НЕЗНАЊЕ ЈЕ МОГЛО : МЕНЕ, МОЈУ СЕСТРУ ОЛГУ И ПОРОДИЦУ СКУПО ДА КОШТА.

Пред Други светски рат, у јесен 1940. године, био сам ђак Првог разреда Друге чачанске мешовите гимназије. Моја средња сестра Олга / 1923 /, у истој гимназији учила је Шести разред. Олга је, ваљда, већ била организована у СКОЈ.

Једнога дана враћали смо се из школе кући преко Авлаџинице. Са нама је ишла и Олгина школска другарица Дана. Причале су о нечему мени неразумљиво. И са мном су разговарале. Сестра Олга каже мени : " јелда, ти ћеш, кад порастеш, да будеш комуниста".

Сутрадан, у школи на часу одмора, свак је понешто причао, па и ја. Кажем друштву, ја ћу кад порастем да будем, погрешим, па у место да кажем , комуниста изговорим католик. А, то вероватно због тога што смо и тога дана имали час веронауке, на коме је било речи и о католичкој вери. Друштво, у смех. Како да постанеш католик. Зар ћеш да промениш веру. Брзо се уједем за језик, али се не исправим. Не кажем како треба, хвала Богу, јер сам заборавио шта ми је сестра рекла - нисам могао да се сетим.

Свашта би било, да сам рекао да ћу постати комуниста. Клупко би се одмотало, па би сестри било доведено у питање даље школовање, а и читава породица имала би неке последице.

Добро памтим, те исте године, тучу , причало се, љотићеваца и комуниста - гимназијалаца старијих разреда. Догодило се то у мушком дворишту Гимназије. Тукли су се песницама а и боксерима.

Забележио по сећању, дана 8. септембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак