Categories
My Links
Генерална

« Вујовић Миладин, из Граба - Драгачево - Како је сељак претваран у радника. | Николић Ратко из Чачка, погинуо је 1950. године под неразјашњеним околностима. »

Стаменковић Надежда - Нада , како су је као избеглицу у време Другог св. рата прихв. Бугари у Софији.
jovansolajic | 06 Јануар, 2011 12:38

СТАМЕНКОВИЋ НАДЕЖДА - НАДА, КАКО СУ ЈЕ КАО ИЗБЕГЛИЦУ У ВРЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА ПРИХАТИЛИ БУГАРИ У СОФИЈИ.

Надежда - Нада Стаменковић / 1917 - 16.4. 1996 /, рођена Бугарчић, из Чачка, за време Другог светског рата обрела се у Софији, ваљда је то било крајем 1941. или 1942. године.

Надин муж Здравко Стаменковић, пореклом од Пирота, по занимању је био диопломирани правник и управник Поште у Чачку пре Другог светског рата.

Здравко је 1941 године ваљда припадао партизанском покрету и да би спасао главу са породицом је отишао да живи у свој завичај у околину Пирота. Међутим, власт га ипак пронађе, и осуде га да ради у неком руднику у Бугарској.

Нада крене за мужем - да га тражи, у наручју са малом ћеркицом - бебом - тек рођеном. Нада дође у Софију - у потрази за мужем. Нада је ишла улицама Софије, наиђе на добре људе. Пронађу јој празну тек донекле довршену кућу у новоградњи. Жене се окупе око ње и бебе, нешто су се договарале, Нада их није баш добро разумела. Тек није прошло сат времена, стизале су једна по једна , свака носећи по нешто у рукама. Жене су јој донеле све што је потребно за живот: кревет и креветац, душек, јорган, ћилиме, чаршаве, чак и пелене за бебу, сав потребан прибор за спремање хране , намирнице, шпорет и дрва, једном речју све што је било потребно једном домаћинству.

Није прошло много времена Наду су добри људи и запослили у једну фабрику, у којој је радила као шваља 18 месеци.

И Здравка је спасао рударског посла један друг са студија права у Београду- није много радио у руднику.

За време рата Здравка су заробили четници и стрељања га спасе неки добри човек.

Ратко Трипковић, секретар градског комитета КПЈ града Чачка, претио је Здравку да ће га послати на ГОЛИ ОТОК.

Нада је изродила 5 - ро деце са Здравком - три сина и две ћерке. Најстарија ћерка јој је умрла одмах после рата - од тровања од УНРИНИХ конзерви, син Градимир - већ одрастао младић испао је из воза и погинуо / једна улица у Матарушкој бањи носи његово име - где су Стаменковићи живели последњих година - где и сада живе/ , муж Здравко је добро пио - пао је у бару и утопио се. Син Драган са породицом живи у Матарушкој бањи, син Миле са породицом живи у Америци и ћерка Снежана - веома успешна жена - живи у Чикагу удата за дипл. грађ. инжењера Момчила - Мома Алексића , родом из Бреснице код Чачка, имају троје деце: Татјану, Наташу и Милана. 

Нада Стаменковић, рођена Бугарчић, рођена је у браку Радоја Бугарчића / 1897 - 1979 / и Лене рођене Шолајић / 1896 - 1921 /. Имала је и браћу : Петра/ 1920 - 1922/ и Живорада / 1919 - 1985 /, надзорника пруге - завршио вишу железничку школу, за време Другог сцетског рата био у немачком заробљеништву. Мајка Надина Лена умрла је веома млада у 25. години живота, била је у другом стању - нешто је брљала да не роди, добије сепсу и убрзо умре. Нада је одрастала са две маћехе, отац Радоје се још два пута женио.

Мајка Надина Лена и мој отац Иванко су рођени брат и сестра. Нада ми је сестра од тетке . Записао из својих Забелешки за дане 18,19 и 20 август 1994. године, када нам је Нада била у посети заједно са сестром по оцу Станимирком - Цаном Јовић, рођеном Бугарчић /1927 - 24.4.2005 /, избеглицом из Зенице и из Врбице код Босанског Грахова, где су се били склонили - привремено из Зенице , на имање њенога мужа Сава Јовића.

Узгред да кажем - да су она и муж оставили велика имања и избегли у Србију : два стана у Зеници, кућу и имање од око 100 ха у околини Босанског Грахова и пансион на Брачу од 18. спаваћих соба. Деце нису имали,

Јован Шолајић, Чачак, дана 6. јануара 2011. године.

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме