ДЕЛЕГАТ У СКУПШТИНИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ

Седамдесетих година 20-ог века, био сам делегиран, испред "Елктросрбије" Краљево, у Скупштину Југословенске електропривреде.

Прва моја Скупштина одржана је у Загребу.На дневном реду 72.тачке. Пола тачака дневног реда, су извештаји у раду појединих система електропривреде, а пола тачака је доношење разно-разних одлука из рада југословенске електропривреде у надлежности наше Скупштине.

У Загреб сам допутовао: аутобусом до Београда, а од Београда ноћним возом. Одмах, чим сам дошао у Загреб, одем у Путник, који је близу жел. станице, и узмем карту за ноћни брзи воз за повратак у Београд. У сали за Скупштину, видим да је ту и Светолик Станковић, који је делегат Електромораве из Чачка. Пита ме Ликинац, то му је био надимак, како се враћам. Ја му испричам, да сам узео карту за ноћни воз за повратак. А, он мени, побогу, шта ћеш да радиш у Загребу до то доба. Ја му на то одговорим, да имамо 72. тачке на дневном реду и ко зна када ће се ова Скупштина завршити. Море, видећеш, за сат времена је све готово, и можемо послеподневним возом за Београд. И, би тако. Председавајући је експресно изговарао која је тачка дневног реда, какав јој је наслов, да смо добили писани материјал, има ли ко реч, нема нико реч, ко је за, једногласно су сви за, прелазимо на тачку ту и ту. Нико, није проговорио ни једну једину реч на Скупштини.

И тако све се заврши за непун сат времена, те морадох да вратим карту за ноћни и узмем карту за послеподневни воз за Београд, што ме је коштало 10% провизије, за враћену карту.

За време док је трајала Скупштина, службеница нам је делила путне налоге да их попунимо, саопштавајући колика је дневница. Друга службеница је ишла за њом после извесног времена и на лицу места исплаћивала.Ја сам попунио, колико се сећам, са 1,5 дневницом од Чачка до Загреба и натраг до Чачка, а један који је седео до мене, видим, ни пет ни шест, попуни 4. пуне дневнице, а чини ми се да је био из термоелектране ТНТ Обреновац. Многи су дошли на Скупштину аутомобилима и са возачима.

Више пута налазио сам за сходно да не идем на заседања ове Скупштине, да не би губио време. Присуствовао, не присуствовао, исто му се хватало.

Забележио по сећању, дана 14. јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак