ГАРДИСТА ПРЕСКОЧИО ОГРАДУ БЕЛОГ ДВОРА НА ДЕДИЊУ 

Мој старији брат Милутин Шолајић / 1925 - 1998 /, служио је војни рок , као прва послератна генерација, у Гарди - противавионска артиљерија  у Београду од 1946 - 1949. године.

Један од гардиста, без дозволе за излазак, у ноћ је прескочио ограду  Белог двора, и отишао у некакву "лингарију".Ипак је на неки начин откривен. На дневном реду састанка Ћелије КПЈ, а сви гардисти су били чланови КПЈ, стављен је и случај овога гардисте. Дискусија се одвијала у правцу да се овај гардиста искључи из Партије и тиме прекомандује и дисциплински казни.

Веома занимљиво, у одбрану и за блаже кажњавање, устао је нико други до командир вода - непосредни војни старешина, мајор по чину, носилац Партиозанске споменице 1941. и низа ратних одликовања

Каква смелост , одважност и храброст да се усуди да без дозволе прескочи високу ограду , могао је да погине, јер је за тако нешто патрола пуцала без опомене. Међутим, такви су нам у рату, у најтежим ситуацијама, решавали и најтеже задатке. Такви су чинили подвиге. Да нам није било таквих, исходи борби би се завршавале далеко неповољније по нас. Такви нам требају и данас. Казнимо га примерно, и ово да му буде први и последњи пут, предложио је командир, што су сви присутни прихватили.

Забележио по сећању, дана 20. септембра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак