ДАВИО САМ СЕ У ЗАПАДНОЈ МОРАВИ

Сви у мојој породици волели смо да се лети купамо и сунчамо на реци Западна Морава, низводно од Чачка, у реону нашег Кулиновачког поља, чијом северном границом ова река пролази.

Ово се догодило пре Другог светског рата. Рођен сам 1929. године. Водоток је био велики, много већи него ли данас. Дуж плажа могли су се видети сандолине једноседи и двоседи. Вода реке је била беспрекорно чиста. Воду смо пили и употребљавали за спремање хране на плажи.

Од када знам за себе ја сам пливао у реци, још као мали. Међутим, ово како се збило, био сам сасвим мало дете, чим се тога не сећам. Тада смо се купали испод Казанице. Мене је вода понела, почео сам да се давим, моја мама Милева, скочи за мном да ме спасава, па и она почне да се дави. Дао Бог, на плажама је увек било добрих пливача, младића , који су могли да притекну у помоћ. Тако у воду скочи Јован Ћетеновић, из Чачка и спасе и мене и моју маму.Моја мајка Милева, често се сећала спасиоца Јована Ћетеновића, он и његова породица увек су нам били нешто изузетно.

На жалост, наш спасилац Јован Ћетеновић, веома млад, стрељан је на брду Крушику код Ваљева 1941. године од стране Немаца, скупа са још 300 заробљених партизана од стране четника и предатих Немцима.

Забележио по сећању, дана 8. септембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак