МИШОВИЋ ВЕЛИМИР - ВЕЉКО, ИЗ КУЛИНОВАЦА КОД ЧАЧКА, СТРЕЉАН НА ДАН ОСЛОБОЂЕЊА 1918. ГОДИНЕ. 

Сазнавши да српске трупе само што нису умарширале у Чачак, гонећи немачке и аустро - угарске трупе које су одступале ка Ужицу и Сарајеву, народ је почео да се радује и весели. Настао је дуг прекид одступнице окупаторских трупа - чекало се  победоносно наступање српске коњице. Неки грађани су се нашли у згради и дворишту Атеничке општине / за села Атеницу и Кулиновце /, која се налазила поред самог пута Краљево - Чачак, на самом улазу у Чачак / сада крај улице Др, Драгише Мишовића у Чачку /

У том весељу и еуфорији Станица Петронијевић, мајка троје деце, из села Атенице, изнела је слику цара Фрање из зграде и у дворишту ју је бацила - да се сва разбила у парампарчад и заставу Аустро- угарске запалила. У том је наишла патрола задње одступнице аустро - угарске војске. Питали су ко је то урадио  и када је видео шта ће да се деси, изашао је Велимир - Вељко Мишовић, тада Председник општине и пријавио се да је он то учинио. Одмах су га издвојили и стрељали. Дао је живот да би спасао мајку троје малолетне деце.

Вељко се још није био ни охладио а већ је стизала предходница српске ослободилачке коњице.

Велимир је отац чувеног лекара и хуманисте Др. Драгише Мишовића из Кулиноваца - Чачак / 1898 - 1939 /.који је у то време студирао медицину у Француској - пре тога преживевши голготу албанских гудура, одступајући са српском војском као ђак Чачанске гимназије.

Велимир је имао и супругу Катарину - Кату / 1869 - 1927 / и осим Драгише и децу : Јована, Маргиту, Милоша, Мијалка, Јермилу и  Косару.

Записао из својих Забелешки за дан 15. април 1998. године , када је сахрањен Мијалко Мишовић / 1903 - 1998 / син Велимиров, а брат Др. Драгишин.

Јован Шолајић, Чачак, дана 8. јануара 2011. године.