ЗАШТО НА СПОМЕНИКУ НЕМА ИМЕНА КОЈИМА СЕ ПОДИЖЕ ?

Деведесетих година прошлога века, присуствовао сам Састанку Општинског одбора Савеза бораца НОР- а, општине Чачак, чији сам ја био члан, у својству председника Одбора за доделу станова борцима НОР- а.

На дневном реду Одбора била је и тачка дневног реда о подизању Споменика стрељаним борцима 1941. године у кругу Војно техничког завода у Чачку. Предлог одређене комисије је био да на споменику буде исписан текст: да је на том месту стрељано 800 бораца - отприлке тако нешто. Мој је предлог, напротив био, да се напише да су ту стрељани бивши или заробљени партизани и остали родољуби, јер Немци нису могли да стрељају партизане, већ само заробљене партизане и да је ту стрељано и родољуба, који нису били у партизанима. Моја главна примедба и предлог је био да се на споменик испишу сви по имену и презимену са осталим генералијама - јер су бар заслужили да се њихова имена читају, да нису они обизличени, они имају своје фамилије, итд.

Ратко Трипковић, носилац Партизанске споменице 1941 године, изнео је податак - да је преко 20. година истраживао, и утврдио имена са генералијама за њих 236, или том броју сличан податак. На то сам рекао, ето испишимо имена тих 236 бораца и родољуба, и испод да се напише и још 564 непозната борца - ако се већ са сигурношћу зна да их је стрељано 800.

Међутим, већина није била за мој предлог, или је ћутала. Главни заступник тезе о неименовању стрељаних био је Милорад - Миго Јевтовић, носилац Партизанске споменице 1941. године. И , вероатно  - сасвим сигурно, је и подигнут  споменик на коме  нема имена стрељаних.. А, мислим да су заслужили..

Забележио по сећању, дана 29. јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак