Categories
My Links
Генерална
Кафана - Видиш жено није лако бити кафански човек.
jovansolajic | 09 Март, 2011 11:51

КАФАНА - ВИДИШ ЖЕНО НИЈЕ ЛАКО БИТИ КАФАНСКИ ЧОВЕК.

Било је то шестдесетих и седамдесетих година прошлога века. У нашој улици Владана Шићевића, у градском насељу Кулиновачко поље, преко пута О.Ш. "Свети Сава" у Чачку, на самој раскрсници код семафора иза Градске болнице, радила је некаква кафана. Кафана је радила и преко дана, а увече и у ноћ била је препуна народа. У програму је имала и музику, не увек, већ с времена на време. Стални гости у кафани били су мушкарци млађих година, међу њима доста пијанаца и разних проблематичних типова. Млади људи, жељни излазака и некаквог провода, увече су проводили време у кафани са друштвом, уз чашицу, музику и лепе келнерице. Међу посетиоцима, могли су се видети и фамилијарни људи средњих година, па и друштвени и политички активисти из насеља и села.

Мој старији брат Милутин - Луле Шолајић / 1925 - 1998 /, калионичар Техничко ремонтног завода у Чачку, отац троје деце , чија је кућа у истој улици, на свега педесетах метара од ове кафане, знао је и он понекад да са својим друштвом Миланом Радосављевићем / 1926 - 1981/, шефом мензе у ЦЕР - у Чачку, Миломиром - Миком Ружичићем / 1926 - 1998 /, пензинисаним морнаричким подофициром ЈНА и другима, све сами политички активисти у Месним заједницама и у Партији. Ни један од овог друштва није био љубитељ чашице. Волели су да се друже. Иначе, били су сви познати и признати грађани у својој средини.

Супруга Милутинова Гроздана / 1928 /, знала је да по некад пребаци мужу - да није лепо што иде у кафану као да није фамилијаран човек. Реши Милутин и једно вече поведе своју супругу Гроздану на излазак у друштво у ову кафану, а и још неки то ураде од другара. Музика, све лепо. Када је било неко доба ноћи, дође до неке чарке - што је било уобичајено, почеше да лете чаше и флаше , столице, општа гужва и вриска, не зна се ко кога удара и зашто. Једва ово друштво остане читаво. Дођу кући, и Гроздана каже мужу Милутину, да јој је ово први а и последњи пут, да иде у овакве кафанчине. А Милутин ће њој: " Видиш жено - ти мислиш да је мени лако ".

Забележио по сећању, дана 31. августа 2010. године. Јован Шолајић, Чачак

 #