ДРАГОСЛАВ - ДРАГО ПАРТАЉЕВИЋ, ГЕН: ДИРЕКТОР ЕЛЕКТРОСРБИЈЕ КРАЉЕВО, Л И К

Драгослав- Драго Партаљевић, био је генерални директор Електросрбије Краљево, седамдесетих и осамдесетих година прошлога века. Ја сам у то време био Руководилац финансиског сектора ООУР Чачак у саставу истога предузећа.

Драго је био ратник, био је у партизанима у Другом светском рату, био је рањен метком кроз главу, био је са једним вештачким оком, или је оно било оштећено од метка, не знам вероватно је био и носилац Партизански споменице 1941 године, по свршеној школи био је дипломирани економиста.

Какав је био Драго, записаћу само неколико момената, да би поколења запамтила и да су постојали и такви људи Револуције.

1. Пре свега, био је веома скроман, ненаметљив, свакога човека је ценио као себи равним.

2. На једном састанку Радне заједнице предузећа, један од чланова колектива је критиковао да се много путује и да се много троши на дневнице, не мислећи на ген. директора, већ на неке друге руководиоце и службенике.Драго је сматрао да се то односи и на њега. Од тада до краја свога директоровања није хтео да наплати ни једну дневницу за службено путовање. Познат ми је случај, да је путовао у Бања Луку, а да се вратио истога дана. Служба је издавала Налоге за службено путовање возачу и њему а и другима који са њим путују, обрачунавала путне налоге, али он није хтео да новац прима, већ је исти депонован.

3. Седамдесетих година прошлога века, Елктросрбија Краљево градила је и изградила у Бечићима на Црногорском приморју, Радничко одмаралиште, величине 102 гарсоњере, у неколико павиљона. Ја сам био председник Одбора за изградњу овога и свих других одмаралишта. На састанку Одбора, донесена је одлука да се радови на почетку изградње обележе на пригодан начин. Дискутовало се и о томе, колико да се позове гостију и колико би требало да то кошта оквирно. Један од чланова одбора само је поменуо да би то требало да кошта око 1,500.000.- динара. А, одлука је једногласо донета, да се овлашћује ген. директор да позове кога сматра да треба и да потроши колико треба, без икаквих ограничења.. Били су позвани званичници из Општине Будва и из Владе Црне Горе, људи који су нам били јако благонаклони у додељивању плаца. Ја сам требао да идем, као председник Одбора за изградњу, али нисам могао из неких разлога, те је из предузећа отишао само директор.

Шта се дешава. Конобар доноси рачун да га Драго овери. Рачун гласи на близу 3,000.000.- динара. Драго враћа конобара, тражи и добија један рачун на терет Одмаралишта у изградњи у износу од 1,500.000.- динара, а остатак на своје име, вади новчаник и тај рачун плаћа готовином. Убеђивања нису помогла, остао је при своме.

4. Радна заједница у Краљеву имала је и своју Друштвену исхрану, управо имали су организовано издавање топлог оброка у сопстеној режији. За ту сврху, радници су добијали бонове, којима се плаћала храна. У Ресторану, за бонове, могли су се добити и сухомеснати производи и слично, уместо топлог оброка. Драго, није могао да конзумира храну ресторана, вероватно из здравствених разлога. Није ни подизао бонове на благајни, није хтео да за бонове узима другу храну. Бонови су свакога месеца били депоновани као неисплаћени, исто као и за неисплаћене дневнице за службени пут.

5. Када је Драго постављен за генералног директора у Краљеву, преселењем из предходног места становања, супруга му је изгубила посао, а по професији је била професор. Две ћерке и супруга нису радиле. Он није хтео да икога моли да му помогне у запослењу супруге и две ћерке.А, нико се сам није сетио да му помогне.

Забележио по сећању, дана 13.јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак