МИЛОШ МИНИЋ, СТАНОЈКА НИКОЛИЋ- ЦИНА, ПРОСЛАВА У САВИНЦУ

Станојка Николић - Цина, радила је у Техничко ремонтном заводу у Чачку, као режисер обрачуна плата, у Финансијском сектору, чији сам ја био начелник. Цина, како смо је звали, није имала школе, али је била вредна, педантна, агилна, дружељубива, свој посао је обављала на задовољство свих.

Цина је била борац НОР - а.

За време Другога рата Цина је била у партизанима. Цина је била у Чачанском одреду Др Драгиша Мишовић, у време када је командант одреда био Милош Минић, дипл. правник из Чачка.

Било је то седамдесетих година прошлога века. Цина буде обавештена, или је била позвана, да се у Савинцу код Горњег Милановца одржава некаква прослава у вези Револуције и да ће на ту прослву доћи и Милош Минић.

Одобрим ја Цини да оде на ову прославу. Цина се радовала као мало дете. Видеће се и са Милошем Минићем, командантом, са којим се није никако виђала како се рат завршио.

Била Цина на прослави: Вратила се и прича ми како је тамо било, мене је интересовало. Цина сва шљонула, разочарана. Милош се са Цином поздравио хладнокрвно. А, ја сам са њим, била шест месеци под земљом- у бункеру, опкрајала га, а он ме чак и не пита: шта радим, од чега живим, какво ми је здравље - каже Цина. У време када су били у бункеру, Цина је имала око 18-20 година, а Милош око 30.

Милош Минић је, после рата, био високи државни и партијски функционер: Војни тужилац Дражи Михаиловићу, на суђењу 1946. године, председник града Београда, министар иностраних послова СФРЈ, итд., народни херој, резервни генерал - мајор ЈНА.

Забележио по сећању, дана 12. јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак