ПОГИБИЈА 11 - РО ЧАЧАНА, У ЧАЧКУ 1976. ГОДИНЕ.

Дана 4. марта 1976. године, на пружном прелазу индустријске пруге према фабрици Слобода идући ка Градској болници у улици др. Драгише Мишовића у Чачку, догодила се тешка саобраћајна несрећа, у којој је погинуло 11 - ро Чачана.

Било је око подне. Возач аутобуса у градском саобраћају, или није видео и чуо сигнал или је рачунао да ће моћи да пређе пругу пре наиласка воза - углавном нашао се на прелазу и судар са возом је био неизбежан. У аутобусу су били углавном студенти и ђаци. Погинуло је 10 - ро младих, сви из приградских насеља, и једна жена из једног села код Чачка.

Погинули су : Перуна Лаковић, Радомир Јекић, Предраг Шолајић, Миломирка Цица Пауновић, Дана Рафаиловић Вуловић, Милић Роговић, Горица Вучићевић, Радмила Гавриловић, Маријана Вујовић, Видосав Радичевић и Љубица Ђокић.

Погинуо је мога брата од стрица Младена Шолајића / 1929 - 1980 / син - Предраг Шолајић / 1956 - 1976 /, студент прве године Више техничке школе у Чачку.

У аутобусу је био и мога млађег брата Видосава Шолајића / 1932/ син Благоје Шолајић / 1957/, студент Више техничке школе у Чачку.

Благоје Шолајић, мој братанац, на минут пре судара устао је са седишта и уступио место жени у средовечним годинама - Љубици Ђокић, која је погинула. Значи, само захваљујући лепом маниру, Благоје је остао жив. Сви који су седели изгинули су. Неки терет је пао на кров аутобуса - да ли дизалица, локомотива, вагон, или шта ли је, углавном они који су седели нису могли да се помере и смрт је била неизбежна.. Који су стајали, попут Благоја, од судара и инерције попадали су у пролазу између седишта и кров аутобуса није могао да их удари и нанесе смртоносне ране- остали су живи.

Истина и Благоје Шолајић је једва преживео овај судар. Он није давао знаке живота - један случајни пролазник извукао га је онесвешћеног из аутобуса, ставио у свога Фићу - ноге су Благојеве биле напољу /високога је стаса/, вукле су се по земљи и одвезао ипак у болницу.. Телесна температура му је била пала испод критичне, срећом особље болнице се снашло, покупили су сву ћебад из те и других соба са лежећих болесника и потрпали преко Благоја - кажу да су на њега били ставили око 60 - ро ћебади, и тако га врате у живот.

Благоје је имао неку нервну повреду у једној руци, дугим лечењем и вежбањем излечио се без икаквих последица.

На Кулиновачко - атеничком гробљу у Приградским насељу Чачка обављена је сахрана 6 - ро младих - истовремено. Тада није била изграђена капела., па су сахране обављене са опелима у двориштима кућа погинулих. Гробље се налази на високом брегу изнад Кулиновачког и Атеничког поља. Налазио сам се на врху гробља са великом групом грађана. И шта сам видео. Као на длану, у један мах , из 6 - ест разних праваца крећу се колоне грађана , на стотине венаца и букета цвећа, хиљаде младих у поворци, кукњава и лелек - до неба се чује.. Страшно - тако нешто нисам ни у рату видео. Да ти се срце заледи.

Забележио по сећању, на дан 35 - то годишњице погибије, дана 4. марта 2011. године.

Јован Шолајић, Чачак

ГИМНАЗИЈА ЧАЧАК. ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 175 - ТО ГОДИШЊИЦЕ ПРОМЕНИТЕ ИМЕ У ЧАЧАНСКА ГИМНАЗИЈА.

За директора Гимназије - лично.

Поштовани директоре,

Гимназија у Чачку је једна од четири најстаријих гимназија у Централној Србији. Основана је на предлог Вука Караџића , заједно са гимназијама у Шапцу и Зајечару, 1837 године. Само је она у Крагујевцу старија од ове три - за неку годину.

Идуће године биће 175. година од постанка Чачанске гимназије. Предпостављам да ће Гимназија овај јубилеј обележити и прославити како доликује. Зато предлажем. Да промените име гимназији да се зове Чачанска гимназија уместо Гимназија Чачак. Сви кажу завршио сам Чачанску гимназију не кажу завршио сам Гимназију у Чачку. Уосталом вратите изворно име гимназији. Она се некада и звала Чачанска гимназија. Много лепше звучи него ли опште име гимназија. Све су оне у Србији гимназије само су им додали име места - сасвим прозаично и просто.

Разумем што је у неким именима избегнут придев " српски", као што су Војска Србије а не Српска војска, или Олимпијски комитет Србије, уместо Српски олимпијски комитет - мада је дискутабилно због чега се избегава придев " српски"- али за име гимназији нема никаквог оправдања.

Обрадовали би сте нас, ако идуће године / најкасније/ видимо на улазу гимназије окачену таблу на којој пише " Чачанска гимназија, 1837 ,...... итд."

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ЗА ДИРЕКТОРА / ВЛАСНИКА/ БЕОГРАДСКОГ КБЦ - А - ЛИЧНО

Поштовани директоре / власниче/.

Честитам вам на постигнутим резултатима и желим вам све најбоље у даљем раду.

Ипак имам једну примедбу. У данашњој "Политици" видео сам импресивну слику ваше клинике. Делује убедљиво. Али, смета ми што сте фирму , усред Београда, исписали латиницом и то само латиницом.

Ћирилица је у нашој земљи државно писмо и као такво заслужује бар једнак третман са латиницом - ако не налазите да ћирилица као таква заслужује предност. Није логично, и да не употребљавам тешке речи - јер ће те разумети и без њих - што не дадосте бар једнак третман ћирилици и не написасте назив фирме и на државном писму.

Слова наше ћирилице су нешто најлепше што се може видети. Верујте ми, назив фирме на ћирилици улепшаће фасаду ваше клинике, лепше него ли било какви украси.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ГРАДСКА БОЛНИЦА ЧАЧАК - ИМЕ - НАЗИВ ОВЕ УСТАНОВЕ НИЈЕ ОДГОВАРАЈУЋЕ..

Испред улаза у круг нове болнице у Чачку, стоји табла на којој пише" Градска болница".

Питам се зашто се зове " Градска болница".. Ова болница опслужује - лечи и болеснике са сеоског подручја града Чачка, па би сељаци - земљорадници из околних села помислили да болница није намењена за њихово лечење.

Она би требало да се зове " ОПШТА....", или још боље ОКРУЖНА БОЛНИЦА. Окружна, јер служи и за лечење болесника из целога Моравичког округа: осим грађана града Чачка лечи и грађане општина : Г. Милановац, Лучани и Ивањица. Болница је такав назив носила још у 19. веку - зашто да тај назив не носи и данас. Дајте мало традиције. И само име " Окружна болница" давало би већи престиж и уливало би веће поштовање грађана, а и бољи третман од здравствених власти државе.

Узгред да кажем - да сам био председник Одбора за изградњу нове болнице, а директор Градске болнице је тада био пок.Др Дабовић.

Рачунам да ће ово писмо некако стићи до директора Градске болнице и до директора Здравственог центра " Др. Драгиша Мишовић" у Чачку.

Јован Шолајић, Чачак, дана 2. марта 2011. године.

ЂОКОВИЋ НОВАК, СРПСКИ НАЈБОЉИ ТЕНИСЕР, АЛИ.............

Новак Ђоковић, српски најбољи тенисер, понос и дика српскога рода. Честитам, и желим да се ускоро попне на врх свестске листе тенисера.

Али, волео бих и још нешто:

1. Да Новак , приликом обраћања светској јавности, говори на српском језику, и то нарочито, када прима трофеје на спортском пољу,

2. Да у говорима, приликом пријема трофеја, помене да је из земље Србије, да је Србин и да се захваљује и земљи Србији и њеном народу, који га је изнедрио, и

3. Да Новак промени место боравка - пребивалишта - уместо Монтекарла да то буде Србија, односно Београд.

Ово обраћање Новаку објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Јован Шолајић, Чачак, 1. марта 2011. године.