Categories
My Links
Генерална

« ЈП ПТТ СРБИЈА Београд, Писмо латиница на поштанским маркама, поводом Божића / православног / | Стаменковић Надежда - Нада , како су је као избеглицу у време Другог св. рата прихв. Бугари у Софији. »

Вујовић Миладин, из Граба - Драгачево - Како је сељак претваран у радника.
jovansolajic | 06 Јануар, 2011 12:14

ВУЈОВИЋ МИЛАДИН, ИЗ ГРАБА - ДРАГАЧЕВО, КАКО ЈЕ СЕЉАК ПРЕТВАРАН У РАДНИКА. 

Миладин Вујовић , из Граба - Драгачево / 1917 - 12.12. 1995 /, од оца Живка / 1871 - 1943 / и мајке Катарине , рођене Милутиновић, из драгачевског села Тијања, шесто је дете у родитеља. Имао је брата Милијанка / 1907 - 1965 / и сестре / удате /: Радојку Ћаловић из Зеока из Драгачева, Милеву Шолајић, из Кулиноваца код Чачка, Стојку Затежић из Љубића код Чачка и Милостиву Ружичић из Горачића из Драгачева.

Миладин је служио војни кадар пре Другог светског рата негде у Словенији у планинском пуку. На скијање је одлазила цела јединица. На челу пука је командант пука, његова супруга и ћерка им. Предводе војску, сви на скијама. Једнога дана, Миладин са скијама налети на једва видљив пањ од осеченог дрвета. Тешко се повреди, једна му нога буде окренута скроз наопако. Излечили су га без икаквих последица.

После Другог светског рата Миладина тако рећи мобилишу, да ради у предузећу " Хидроградња" у Овчар Бањи, потом са седиштем у Чачку. Ово предузеће је основано ради изградње хидроцентрала Овчар Бања и Међувршје на Западној Морави у Овчарско - Кабларској клисури. И тако , Миладин, и ако се много опирао, од сељака постаде радник. Шта је у прво време радио не знам. Знам само, да је доста радио до одласка у пензију, као магационер у Чачку и да је свакога дана преваљивао пут, претежно пешке, од Граба до Чачка / око 9. км. у једном правцу/. Није хтео да се пресели из села у град, а имао је прилике за то. Било их је два брата у кући: Милијанко ожењен са троје деце и Миладин тада младић. Милијанко је поштеђен и остао је на имању, а Миладин је силом прилика преведен у раднике.

У свакоме друштву, па и овом нашем садашњем, без обзира како се звало, битисање мора да почива на томе да сви радно способни чланови друштва морају да привређују, а да истовремено будемо пристојно изложени страној конкуренцији. Никаква је организација државе и друштва, да половина радно способних тако рећи ништа не ради, а да ипак живи трошећи производе оних који привређују. Нема никакве логике.

За време Другог светског рата брат Миладинов Милијанко је био у заробљеништву у Немачкој, а оца Живка убила је бугарска војска 1943. године, попаливши им све објекте у домаћинству, а било их је подоста.

Миладин је са супугом Грозданом изродио и одшколовао двоје веома успешне деце: Милијану, удату Алексић у Горњу Горевницу / Чачак/, дипломираног технолога, која има сина студента Економског факултета у Београду и сина Живка/ супруга му је Милка , рођена Ковачевић из села Зеока из Драгачева/ , дипл. грађ. инжењера, који живи са породицом у Београду, који има ћерку и сина, који су студенти  Архитектонског факултета у Београду.

Миладин је мојој мајци Милеви Шолајић / 1900 - 1981 /, рођени брат - мени је ујак.

Записао из својих Забелешки за дан - 12. децембар 1995. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 6. јануара 2011.године.

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме