Categories
My Links
Генерална
Погибија 11 - ро Чачана, у Чачку 1976. године
jovansolajic | 04 Март, 2011 13:29

ПОГИБИЈА 11 - РО ЧАЧАНА, У ЧАЧКУ 1976. ГОДИНЕ.

Дана 4. марта 1976. године, на пружном прелазу индустријске пруге према фабрици Слобода идући ка Градској болници у улици др. Драгише Мишовића у Чачку, догодила се тешка саобраћајна несрећа, у којој је погинуло 11 - ро Чачана.

Било је око подне. Возач аутобуса у градском саобраћају, или није видео и чуо сигнал или је рачунао да ће моћи да пређе пругу пре наиласка воза - углавном нашао се на прелазу и судар са возом је био неизбежан. У аутобусу су били углавном студенти и ђаци. Погинуло је 10 - ро младих, сви из приградских насеља, и једна жена из једног села код Чачка.

Погинули су : Перуна Лаковић, Радомир Јекић, Предраг Шолајић, Миломирка Цица Пауновић, Дана Рафаиловић Вуловић, Милић Роговић, Горица Вучићевић, Радмила Гавриловић, Маријана Вујовић, Видосав Радичевић и Љубица Ђокић.

Погинуо је мога брата од стрица Младена Шолајића / 1929 - 1980 / син - Предраг Шолајић / 1956 - 1976 /, студент прве године Више техничке школе у Чачку.

У аутобусу је био и мога млађег брата Видосава Шолајића / 1932/ син Благоје Шолајић / 1957/, студент Више техничке школе у Чачку.

Благоје Шолајић, мој братанац, на минут пре судара устао је са седишта и уступио место жени у средовечним годинама - Љубици Ђокић, која је погинула. Значи, само захваљујући лепом маниру, Благоје је остао жив. Сви који су седели изгинули су. Неки терет је пао на кров аутобуса - да ли дизалица, локомотива, вагон, или шта ли је, углавном они који су седели нису могли да се помере и смрт је била неизбежна.. Који су стајали, попут Благоја, од судара и инерције попадали су у пролазу између седишта и кров аутобуса није могао да их удари и нанесе смртоносне ране- остали су живи.

Истина и Благоје Шолајић је једва преживео овај судар. Он није давао знаке живота - један случајни пролазник извукао га је онесвешћеног из аутобуса, ставио у свога Фићу - ноге су Благојеве биле напољу /високога је стаса/, вукле су се по земљи и одвезао ипак у болницу.. Телесна температура му је била пала испод критичне, срећом особље болнице се снашло, покупили су сву ћебад из те и других соба са лежећих болесника и потрпали преко Благоја - кажу да су на њега били ставили око 60 - ро ћебади, и тако га врате у живот.

Благоје је имао неку нервну повреду у једној руци, дугим лечењем и вежбањем излечио се без икаквих последица.

На Кулиновачко - атеничком гробљу у Приградским насељу Чачка обављена је сахрана 6 - ро младих - истовремено. Тада није била изграђена капела., па су сахране обављене са опелима у двориштима кућа погинулих. Гробље се налази на високом брегу изнад Кулиновачког и Атеничког поља. Налазио сам се на врху гробља са великом групом грађана. И шта сам видео. Као на длану, у један мах , из 6 - ест разних праваца крећу се колоне грађана , на стотине венаца и букета цвећа, хиљаде младих у поворци, кукњава и лелек - до неба се чује.. Страшно - тако нешто нисам ни у рату видео. Да ти се срце заледи.

Забележио по сећању, на дан 35 - то годишњице погибије, дана 4. марта 2011. године.

Јован Шолајић, Чачак

 

 #