РАДИВОЈЕ О. РАЦКОВИЋ, ЗЕМЉОРАДНИК ИЗ СЕЛА ЉУБИЋА КОД ЧАЧКА, НОСИЛАЦ  ЗЛАТНЕ ВОЈНИЧКЕ КАРАЂОРЂЕВЕ ЗВЕЗДЕ СА МАЧЕВИМА И ОФИЦИРСКОГ ЧИНА СРПСКЕ ВОЈСКЕ. 

Фамилија Рацковић из села Љубића, покрај Чачка, потиче из Херцеговине, из околине Никшића у Црној Гори. На најстаријем надгробном споменику породице Рацковић , на Горњем гробљу у Љубићу, пише да је ту сахрањен "Михаило Рацковић, родом из Герцеговине, председателъ села Любића, итд".

Фамилија Рацковић из Љубића слави крсну славу Светог Луку / 31. октобар по новом календару /.

Радивоје Обренов Рацковић / 18.10.1878 - 14.12.1949 /, ратовао је у оба балканска рата и у Првом светском рату, прешавши Албанију и на и у пробоју Солунског фронта.

У Првом светском рату, указом Краља Петра Првог бр. 11102 од 1915. године,  Радивоје О. Рацковић, одликован је Златном војничком Карађорђевом звездом са мачевима, када је имао чин резервног подофицира Српске војске / Карађорђеву звезду овога ранга добијали су само војници и подофицири /.

Војничком Карађорђевом звездом са мачевима одликовани су војници и подофицири за показану изванредну личну храброст и пожртвовање.

Крађорђева звезда са мачевима додељивана је искључиво војним лицима за изванредне заслуге на бојном пољу.

Златном војничком Карађорђевом звездом са мачевима одликовано је укупно 1074. војника и подофицира, а официрском 1271 официра, генерала и војвода, као и краљ Александар Први, односно укупно 2345. лица.

Официрски Орден Карађпрђеве звезде установио је Краљ Петар Први Карађорђевић 1904. године, поводом 100 - годишњице Првог српског устанка, а први је додељен 1913. године

Војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима установљен је 28. маја 1915. године, а први је додељен исте године... 

Карађорђева звезда са мачевима носила се на левој страни груди, као први у рангу свих ордена - први у редоследу и одликовани је био у обавези да је увек и у свакој прилици носи окаченог на левој страни груди и свакога дана..

Карађорђева звезда са мачевима доносила је носиоцу сталну месечну награду од стране државе.

Карађорђева звезда са мачевима, после Другог светског рата, Законом је изједначена са Орденом Народног хероја из Другог светског рата.

За какав подвиг је Радивоје О. Рацковић, одликован није ми познато. Нема живих особа, које би могле поуздано рећи о каквом јунаштву се радило. За доделу Златне војничке Карађорђеве звезде са мачевима , цео пук је морао да искорачи корак напред - да се сви до једнога слажу за доделу одликовања. Познато је да су у Првоме рату, официри и командири српске војске ишли у јурише  испред строја своје јединице, са исуканим сабљама и са командом " за мном".

Радивоје је одликован и : Орденом белог орла са мачевима V реда, Ореденом Светог Саве  V реда, Орденом Светог Ђорђа IV степена / Руски крст - највиши орден царске Русије /, Албанска споменица и Споменица за рат 1914/1918.

Орден Белог орла са мачевима добијали су искључиво официри , генерали и војводе и био је у рангу други, иза Карађорђеве звезде. То значи да је Радивоје  у Првом светском рату добио и официрски чин. Пре Другог светског рата, на сликама у официрској униформи / резервног официра/ види се да је имао чин капетана I класе / 4. звездице /, а на слици од после Другог светског рата, са еполетама је у чину мајора ЈНА.

Радивоје је поседовао официрску униформу, официрске чизме, пиштољ, офоцирску сабљу. Облачио се у униформу пригодом војних и државних свечаности.

Ордење је фамилија предала у легат Народном музеју у Чачку.

Прегледајући списак и биографије одликованих са Карађорђевом звездом у књизи "ВИТЕЗОВИ СЛОБОДЕ" , Радивоје Рацковић, је један од ретких  српских сељака, ратника који је у рату стекао и чин официра српске војске.

Када сам се женио, мој течо Илија Пајић / 1887 - 1968/, инвалид из Првог балканског рата - храмао је, био је рањен у кук, муж моје тетке Ангелине - Гине, рођене Шолајић, мога оца Иванка сестре, питао ме је која ће да ми буде супруга. Рекао сам му да се зове Емилија Рацковић, из Љубића је, да јој се отац зове Душан, син Радивојев. На то ће течо Илија мени: " узми је , мени је Радивоје био командир у Турскоме - Првом балканском рату, био је изузетан , храбар и честит човек, нећеш погрешити".

Радивоје је био строг и војничког држања, али правичан и одмерен. Сви су морали да га слушају и у кући и ван куће. деловао је ауторитативно.

У сећању је остало. У току одступања српске војске преко Косова и Албаније, један шиптар је спасао Радивоја од сигурне погибије. Радивије то није заборавио. После рата, Радивоје је отишао да посети Шиптара - спасиоца. Шиптару је однео поклоне, а и Шиптар га је примио и угостио као рођенога и као кума. Радивоје је  тражио да му упозна супругу. Међутим, Шиптар му је рекао да је то немогуће. Уколико би је он видео она не би могла више да му буде жена. Да ли је Радивоје више пута посећивао Шиптара - спасиоца и да ли је Шиптар долазио у Љубић није познато.  

Радивоје О. Рацковић био је ожењен са Викторијом /1883 - 1963/, рођеном Ђуровић из села Соколића код Чачка, са којом је добио четири сина и две ћерке : Босиљку / 1900 - 1958 /, удата Глишовић у село Ракову код Чачка, Душана / 1904 - 1969 /, десетара пруге - железничара, Светомира/ 1907 - 1970 /, грађевинског радника - пословођу, Ратомира/ 1914 - 1987 / грађевинског радника - предузимача, Косану / 1916 - 1994 /, удату Тодоровић у село Милићевце код Чачка и Радомира / 1920 - 1994 /, грађевинског радника.

Радивоје није био болестан, умро је у сну 1949. године.

Радивоје О. Рацковић имао је брата Радована, који је погинуо у Првом светском рату, сестру Марију удату Савковић у село Љубић и  сестру удату у Јонтуловиће из Ракове код Чачка.

Радивојевог брата Радована син Милисав је исто тако као и његов отац погинуо у Првом светском рату, као младић, не оставивши потомке.

Радованова жена Љубица, којој су у Првоме рату погинули муж и син, била је прави хајдук. Са собом је стално носила пиштољ а имала је и дуге цеви. Причало се, да је за време Првог светскога рата, док су јој муж и син били на бојишту, убила једног аустро - угарског војника, који је био у некаквој похари, кријући га закопала и остала неоткривена..

Љубица је , поред сина Милисава, имала и ћерку Павлију , удату Стефановић у село Милићевце код Чачка и сина Грујицу, који су имали своје породице.

Радован је са супругом Љубицом изродио и ћерку Живану / 1910 - 1928 / и Јелену, Станојку, Зорку, Сретена и Милоша, који су помрли као мала деца..

По завршетку Првог светског рата Радивоје се поделио са снахом Љубицом и њеним малолетним сином Грујицом - све на пола. С тим , што је за себе узимао лошије парцеле из пијетета према погинуломе брату Радовану и његовом погинулом сину Милисаву.

Записао по казивању  супруге Емилије Шолајић, рођене Рацковић, унуке Радивојеве, од сина му Душана , по причању Радивоја Рацковића, унука Радивојевог од сина му Радомира и по казивању Милисава, унука Грујичиног, дана 22. септембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак