СИРЕНАМА ЈЕ ОЗНАЧАВАН ПОЧЕТАК РАДНОГ ВРЕМЕНА

После Другог светског рата, у периоду од новембра 1947. до маја месеца 1953. године, са два прекида, радио сам у војном предузећу " Боба Милетић" у Чачку. Ово предузеће је радило у просторијама предратног Војно техничког завода Чачак.

Предузеће је имало јаку фабричку сирену, инсталирану на крову једне од фабричких хала, која је служила, осим за потребе безбедности, и да се њоме регулише радно време. За потребе обавештавања сирена је свирала једнозвучно. Прво, сирена је дугим звуком, обавештавала раднике да је до почетка радног времена остало још пола часа. Други пут сиреном је оглашавано да је до почетка рада остало још 5 минута - са кратким трајањем и трећи пут са мало дужим трајањем сам почетак рада.

У току раднога дана сирена је означавала почетак и завршетак дневног одмора за доручак. И престанак- завршетак посла означаван је сиреном.

Ретко ко је тада имао кућни часовник, а ручни још ређе. Радио апарати били су сасвим ретки. Па је сасвим било оправдано да се сиренама радници позивају на посао. Јер ретко који радник је имао могућности да буде обавештен колико је сати и када то треба да крене на посао.

И друге фабрике, као Фабрика хартије и сл., имале су сирене. Знало се о којој се фабрици ради. Свака сирена је имала неку специфичност да смо их могли лако препознати

Забележио по сећању, дана 10.9.2010. године.

Јован Шолајић, Чачак