Х Р В А Т И  К И Т Е  Ј Е Л К У  Н А  Б А Д Њ И  Д А Н

Седамдесетих година прошлога века био сам у радној посети у Техничко ремонтном заводу Брегана код Загреба. Био сам гост код Смиље Јосиповић, начелника финансиског сектора ТРЗ-а, моје колегинице. Ја сам на истој функцији у ТРЗ- у Чачку.

Смиља ме је извела на ручак, како је у то време било уобичајено- да се гости угосте, у Градску кавану на главном тргу у Загребу. Био је католички Бадњи дан, значи 24. децембар. На Тргу огромне јелке искићене са разним илуминацијама, или како се то зове- сијаличице и сличне стварчице, разних боја. Ето, каже мени Смиља, ви у Србији китите те исте јелке, са истим елементима, као и ми. Разлика је велика. Ми китимо у част католичког Божића, а ви у Србији у част Нове године, по новом календару.

Каква разлика, а живимо у истој држави. У Србији, у прво време одмах после рата, СКОЈ-евци су добијали задатак да сваког сељака који одсече и унесе бадњак у кућу на Бадњи дан, пребију тољагама и кочевима. Касније је то мало попустило, појединци су ипак славили Божић са бадњаком. На другој страни, у Хрватској, држава званично поставља огромне јелке у центру Загреба.

Тачно, пошто је код нас било забрањено прослављати Божић, наша комунистичка власт је нашла спасоносно решење. Китите и ви јелку као и католици. Уместо бадњака ево вам јелка. И Срби прихватише да ките јелку уместо бадњака. Нису Срби прихватили да ките јелку за свој Божић, као и Хрвати за свој, остали су традиционално да ките бадњак. Али за то ките јелку за Нову годину. А то није у традицији Срба.

Пре Другога рата Божић- Бата је делио дарове за Божић, а сада дарове дели Деда мраз за Нову годину. Укоренило се и ако није у традицији.

Забележио по сећању, дана 7. јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак