Електродистрибуција Србије Београд - Зашто узимате кредит за набавку паметних бројила ?
jovansolajic | 25 Септембар, 2010 14:47
ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА "
Молим да објавите следеће:
Електродитрибуција Србије - Зашто узимате страни кредит за набавку паметних бројила ?
Замена постојећих струјомера са паметним бројилима у Србији и у ЕУ требало би да се изврши у наредних десет година. У Србији би требало да се замени око 3. милиона бројила.
Поставља се питање - зар наша привреда , банке, Министарство за економију, а и електропривреда Србије - удружени нису у стању да исфинансирају производњу највише до 300000 бројила годишње. Разумљиво је да наша економија није тако јака да финансира нове капацитете за производњу електричне енергије. Изградња једне термоцентрале је целина за себе, те свакако да нисмо у стању да обезбедимо огромна средства.
Ако дајемо страним партнерима за свако радно место од 4 - 10.000.- ЕВРА, зашто и за ову производњу не издвојимо новац из Националног инвестиционог плана. Ако израду струјомера, поверавамо страним компанијама, онда шта ће наша индустрија да ради. Ако нам стране фирме граде мостове, термоцентрале, локомотиве, не морају да нам производе и струјомере - производе мале вредности. Паметније је да упослимо наше капацитете, да запослимо нашу радну снагу, са нашим средствима - колико их имамо, него ли да посао дајемо протежираним страним фирмама.
Наша Влада говори да им је превасходни посао да запошљавају нову радну снагу. Посао око уградње нових - паметних бројила - како је замишљен - је супротан од прокламација Владе.
Добро би било да Владин орган, који се брине о економији државе, прикаже комплетну рачуницу за увоз и против увоза бројила. Мора се израчунати колика је тзв. "компаративна предност" израде бројила у земљи. Знају економисти шта се под компаративном предношћу подразумева.
Увоз се мора платити извозом. Шта ми то да извеземо. Не можемо са извозом јабука, малина да плаћамо све и свашта. Нама је и овако пољопривредно становништво прекобројно. Куда ће ти радници - ако их на селу већ има прековише. На улицу. Боље је да они произведу бројила, чак и појединачно скупља, од увозних и то само у количини колико сви актери привреде и банкарства
могу да исфинансирају, него ли да се задужујемо.
Банке које нам дају кредите и њихови клијенти су у спрези, делују монополно на тржишту, нуде неекономске услове. Ми то не смемо прихватити.
И предходни увоз струјомера из Француске, мени је остао симптоматичан. Добили су посао зато што су били у цени нижи за пола долара. То би било исто, као када би наш сељак, који нема никакво економско образовање , решио да купи пшеницу или кромпир од комшије, јер је продаје за пола динара по нижој цени него што показује рачуница да ће његова производња коштати. Наравно, сељак не зна шта је то компаративна предност, као економска категорија, али ће одлучити да произведе свој кромпир.
Влада је у обавези да ствара амбијент у привреди да се индустријска производња повећава, да се упошљава нова радна снага, да се повећава извоз а смањује увоз. Влада мора да избегне да увози робу, ако их кредитори уцењују, као у случају увоза паметних бројила. Кредитори постављају немогуће услове, које наша индустрија не може да конкурише, као у овом случају.
На крају, треба имати у виду - да иза сваког увоза, постоји могућност злоупотребе код увозника. Кључни људи који одлучују о целом аранжману увоза и кредитирања, знају да се лепо " омасте". За то памет у главу, господо из Владе.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Дозвољавам да извршите редакцију текста.
Ово писмо објавио сам на своме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ПОЛИТИКА није објавила овај чланак.
Ово писмо сам послао и Председнику Владе Републике Србије Др. Мирку Цветковићу и ген. директору Електропривреде Србије, дана 27. септембра 2010. године.
