуће уступке, од млађег брата није тражио да даје новац у заједничку касу - за заједничке трошкове - колико ми је познато. Колико су год браћа била једнака и равноправна, ипак се млађи брат осећао мање великим. Но, нека је тако - како је. Треба да живимо и даље и то по могућству у братској слози.

Али боли и несхватљиво је због чега руководство Црне Горе упорно и систематски хоће да сатре трагове српског порекла Црногораца.

Питам се, због чега Црногорци не могу да буду црногорски Срби. Михаило Лалић ,у својим делима, тако зове своје суграђане. Ако су велики Његош и Краљ Никола, били Срби, зар је могуће да њихови потомци нису то. Радован Караџић, поносито истиче да је Србин.

На крају, лепо би било када би било, али није, и треба да прихватимо ствари како стоје. Али, има једно велико али. Због чега црногорски врх, гради интегритет црногорске нације, на фалсификовању историје и блаћењу Српства. Није то потребно. Оно што је било нека остане како смо записали и запамтили, а нека недвосмислено кажу да им је жеља да створе нову нацију - Црногорску нацију.

Није било потребно и превазишло је све мере, какав апсурд, да се доказује како црногорци нису припадали српском роду.

Шта у свему овоме не ваља и што  боли:

1. Зашто је формирана тзв. Црногорска православна црква? Много ме подсећа на формирање Хрватске православне цркве од стране Павелића, али је тај покушај, на срећу, пропао.

2. Да се у прештампавању Његошевих дела СРПСТВО замењује са Црногорство. Ово је скандалозно.

3. Доноси се правопис црногорског језика, са два нова слова. Провидно је, само да се црногорски народ одвоји од српскога народа. Само да не будемо исто.

4. Црна Гора , међу првим државама, признаје Косово. Зар, нису могли да се мало уздрже, да покажу како им тешко пада таква одлука .

5. Званична - државна телевизија ТВЦГ, снимила је и даје емисију на ТВ о Подгорици. Не поменуше да је Стеван Немања, српски владар рођен у Подгорици, али су зато посебно истакли: да је Српска војска 1918. године окупирала Подгорицу. Замислите - Српска војска окупирала Подгорицу. Није их ослободила. Да се човеку дроб преврне.

6. Зашто српски народ у Црној Гори нема иста права као и црногорски. Немају право на језик и писмо и ако су најбројнији.

Само да се зна, да смо многи Срби пореклом из Црне Горе. У нашем крају, један бивши срез се звао - чак -  Црногорски. Сви становници тога среза досељеници су из Црне Горе.

Примера ради, моја фамилија - Шолајићи, потиче од Никшића од Пиве. Тројица браће су прешли у Србију: један у село Лису код Ивањице, други у Котражу у Драгачево, а трећи у село Бреково код Ариља - од којих су моји Шолајићи. Вероватно је да су истога рода и данашње Шолаје. Шолајићи славе Ђурђевдан, а моји Шолајићи који потичу из Брекова, славе Алемпијевдан, јер су морали да промене славу - неки од предака је убио Турчина приликом откупа десетка.

Моја супруга Емилија , рођена Рацковић, родом из села Љубића, села покрај Чачка, је пореклом из Старе Херцеговине, садашње Црне Горе. И њени претци су из околине Никшића. На најстаријем надгробном споменику на Горњем љубићском гробљу, стоји споменик, на коме пише: Михаило Рацковић, родом из Герцеговине, председатељ села Лјубића, итд, итд. Ова фамилија има за крсну славу Лучиндан.

И тако многе фамилије.

Забележио, дана 2. августа 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак