КАФАНА - НИЈЕ ЛАКО СЕДЕТИ У КАФАНИ И БИТИ КАФАНСКИ ЧОВЕК.

Било је то шестдесетих и седамдесетих година прошлога века. На самом почетку наше улице Владана Шићевића, у градском насељу Кулиновачко поље, код самог семафора иза Градске болнице, преко пута О.Ш. "Свети Сава", радила је некаква кафана. Kaфана је радила преко дана, а нарочито је била пуна гостију ноћи. Било је ту и музике и певачица. Ноћи је била препуна гостију. Било је ту пуно пијанаца и свакавих људи, а бога ми ту су се виђали и угледнији људи - домаћини и политички и друштвени радници. Народу никада није било много забаве и уживања. Од наших кућа - Шолајића, кафана се налазила на око 50 метара, веома близу.

Мој старији брат Милутин - Луле Шолајић / 1925 - 1998 /, по занимању машин - бравар, познати и признати калионичар у Техничко ремонтном заводу у Чачку, Милан Радосављевић / 1926 - 1981 /, шеф мензе у Фабрици Цер у Чачку, Миломир - Мико Ружичић / 1926 - 1998 /, пензионисани морнарички подофицир ЈНА и још неки из њиховог друштва, знали су да често седе у овој кафани. Сви су они били активисти у друштвеном животу у месним заједницама и у партијским организацијама. И у кафани, и ако се нису доносиле одлуке, оно се знало да се многе ствари у разговорима унапред одреде у решавању.

Наравно, друштво је излазило у провод без супруга. Супруга мога брата Милутина - Гроздана приговараше мужу да није лепо што он и његово друштво не поведу и супруге у излазак из куће.

Тако једно вече Милутин и његово друштво поведу и супруге у кафану - у провод. Када се кафана поднапила почеле су да лете чаше, флаше и столице. Настала је туча и вриска жена, бежање из кафане главом без обзира. Једва се друштво некако извуче из кафане без неких последица.

Када су дошли кући супружници Милутин и Гроздана, Милутин се обрати супрузи: " Видиш жено како је мени, мислиш да је мени лако седети у кафани ".

Наравно, Гроздани више није падало на памет да мужу ставља примедбе зашто излази без ње.

Забележио по сећању, дана 1. септембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА И ПРЕДСЕДНИКА УПРАВНОГ ОДБОРА БАНКЕ - ЛИЧНО

Поштована господо,

Ваша Банка је, предпостављам, највећа српска банка, а и једна сте од ретких домаћих банака на нашем банкарском тржишту.

Пара ми очи , а и мозак, ваша реклама у данашњој ПОЛИТИЦИ о 40. годишњици вашег постојања и делања. Зашто на латиничном писму ? Ем ПОЛИТИКА је на ћирилици , а и ви сте Српска банка. У Србији живи већински српски народ, у Уставу пише да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, а ви сте српска банка и пишете углавном све на латиници. Што не удостојите и српски народ да му се обраћате на његовом традиционалном писму.

У међународној комуникацији пишите како хоћете, али у комуникацији са народом у Србији пишите ћирилицом. Направите разлику између наше банке и страних банака у Србији.

Било би пристојно да и стране банке пишу на државном писму. Али то од њих, дао Бог, нико није ни тражио, а и они су се угледали на праксу домаћих банака. Дајте леп пример.

На крају, да знате, клијент сам ваше Банке.

С поштовањем, Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.