MИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА - ЛИЧНО ЗА МИНИСТРА Г - НА ИВИЦУ ДАЧИЋА.

Поштовани г - не министре,

Честитам вам на ставу да нећете да разговарате на тему - Војвођанска полиција.

Мало је војвођанским сепаратистима:

1. Донеше Статут Војводине са пуно државних ингеренција;

2. У Статут / чл.26, став 2 / уведоше српску латиницу, противно Уставу - коју Устав не познаје / интересантно, да Уставни суд није реаговао /;

3. Добише и канцеларију у Бриселу, паралелну са канцеларијом државе Србије / нама грађанима централне Србије је довољна једна канцеларија, а они хоће све дупло/ ;

4. Добише у Буџету Србије 7% посебних буџетских средстава / по том основу општине и окрузи Централне Србије нису ништа добили - ко има дај му још/;

5. Нити је уставно нити логично: да војвођански посланици у Скупштини Србије одлучују о судбини народа Централне Србије, а да посланици Централне Србије не одлучују о судбини народа Војводине - не могу јер нису у Скупштини Војводине.

Јуче је Чанак затражио, а председник Владе му је обећао да ће на ту тему разговарати, да се државна имовина / железнице, путеви, електропривреда, итд./ пренесе у власништво АП Војводине. Опет двоструки аршини. Значи, велики системи у Војводини биће у власништву Војводине, а системи Централне Србије биће у власништву државе Србије, другим речима у власништву и Војводине.

Чанак се не зауставља. Тражи и војвођанску полицију. Далеко им је Београд. Питам се само како се полиција сналази и координира у раду и акцијама у : Бугарској, Румунији, Мађарској, Француској, Енглеској, Кини, итд., које немају покрајине.

Данашња Хрватска нема покрајине, а кроз векове се састојала, у оквиру аутро- угарског царства, од четири потпуно одвојена дела: Славоније, Хрватске, Далмације и Истре.

Узгред, у Румунији живи концентрисано око 2. милиона Мађара, па немају аутономију.

Никако да се задовоље, много ме ово подсећа на 1974. годину и на Хрвате и Словенце. Они су , одмах, чим су се са Србијом ујединили 1918. године, стално нешто посебно тражили и добијали су - попуштано им је, док на крају није дошла 1991.година.

Јуче су тражили да им се велики државни системи пренесу у власништво, данас траже полицију, сутра ће тражити и своју војску, а већ прекосутра ко зна шта ће им пасти на памет.

Не смете више попуштати, морате им ставити тачку на захтеве, иначе довешћете у питање опстанак и оволике Србије. Нашим непријатељима, или онима којима смо стално трн у оку, одговара што мања и слабија Србија. Не смем ни да помислим, а вероватно у томе има пуно истине, да иза покрета осамостаљивања Војводине се крију неке диверзивне стране силе или силе наших душмана.

Зашто се не распише референдум и да народ одлучи да ли нам треба аутономија Војводине - уопште. Овако нигде краја.

С поштовањем, Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо послао сам и председнику Републике и председнику Владе.

Ово писмо објавио сам на своме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.