Categories
My Links
Генерална
ПОЛИТИКА - Међу нама - Да ли подједнако заштитити ћирилицу и латиницу у српском језику ?
jovansolajic | 21 Август, 2012 10:48
ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"
 
Поштовани уредниче молим да објавите следеће.
 
" ДА ЛИ ДРЖАВА ТРЕБА ДА ШТИТИ ПОДЈЕДНАКО ЋИРИЛИЧНО И ЛАТИНИЧНО ПИСМО У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ.
У данашњој Политици, Душко Прелевић, помиње и моје име, поводом мога чланка " Ћирилица мора да живи у држави".
У нашем Уставу, у чл. 10, пише да је у Србији у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица. Устав сваке државе па и наше је светиња и закон над законима. О Уставу не може да се полемише, већ мора да се примењује беспоговорно.
Проблем је што ни држава , у свим својим институцијама, крши Устав. Државни органи и дан -данас и после 6. година од доношења важећег Устава, исти не примењује. Латиница и у њеној употреби скоро преовлађује. Које писмо је угрожено, ако нпр.  Државна лутрија Србије , ем има атрибут да је државна и 100% је у власништву државе, а све пише латиничним писмом. Које, онда, писмо треба држава да штити. да ли писмо латиницу или ћирилицу, ако у Уставу пише - то што пише.
А што се тиче идентитета и Прелевић заступа тезу да је то променљива категорија. Срж идентитета српскога народа је оригинална српска ћирилица и православна вера. Господин Прелевић, ништа мање, већ преврну ствари. Каже, да су бројни знаменити Срби били католици. Тачно је, али нису били католици већ су то накнадно постали прешавши из православља  у католичанство. А зашто? Зато, што су на то били принуђени из разно -разних разлога. Скоро увек је био у питању биолошки опстанак или јаке амбиције. Познати српски песник Петар Прерадовић, морао је да пређе из православне вере у католичку веру, јер је то био услов да добије чин генерала у аустроугарској војсци.Слично је и са Руђером Бошковићем и да не набрајам.
Али, део по део српскога рода, кроз историју, изгуби идентитет. Македонци су до 1948. године били Срби и писалои су на српској ћирилици, наравно више нису Срби,не пишу на српској ћирилици, чак нису ни потомци Срба. Цар Душан је био окупатар Македоније - они су замислите потомци Александра Македонског. Муслимани и Бошњаци до Другог светског рата изјашњавали су се као Срби исламске вероисповести, сада чак и не говоре српским језиком, већ неким страним - суседне државе. Срби католичке вере из Боке Которске ,после Другог светског рата, аутоматски постадоше Хрвати. Многи Срби , у време НДХ, су преведени силом у католичку веру и у Хрвате. Чак ни Црногорци нису више Срби,  не говоре нити пишу на српском јеику. Како се ствари одвијају и Срби из Војводине, неће више бити Срби већ некакви Војвођани.
Ако је ћирилица у неким бившим републикама СФРЈ законом забрањена и ако су за време последњих ратова све српске књиге поготову написане ћирилицом спаљене и ако на Западу све што је написано на српском језику али на латиници баштини као хрватско, које писмо треба законом заштити у Србији. Да ли ћирилицу или латиницу?
И да знате г- не Прелевићу, најобразованији Срби у свакодневној употреби пишу ћирилицом. Скоројевићи су  упропастили имиџ и идентитет српскога народа - они обавезно пишу латиницом.. 
На крају, држава мора законом да пропише, да све фирме, изузев страних, морају да пишу на српском језику и ћирилицом. Све што пишу на српском језику и ћирилицом, могу да напишу и на страном, уз првенство овог првог.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНа.
 #
Министру одбране.Да ли пензионисана војна лица из бивших реп. СФРЈ примају пензије из буџета Србије.
jovansolajic | 20 Август, 2012 12:14
ЗА МИНИСТРА ОДБРАНЕ  - ЛИЧНО
 
Поштовани г - не министре,
 
Прво, честитам вам на избору за министра одбране.
 
Наша држава се налази у веома тешкој финансијској кризи. Влада се бори да нађе најбоља решења да се из ове кризе изађе што безболније.
Зато, пало ми је на памет, да ли нека пензионисана војна лица, која живе у бившим републикама СФРЈ примају војне пензије на терет српског буџета.
Моја сумња потиче отуда - што сам пре 2. године, у Чачку, видео пензионисано војно лице, Хрвата по народности, рођеног у Хрватској, који је када је дошло до распада земље, отишао да живи у место рођења у Хрватску. Повремено је долазио у Чачак, где је некада радио и живео. Овога пута, у Болници у Чачку , извршена му је накава хирушка интервенција, јер је за њега то било повољније, него ли у Хрватској. Можда, овај бивши официр ЈНА, прима и пензију из Београда. Да ли г - не министре. Треба, ја и сви остали грађани ове наше државе да знају и ову истину - да знамо шта су нам све наше власти ставиле на  ову јадну народну грбачу.
Господине министре. Најлакше је направите два три потеза и довести државну благајну у равнотежу. Подигнете ПДВ, замрзнете пензије и плате јавних службеника, итд. и проблем је решен.
Но, дајте, ухватите се у коштац са јачим играчима:
По мојој грубој рачуници, Словенија нам дугује око 1, 1 милијарду ЕВРА за исплаћене пензије њиховим пензионерима који живе у Србији, дугује по истом основу и Хрватска. Хрватска нам дугује за приграбљену имовину: државну, имовину предузећа, имовину избеглих грађана, у вредности десетине милијарди ЕВРА, држава Србија не убира порезе на територији КОСМЕТ -а, а плаћа аликвотни део отплате иностраних зајмова бивше СФРЈ - за ову покрајину. Националне пензије исплаћујете и потпуно непознатим лицима и лицима, која су пребогата. Прима националну пензију, а још није напунио старосне године за нормално пензионисање, прима нац. пензију а пребогат је - поседује виле, луксузне аутомобиле, јахте и школује децу у иностранству. Спортисти са освојеним медаљама примају пензију од државе после навршених 35. година живота. Општи закон о стицању права на пензију важи за обичне смртнике: 40. година радног стажа и 65. година живота и у основицу улазе само плате на које су плаћене порези и доприноси. А, за неке то не важи. Распитајте се које то повлашћене групе сународника примају пензију по некаквим другим критеријумима - за њих на важи правило колико си уплатио доприноса у пензиони фонд, већ привилеговани положај у друштву. А на чији терет. Питање утврђивања висине пензија код нас је презрело питање за УСТАВНИ СУД.
Вама јавно предузеће ради и са губитком а плата директора је  већа и 5. пута од плате Председника државе. Где то има. Има само у великом јавашлуку. Јавно предузеће ради са губитком, а читамо написе у новинама да је повећало плате својим радницима. За јавна предузећа и државну управу уведите платне разреде и сврстајте све плате од председника државе на доле до задњег радника и намештеника.
Какав апсурд. На питање бившем гувернеру како да он себи исплаћује плату у висини од 6.500.- Евра - одговорио је - да он нема потребу да се равна према државничким платама - јер НБС ствара доходак.  Тако вам кажу и директори разно разних агенција. Има их у државном буџету а плате далеко су изнад плата највиших државних функција. Основно је да реда мора да буде у ПЛАТАМА И ФИНАНСИЈАМА. 
Господине министре и подпредседниче Владе. Био бих презадовољан,  ако би сте могли да прочитате ово моје писмо и да моја запажања узмете у разматрање.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
 #
Политика-Међу нама. Јубилеј Церске битке. Зашто не поменусте војводу Степу Степановића ?
jovansolajic | 20 Август, 2012 10:47
ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА"
 
Поштовани уредниче,
 
Молим да , у вашој рубрици, објавите следеће:
 
ЈУБИЛЕЈ ЦЕРСКЕ БИТКЕ И НАШ ЗАБОРАВ.
 
У данашњем броју ПОЛИТИКЕ објавили сте чланак под насловом " Јубилеј Церске битке". Зашто у чланку не поменусте војводу Степу Степановића, који је командовао,  операцијама српске војске у битци на Цер- у. У  Церској битци победу је извојевала српска војска над аустроугарском војском. Ово је била прва велика победа српске војске и савезника у Првом светском рату. За велике заслуге у овој победи, генерал Степа Степановић, командант славне Друге српске армије, која је била и главнина у овој битци, унапређен је у чин војводе / маршала/. Војвода Степа је први командант једне српске армије који је добио чин војводе.
Велика грешка је направљена што у чланку није поменут један такав војник и човек, какав је био војвода Степа, а неопростива је - ако је у својим излагањима нису поменули ни говорници на овом обележавању 98- мо годишњице ове славне битке.
Зар, како године пролазе, морамо да по нешто испуштамо из памћења од славних дела наших предака. Нове генерације, морају да знају, зашто се једно место у Војводини зове Војвода Степа, зашто се један од највећеих булевара у Београду зове Војводе Степе, зашто се једно велико ново насеље у Београду зове по овом великом јунаку, војсковођи, стратегу и великом човеку, итд. Зато, Политико, не скраћујте ваше написе из наше славне прошлости, не стављајте у заборав и таквог великана, какав је био војвода Степа Степановић.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
 #
ПОЛИТИКА - МЕЂУ НАМА. Ћирилица треба и мора да живи, осим у друштву, и у држави.
jovansolajic | 11 Август, 2012 11:10
ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА"
 
Поштовани уредниче, молим да објавите следеће.
 
" ЋИРИЛИЦА ТРЕБА И МОРА ДА ЖИВИ, ОСИМ У ДРУШТВУ, И У ДРЖАВИ."
 
У вашој рубрици у данашњој Политици, објавили сте , чланак Владимира Павловића, преводиоца из Београда, под насловом:" Ћирилица живи, али у друштву".
Нисам очекивао да ће један интелектуалац / преводилац/ да стане на страну одбране латинице. Њему не сметају преовлађајући латинични натписи  и натписи на енглеском језику фирми у Кнез Михаиловој. Напротив, он очекује да ће се, новим Законом о службеној употреби језика и писама, регулисати и о употреби латинице у српском језику. Надам се да он то неће доживети. Устав је рекао да српски језик познаје само писмо ћирилицу.
Овај господин заговара, ни мање ни више већ да ћирилицу избацимо из употребе и да живи само "у друштву" како он то каже. Овај господин измисли да је" ИДЕНТИТЕТ ПРОМЕНЉИВА КАТЕГОРИЈА". Побогу! Ништа слично до сада нисам чуо. Наш народ је живео близу 5 векова под туђином и успео је да се одбрани и да сачува свој идентитет. А ви,  Павловићу, проповедате, и ако живимо у слободној држави и у цивилизованој Европи, да променимо идентитет - значи да  ћирилицу избацимо из употребе. Зар, за вас није поражавајуће, да нам само умрлице и споменике пишу ћирилицом. Ви идете на руку онима који су Србима као националној мањини у неким државама у окружењу забранили употребу ћирилице и који су у последњим ратовима све што је написано на српском језику а поготову ћирилцом све попалили.
На крају, да вам кажем г -не Павловићу, да писмо ћирилица , осим у друштву мора да живи и у држави. Држава мора да се побрине да   спречи даље одумирање ћирилице. Прво она мора да поштује Устав- да се у службеној употреби пише на српском језику и на ћирилици, а и да предузме још неке радикалније мере у друштву.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
Овај чланак објавила је ПОЛИТИКА у броју од 15. августа 2012. године.
 
 #
Народна банка Србије. Др. Јоргованка Табаковић, гувернер. Честитка и предлог мера НБС
jovansolajic | 09 Август, 2012 11:28
ЗА ГУВЕРНЕРА НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ - ЛИЧНО
 
Поштована г - ђо Др Јоргованка Табаковић,
 
Прво, да вам честитам на избору за гувернера Народне банке Србије, са жељом да  да вам се остваре све замисли, а нама грађанима Србије да се побољша стандард живота.
И да знате, ви сте за мене гувернер Народне банке Србије, а никаква гувернерка. Ви радите на радном месту гувернера, ви по образовању нисте гувернерка, већ сте по послу који обављате гувернер: Ако пише у  правном акту гувернер онда сте то.
Предложио бих вам следеће:
1.ДА СТИМУЛИШЕТЕ ДИНАРСКУ ШТЕДЊУ ГРАЂАНА ПО ВИЂЕЊУ. Како сада ствари стоје, банке наплаћују штедишама за сваки месец од 100.- до 150.- динара за тзв. одржавање рачуна, а банке обрачунавају  поз. камату у висини минималној, тако да је потребно да на рачуну држимо, према грубој рачуници, око 140.000.- динара штедње свакога дана да би са поз. каматом покрили расход који нам банка наплаћује. Пошто, нема никакве рачунице у овом облику штедње, ми грађани како добијемо пензију или плату, подижемо новац у целости. Не бих, да анализирам у детаље - разумећете, само да вам кажем да грађани плаћају банкама , уместо да банке плаћају грађанима, јер ипак је то штедња, а ми нисмо Швајцарска, што је апсурдно. Једном речју, цену одржавања рачуна треба укинути или је бар ограничити. Јер, признаћете, да онај који прима пензију или плату у износу од 15.000.- динара, много му је да свакога месеца плати банци и 150.- динара.
 
2. ДА СТИМУЛИШЕТЕ ДЕВИЗНУ ШТЕДЊУ ГРАЂАНА, ПОГОТОВУ У ДАНЕ СВЕТСКОГ ДАНА ШТЕДЊЕ. Ако на девизној штедњи грађана у банкама стоји депоновано око 7. милијарди ЕВРА, предпоставља се да још толико или бар половина те суме стоји код грађана у "сламарицама". Штедња грађана је основ светске привреде, Привреда је финансирана у целоме свету из штедних улога грађана. Народна банка је пре неку годину увела и издвајања банака у резерве Народне банке , или како се то већ зове, и на штедне девизне улоге грађана у дане Светског дана штедње, што није раније био случај. Тако, сада банке немају одакле да стимулишу грађане већом каматном стопом. Далеко је рентабилније да се за развој привреде и економије у целости ангажују девизе грађана наше државе, од било каквих зајмова из иностранства. Иностраном финансијеру морате да плаћате извозом и главницу и камату, а нашем грађанину ако платите, или ћете за толико повећати инвестиционе улоге или пак ће толико наш грађанин купиту , делом, роба и услуга на нашем тржишту и тако опет помоћи повећању потрошње и производње  истовремено. По мени овде нису чиста посла. Зар у време када вапимо за средствима за развој, држава уводи рестрикције на девизну штедњу грађана - у виду банчиних обавеза за издвајања у резерве Народне бакнке и поврх свега уведен је и порез на обр. камате на дев,. штедњу грађана.
Једном речју, нађите начина да девизне штедне улоге грађана подигнете са 7. на 9 или 10 милијарди ЕВРА и ето вам новца за финансирање свих пројеката развоја.
С поштовањем.
Замолио бих вашег службеника, који води послове вашег секретара, да ово писмо буде презентирано г - ђи Јоргованки, и да о томе будем некако обавештен.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово пимо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
 #
Министарство финансија и привреде. Предлог 6. мера за финансијску дисциплину у држави.
jovansolajic | 03 Август, 2012 13:11
 

 
ЗА МИНИСТРА ФИНАНСИЈА И ПРИВРЕДЕ - ЛИЧНО
 
Поштовани господине Динкићу,
 
Имам шест предлога за опоравак државних финансија и за попуну мањка у буџету.
1. Да се пооштри контрола издавања фискалних рачуна. 
Имам утисак као да контроле уопште нема. У малим трговинама, издају фискалне рачуне само ако им их тражите. Шта кажу, обично : " А, ви хоћете фискални рачун, ево сад ћу.... "  Или, поред касе, стоји корпа за отпатке, у које касирка баца рачуне, што је симтоматично и незаконито.
Контролу да врше инспектори из других места.
Држава има рачуна, да ојача фин. полицију, да иста буде у стању да непрестано контролише издавање фиск.рачуна.
2. Да  Држава наплати порез на доходак грађана на сав приход.
Када грађанин купи капитално добро, а не може да докаже да је на тај износ платио држави порез, да се за разлику обавеже да исти плати.
Овде се не испитује порекло имовине, већ се обезбеђује да се и на приход који је стечен на незаконит или сличан начин, бар држави плати порез.
Овако, како ствари стоје, грађанин или предузетник могу да купе стан или станове, а да преко плате и из дохотка из добити не може да обезбеди ни голу егзистенцију, а камо ли куповину трајних кап. добара.
Могуће је, да фирма ради са губитком, а да власник купи јахту. Није у реду, јел да.
Колико ми је познато Француска је то решила на сличан начин.
3.Да се законским мерама обезбеди боља или потпуна наплативост комуналија и јавних прихода.
Чињеница је да је наплативост комуналија и јавних прихода веома слаба, испод је свих критеријума.
Апсурдно је, да грађанин не плаћа струју, воду, грејање, за трособан стан, а у њему станују један или два члана породице. Суд не може да обавеже дужника да плати дуг, јер нема сталне приходе и сл.
Значи, дужник има велику имовину, а истовремено неко за њега треба да сноси трошкове ком. услуга.
Јавна предузећа, због слабе наплативости, прибегавају најлакшем начину долажења до пара, повећавају цене својих услуга. Тако редовне платише плаћају и за ове  неуредне.
Узмимо сиромаха, који нема грејање у кући. Он мора да се намучи да се некако огреје. А, овај у комформном стану, живи  цивилизовано без имало труда.
4. Да се онемогући прописима, да фирма не исплаћује порезе и доприносе.
Постављам питање, каква је то финансијка контрола да фирма исплати нето плате радницима, а не плати порез и доприносе држави. То треба строгим прописима онемогућити. Читамо у новинама, да неке фирме исплаћују редовно плате и неке обавезе, а да им је рачун блокиран. Невероватно.
Значи, устројство финансијских токова у држави није решено како треба. Укинули сте Службу друштвеног књиговодства, за коју је цео свет говорио да је била нешто најбоље, која је имала 100 % контролу токова новца и јавних прихода.
5. Мора да се направи неки ред у платама у јавном сектору.
У државним установама, плате морају бити поређане од председника државе па на доле. Не може неки државни службеник имати већу плату , примера ради од председника Владе. Не може Директор Државне лутрије да има већу плату од министра финансија.  Или, да гувернер НБС каже да му је плата 650.000.- динара, али да паре не добија из буџета. Директори разних агенција имају плате како који али сви изнад 200.000.- динара, и кажу да су самостални у раду, али их ипак има у буџету из кога узимају и паре.Још црња варијанта, да директор јавног предузећа, које остварује губитке у пословању, има огромну плату у односу на Председника државе.
Зар је могуће да јавно предузеће ради са губитком, а да у истој години, повећа плате свих запослених. Није логично.
Није у реду, да неки радници јавног сектора штрајкују - траже веће плате, а исте су им далеко веће  од плата  у државним установама, а од радника у осталим секторима  да се не говори.
Једном речју - уведите платне разреде и свих 500000 намештеника и државних функционера сврстајте по важности и сложености функције и степена образовања и обучености. И у тој хијерархији да плата председника државе и владе, председника скупштине, итд буду на врху, а свих осталих иза њихових плата.
Апсолутно није у реду, да се свим истакнутим уметницима, и то само уметницима, даје додатак на пензију у износу од 50.000,00 динара. За многе од ових уметника никада нисмо ни чули да постоје.
Разумео бих, да се сваком изузетном уметнику обезбеде укупна примања од 50.000,00 динара. Овако, ко има пензију од 20.000,00, примаће укупно 70.000,00, а онај који већ има пензију од 50.000,00 динара, добијаће 100.000,00 динара. Што није у реду.
Прво, пензију од 50.000,00, сада не прима ни 50% пензинера са факултетском дипломом и са пуним стажом, а друго неко од тих пензинера има веома малу а други веома велику пензију. Имајте у виду, да је пуно уметника у својој каријери остварило огромне приходе у иностранству и приходе од хонорара, легалних и нерегуларних, што није улазило у просек примања и у основицу за пензију.
Боже какве глупости, имате уметнике који добијају ових 50.000,00 додатка и то од народне цркавице, а истовремено неки од њих имају виле и богатства. Обезбедили сте да неки не знају шта да раде са парама, док други не могу да саставе крај са крајем, живе у беди.
Уосталом, и ово је урађено брзоплето, неко је хтео да добије поене, као што је урађено са још пуно ствари
6. Направите реда у правима из пензијског осигурања. Укините све законе и донесите један једини за све. Да се свима у држави пензија утврђује на бази уплаћених доприноса за пензијско осигурање кроз цео радни стаж. а не као сада што је случај. За обичне смртнике пензија се утврђује на бази уплаћених доприноса а за неке друге - привилеговане то се ради друкчије. За официре то је задњи чин, за службенике полиције плата у задњој години,, ту су и посланици, судије, итд. Генерал има генералску пензију, и ако је у каријери морао да буде потпоручник, поручник, итд. Ако Скупштина и Влада ипак хоће да неке протежирају а неке да дискриминишу и то већину, онда треба прво да за такве утврде пензију по општим прописима, а разлику да исплаћују из посебних извора. Инжењер је прво био приправник, па неки рефентић, па млађи инжењер итд, и тек пред одлазак у пензију добија неко пристојније радно место и плату и одлази у пензију са 40.000.- динара, а за првилеговане то не важи. То није по Уставу нити по било којој међународној конвенцији.Знам врхунске инжењере, који су радили пуних 40. година и то на врло важним пословима и имају пензију од 40.000.-  динара, а да не помињем ове првилеговане колико они имају, а поготову ове који примају националну пензију од по 50.000.- динара, међу њима пуно њих који су у животу се намлатили пара , на дивље, без уплаћивања доприноса и пореза на зараде и који бесно живе у великим вилама са великим аутомобилима, са јахтама, који децу школују у иностранству, итд.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
 Овај текст сам објавио на своме БЛОГ.у . РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ЧАЧАНИНА.
 #
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА. ЗА МИНИСТРА . Зашто Институт за трансфузију крви Србије пише латиницом.ц
jovansolajic | 02 Август, 2012 12:22
ЗА МИНИСТРА ЗДРАВЉА - ЛИЧНО
 
Поштована г - ђо СЛАВИЦЕ,
 
Као прво, од свег срца вам честитам , на избору за новог министра здравља.
Али, и да вам се пожалим.
У данашњој Политици изашао је оглас ваше установе - Института за трансфузију крви Србије, написан латиничним писмом.
Па, зар и после 6 година ваше установе не знају шта пише у Уставу државе у којој се хлебом хране. У чл. 10 Устава је прописано да је у држави Србији у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица.. Шта обичан човек да помисли о тако важној области државне управе и њених установа, ако се не придржавајучак ни Устава.
Зађите мало по било којој установи, видећете да је скоро све исписано латиницом. Зашто је то тако.
Није ни чудо што не можемо да се изборимо са корупцијом у здравству, што лекари заказују хируршке интервенције за 10 година, итд. када већ могу наочиглед безобразно да на све стране крше Устав - светињу сваке државе у свету. Зар ни после 6. година се Устав не примењује. Како ли нам тек изгледа спровођење у пракси стотине закона које скупштина доноси. Не дај боже и да знамо о томе. Вероватно је стање катастрофално.
Једном речју, проверите зашто ваше установе широм земље пишу латиницом а не ћиилицом. Или ради ко како хоће. Али, онда да се и чудимо разно - разним јавашлуцима у здравству.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак.
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
 #
МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ И ДРЖАВНУ УПРАВУ. Предлог за реорганизацију судства
jovansolajic | 02 Август, 2012 11:50
ЗА МИНИСТРА ПРАВДЕ И ДРЖАВНУ УПРАВУ - ЛИЧНО
Поштовани г - не министре,
Као прво, честитам вам на избору за новог министра правде.
Шаљем вам ово писмо које није ништа изгубило од актуелности.
Волео бих и био бих вам захалан ако би ово писмо узели у разматрање и ако би ме на неки начин о томе обавестили.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ЗА МИНИСТРА ПРАВДЕ, ЛИЧНО
 
Поштована  г- ђо министре,
 
Као обичан грађанин, не знам много из правних наука, али бих вама, као најодговорнијој особи  за реорганизацију правосуђа поставио следећа питања.
1. Зашто сте променили називе судова, уместо Општински у Основни и Окружни у Виши. Традицију дугу 200 година, зашто  бацате под ноге.
     Знам, морали сте, зато што сте хтели да смањите број општинских судова, па се наравно не могу више звати општински, јер покривају више општина. За врема Кнеза Милоша,  у Србији је свака општина имала свој Оштински суд, а општина је било преко 400 и то у Србији која је тада била у границама Београдског пашалука. Вама сада бивши срезови немају свој општински суд, примера ради Горњи Милановац. И каква глупост, онолики Београд има, не знам само 2 или 4 основна суда. Па зар Нови Београд, који је величине као Луксембург нема свој основни суд ? Невероватно је то !
       Општина, као основна ћелија државног устројства  и грађана мора имати свој основни, односно општински суд. 
2. Зашто Вишем суду у Чачку не припада и четврта општина Моравичког округа Ивањица. Ивањица је припала Вишем суду у Ужицу као седишту Златиборског округа. Овом суду припале су све општине Златиборског округа : Ужице, Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Бајина Башта, Љубовија, Косјерић, Ариље и Пожега, значи 9. општина. Било је мало  Вишем суду у Ужицу  9. општина па му је додата и једна општина из Моравичког округа. Значи, Ужицу је било мало 9. општина па су добили и десету из другог округа, а Чачку су биле много 4. општине Да ли сте ви икога консултовали када сте овакву организацију правили.
Само још да знате, Ивањичани природно су везани за Чачак, они мигрирају у правцу Чачка, а не Ужица и пола Чачка су пореклом Ивањичани. Чак и Ариљци природно мигрирају у правцу Чачка.
И још једно, зашто  правите такво замешатељство да  Ивањица припада Полицијској управи у Чачку, а правосуђе Ужицу.
3 Зашто нисте нашли прикладнији начин да се решите неподобних или неспособних судија, ако их је било. Могли сте, да промените закон који регулише постављења државних чиновника. Држава мора да има право да своје чиновнике поставља на целој својој територији. Ако може Министарство одбране и Министарство полиције да премешта службенике по потреби, зашто тако није регулисано и за све остале, па и за судство.
Овако, ништа нисте постигли. И нови чиновници ће временом постати инертни и можда корумпирани.  
Сама, претња да судија може бити премештен из Београда у неко тамо Трговиште или сл, дало би огроман ефекат. Да сте овако регулисали ствари, могли сте  се увек лако решавати судија који не раде добро.
4. Ми грађани ће мо можда и да поверујемо да се нешто постигло са овом реорганизацјом, само када будемо видели на делу, шта је урађено са предметима огромних пљачки, управо шта ће бити са многим мафијашким аферама.: путна, фудбалска, просветна , итд. Чак вам професори који су продавали дипломе и даље предају на факултетима. Немојте да се оштрина борбе против свих девијација у друштву у коме живимо сломи само на малим и слабим грађанима. Дајте ударите јаче према јакима, па ће мо ми грађани имати више вере у вас.
Пишем вам, верујте, са најбоим намерама.
Поздрав.
Јован Шолајић, Чачак
 #
РАТ НАТО ПАКТА ПРОТИВ СРБИЈЕ 1999. ГОДИНЕ. МОЈЕ ЗАБЕЛЕШКЕ - ДНЕВНИК. ДРУГИ ДЕО.
jovansolajic | 01 Август, 2012 11:08

ТРИДЕСТШЕСТИ ДАН РАТА. Среда, 28. април 1999. године.

И даље бомбардовање и дању и ноћу.

ТРИДЕСЕТСЕДМА ДАН РАТА. Четвртак, 29. април 1999. године.

Бомбардовања на све стране. Срушен је нови дуги мост код Остружнице на Сави, будуће обилазнице око Београда, која још није прорадила., мостови на Ј. Морави, на Ибру, рафинерије нафте стално гађају, мада су већ сравњене са земљом.

ТРИДЕСТОСМИ ДАН РАТА. Петак, 30. април 1999. године.

Рано - ноћас бомбардоване су зграде Генералштаба и Министарства одбране у ул. Кнеза Милоша у центру Београда.

ТРИДЕСЕТДЕВЕТИ ДАН РАТА.Субота, 1. мај 1999. године.

На једнпм мосту близу Приштине, у пола бела дана ракетиран је аутобус НИШ ЕКСПРЕСА пун путника, који је саобраћао на релацији Ниш - Приштина. Сви путници су изгинули, којих је било око 60 !! На другом ракетирана кола хитне помоћи, која су ишла да помогну у предходној несрећи. Има рањених, а можда и погинулих.

Касно вечерас, у 23,05 часова поново су бомбардовани објкти у Чачку - после скоро 20 дана затишја. Ракетирани су објекти Техничко ремонтног завода и предузећа ЦЕР у Чачку. Хале ЦЕР - а су потпуно уништене, а у ТРЗ, кажу да је једна бомба пала на управну зграду, а друга на погон стрељачког наоружања. Погођен је и вијадукт, али срећом на самом почетку - тако да није проузроконана већа штета. Били смо у нашој кући - тако је грувало као никада до сада - све се тресло, и земља под ногама. Знали смо одмах да се ради о локацији ТРЗ.

Мишко, мој син, је после 17 - 18 дана проведених под униформом, дошао кући - свукао је униформу, али не сме да се удаљава. Све време је био на стражи чувајући војне објекте компаније Слобода у Љубићу и у Јездини.

ЧЕТРДЕСЕТИ ДАН РАТА. Недеља, 2. мај 1999. године.

Бомбардоване ТЕ Обремновац и ТЕ Костолац. Већи део Србије остао без струје, воде, телефона, међу којима Београд и цела Војводина. Ми смо имали струју. Цело вече су нас надлетали авиони.

ЧЕТРДЕСТПРВИ ДАН РАТА. Понедељак, 3. мај 1999, год.

Опет погођен један аутобус пун путника. Гађани Самаила, Лађевци. Бомбардована ТВ Нови Сад. Струју још нису сви добили у Србији. Уствари, гађани су енергетски системи графитним бомбама, које изазивају кратак спој.

Југославија ослободила три заробљена америчка војника.

ЧЕТРДЕСЕТДРУГИ ДАН РАТА. Уторак, 4. мај 1999. године.

Релативно мирно. У народу се пронела вест да ће ноћас да доврше са бомбардовањем ТРЗ и ЦЕР у Чачку. Целу ноћ смо пробдели у подруму старе породичне куће у Кулиновцима код Чачака.

На Чачанском гробљу данас је сахрањен Александар Саша Мајсторовић / 31/ син Аврама Мајсторовића. Погинули Александар је био резервни официр наше Армије, снајпериста га погодио на месту сувозача војног камиона. Дипломирани инжењер је и био је пред магистратуром, у марту месецу ове године се оженио. Сахрањен је наистом гробљу и неки Смиљанић /23/, обојица су погинула на Косову. Сваки дан некога сахрањују.

ЧЕТРДЕСТТРЕЋИ ДАН РАТА. Среда, 5. мај 1999. године.

Бомбардовања на све стране.

ЧЕТРДЕСТЧЕТВРТИ ДАН РАТА. Четвртак, 6. мај 1999. године.

И даље бомбардовања на све стране.

ЧЕТРДЕСТПЕТИ ДАН РАТА. Петак, 7. мај 1999. године.

Опет су употребљиване графинтне бомбе - Београд и већи део Србије у мраку.

Велики злочин- око подне бомбардован центар Ниша - где се налази болнички клинички центар - засад 15 - ро мртвих и преко 70- ро рањених

Бомбардован центар Београда - опет Генералштаб, Министарство унутрашњих послова, хотел Југославија на Новом Београду, погођена Кинеска амбасада на Новом Београду - има много рањених и погинулих кинеза.

У пола бела дана бомбардован предајник на Овчару - по трећи пут - шта су горе бомбардовали када горе  више нема ништа.

ЧЕТРДЕСЕТШЕСТИ ДАН РАТА. Субота, 8. мај 1999. године.

Бомбардовања на све стране: репетитор на Руднику, Пошта у Ужицу, зграда Владе Србије у Немањиној улици у Београду, центар Крагујевца - уствари нека касарна, мост на В. Морави на аутопуту Београд - Ниш, итд.

Заседао Савет безбедности. Извињења и и наређена истрага. ништа. Напротив, наставили су са још интензивнијим бомбардовањем.

ЧЕТРДЕСТСЕДМИ ДАН РАТА. Недеља, 0. мај 1999. године.

Релативно мирно.

Звали су ме у Дом у Кулиновцикма, као војног обвезника - у Цивилну заштиту. Окупило се нас двадестетак стараца и болесних - један чак прима додатак за туђу негу. Свашта. Показао сам им да имам ратни распоред у Електродистрибуцији Чачак, као резервни официр - капетан I класе.

ЧЕТРДЕСЕТОСМИ ДАН РАТА. Понедељак, 10. мај 1999. године.

Врховна команда В.Ј. наредила повлачење дела војске и полиције са Косова, од синоћ од 22 часа.

У 15,10 часова поново бомбардована индустријска зона у Чачку - по други пут. Овога пута, поред ТРЗ - а и ЦЕР - а, бомбардована је и Механизација Хидроградњина, која се налази укосо преко пута ЦЕР-а поред кружног пута, на углу где се улива главна саобаћајница Кулиновачког поља на кружни пут. Пало је неколико пројектила. Погинуло је четворо, а рањено 13. грађана. Погинула су 2. грађанина у камиону који се кретао кружним путем у време напада. Срушено је и оштећено много цивилних објеката. У објектима Механизације била је смештена техника ТРЗ - а / тенкови и сл/ Председник општине се томе противио, међутим пук. Петровић, директор ТРЗ - а није хтео ни да чује.Ово је синоћ на радиу Слободна Европа изјавио градоначелник Чачка.

Слободина и техника ТРЗ - а је исељена у низ цивилних фабрика у Чачку. Шта ће бити даље?

Чачак је до сада релативно најгоре прошао у Југославији. Уништени су погони 4. фабрике.

Нато авијација је гађала и друге објекте широм Југославије, уствари Србије.

ЧЕТРДЕСЕТДЕВЕТИ ДАН РАТА. Уторак, 11. мај 1999. године.

Бомбардовања на све стране. Чачак је и данас по 9 - ти пут бомбардован - и то у подне око 12. часова, По трећи пут бомбардовани су : ТРЗ и ЦЕР, а по први пут НИС - Југопетрол - Складиште нафтиних деривата и модна конфекција " Први октобар". Бомбардован је и Овчар, по ко зна који пут.

ПЕДЕСЕТИ ДАН РАТА. Среда, 12. мај 1999. год.

И данас бомбардовања Србије на све стране.

ПЕДЕСЕТПРВИ ДАН РАТА. Четвртак, 13. мај 1999. године.

Од раног јутра сирене објавиле ваздушну опасност - која траје цели дан.

ПЕДЕСЕТДРУГИ ДАН РАТА. Петак, 14. мај 1999. године.

НАТО је остварио рекорд - имали су 639 авио полетања!!! Опет су гађали /немилосрдно/ колону албанских избеглица који су се враћали својим кућама - било их је око 600 лица - око 3 часа ноћас. Према још непотврђеним подацима погинуло је око 100 и повређено такође око 100 грађана - махом жена и деце!

ПЕДЕСЕТТРЕЋИ ДАН РАТА. Субота, 15. мај 1999. године.

Ноћас, у 1,15 часова бомбардован је Чачак по десети пут, а гађани су ТРЗ и ЦЕР по четврти пут са 8. пројектила. Цер је сравњен са земљом, а за ТРЗ не знамо. Велика оштећења су претпели стамбени објекти у близини. Нема погинулих и повређених. Бомбардовања на све стране, нарочито интензивно на Космету. Што наши више причају да ћемо да их победимо, они саопштавају а тако и раде појачавају бомбардовање.

ПЕДЕСЕТЧЕТВРТИ ДАН РАТА. Недеља, 16. мај 1999. године.

Данас, бар код нас, релативно мирно.

ПЕДСЕТПЕТИ ДАН РАТА. Понедељак, 17. мај 1999. године.

Бомбардовања су почела одмах после пола ноћи.Око 1 час после пола ноћи Чачак је надлетало много авиона, али нису успели да изврше напад, јер је противваздушна одбрана дејствовала енергично.

Међутим, око подне, НАТО авиони су успели да Чачак бомбардују, по једанаести пут . Бомбардовали су по пети пут ТРЗ и ЦЕР. Погодили су управну зграду ЦЕР - а, тако да је ЦЕР сада сравњен са земљом. Погођена је и пруга Чачак - Краљево поред ТРЗ - а и ЦЕР - а - разнета је у дужини од 300 метара. Погођен је и један војни магацин код амбуланте ТРЗ -а . Пруга - колосеци изгледају аветињски, као да је смак света. Избројао сам, пало је 8. пројектила. Гледао сам удар једног пројектила - сукнуо је дим у ведра небеса, са димом у ваздуху летеле су шине, прагови и сл. Службена документација ЦЕР - а долетела је до наше куће у Кулиновцима. Оштећена је и стара пешадијска касарна " Ратко Митровић", некада  касарна славног 10 - ог пешадијског пука Српске војске. На ТВ приказују само колико је страдао ЦЕР, а како изгледа ТРЗ не знамо.

Како се осећам потиштено и беспомоћно. Авиони круже, заузимају позиције и несметано бацају бомбе на наша добра, стотину година стварана.

ПЕДЕСЕТШЕСТИ ДАН РАТА. Уторак, 18. мај 1999. године.

У јучерашњем бомбардовању Чачка, знатно је демолирана машинска школа, у ул. Др Дргише Мишовића.

ПЕДЕСЕТСЕДМИ ДАН РАТА. Среда, 19. мај 1999. године.

Бомбардовања на све стране, нарочито на Космету.

Черномирдин у Београду код МИлошевића.

ПЕДЕСЕТОСМИ ДАН РАТА. Четвртак, 20. мај 1999. године.

Одмах после пола ноћи бомбардован је клиничко - болнички ценар " Др. Драгиша Мишовић" на Дедињу у Београду. Погинула 3. пацијента и неколико пацијената и особља рањено. На све стране бомбардовања.

Мој син Михаило примио надокнаду у износу од 480.- динара-  за активно учешће мобилисаног војника.

Слобо нам послао 10 боксова цигарета из Подгорице. Пакет је од стране полиције " разбуцан".

Преко "Слободне Европе" јављају да полиција тражи Веља Илића, председника СО Чачак, који се налази на челу неког антиратног савеза. Данас није виђен у поворци литија у Чачку - поводом славе Чачка - Спасовдана.

Преко исте радио станице саопштено је да је 600 Крушевљана напустило Косово, вратило се и предало оружје. Исто тако, да је од стране ОВК заузета једна Југословенска караула.

ПЕДЕСТДЕВЕТИ ДАН РАТА. Петак, 21. мај 1999. године.

И данас бомбардовања на све стране. На ТВ Галаксија 32 три добровољца Радикалне странке, који су дошли на одсуство, а налазе се на Косову на граници према Албанији. Кажу, да их Нато авијација даноноћно бомбардује и да са њима излазе на крај, али велики проблем имају са змијама које су се појавиле у огромном броју - ваљда од бомбардовања, а немају серум против змијског отрова.

ШЕСТДЕСЕТИ ДАН РАТА. Субота, 22.мај 1999. године.

Бомбардовања на све стране. Први пут да је бомбардована једна централа - бомбардована је термоцентрала " Колубара" у Великим Црљенима. Уништена је, има велику снагу. На ХЕ Бајина Башта бачена је графитна бомба, и на још неке објекте. Србија је данас без струје.

ШЕСТДЕСЕТПРВИ ДАН РАТА. Недеља, 23.мај 1999. године.

Кажемо рат, али то није прави рат. Они нас бомбардују, а шта ми радимо? Кажу, да оборимо по неки авион и понеку ракету. Данас су бомбардовали са два пројектила ТЕ Обреновац А. Добар део Србије нема струју.

ШЕСТДЕСЕТДРУГИ ДАН РАТА. Понедељак, 24. мај 1999. године.

И данас бомбардовања на све стране. Рестрикција електричне енергије. Искључују нас на 2 сата.

ШЕСТДЕСЕТТРЕЋИ ДАН РАТА. Уторак, 25. мај 1999. године.

Бомбардовања на све стране.

ШЕСТДЕСЕТЧЕТВРТИ ДАН РАТА. Среда, 26 мај 1999. године.

 Бомбардовања на све стране.

ШЕСТДЕСЕТПЕТИ ДАН РАТА. Четвртак, 27 мај 1999. године.

Чачак је бомбардован тринаести пут. Једна ракета је пала иза Слободе у селу Придворица - која није експлодирала. Бомбардовања на све стране. НАТО сваког дана све интензивније бомбардује Србију.

ШЕСТДЕСТШЕСТИ ДАН РАТА. Петак, 28. мај 1999. године. 

Интензивно бомбардовање по целој држави. Ноћас у 3, 30 часова у Чачку су се чуле две јаке експлозије. Јављали су да је нешто пало између Прељине и Доње Трепче.

Чердомирдин у Београду код Слободана МИлошевића. Касно синоћ дато је обавештење да је Београд дао пристанак на предлог Г - 8 у начелу и да Савет безбедности донесе резолуцију.

ШЕСТДЕСЕТСЕДМИ ДАН РАТА. Субота, 29. мај 1999. године.

Бомбардовања на све стране. И то још интензивнија. Наши непријатељи кажу да још ништа нису добили званично - да су наши прихватили решење Г - 8.

ШЕСТДЕСЕТОСМИ ДАН РАТА. Недеља, 30. мај 1999. године.

Цели дан бомбардовања на све стране. У предходним данима недељног одмора, имао сам утисак да смо имали мало предаха - бар преко дана. Бомбардовали су мост у Варварину у подне, а у тој варошици је био пијачни дан и плус Свете Тројице. Има доста погинулих и много повређених. Реку још претражују.

ШЕСТДЕСЕТДЕВЕТИ ДАН РАТА. Понедељак, 31. мај 1999. године.

Жестока бомбардовања целога дана. Бомбардован је и центар Новог Пазара. Много погинулих и повређених.

СЕДАМДЕСЕТИ ДАН РАТА. Уторак, 1. јун 1999. године.

Интензивно бомбардовање целе државе.

Искључују нам струју по 4 часа. Многи енергетски објекти у држави су порушени.

СЕДАМДЕСЕТПРВИ ДАН РАТА. Среда, 2. јун 1999. године.

И данас бомбардовања на све стране.

СЕДАМДЕСТДРУГИ ДАН РАТА. Четвртак, 3. јун 1999. године.

И данас бомбардовања. Рестрикција струје.

Скупштина Србије изгласала Резолуцију којом се прихвата решење Косметске кризе групе земаља Г - 8. Све ће бити како су тражили, а чему толика разарања, патње, смрти?! Знало се за овакав исход на самом почетку - бар су паметни знали. Све потезе је вукао вођа социјалиста Милошевић, а сада параван гласање у Скупштини. А, у Скупштини, ваљда опет по налогу гласали социјалисти, комунисти и још неки. Радикали су гласали против и запретили да ће изаћи из Владе.

СЕДАМДЕСТТРЕЋИ ДАН РАТА. Петак, 4. јун 1999. године.

Бомбардују нас и даље, али не толико као пре.

СЕДАМДЕСЕТЧЕТВРТИ ДАН РАТА. Субота, 5. јун 1999. године.

И данас су нас бомбардовали, углавном на Космету.

Састанак наших генерала и генерала НАТО снага у Блацу у Македонији, одмах уз границу - поводом договора око повлачења војске Југославије и полицијских снага са Космета.

СЕДАМДЕСЕТПЕТИ ДАН РАТА. Недеља, 6. јун 1999. године.

И данас је било дејствовања НАТО авијације. Договори наших и њихових генерала негде су запели. Нисмо довољно информисани. Нека већа група напала је нашу границу са Албанијом / ОВК/.

СЕДАМДЕСЕТШЕСТИ ДАН РАТА. Понедељак, 7. јун 1999. године.

Ноћас, управо одмах после пола ноћи брујало је мноштво авиона - у три наврата. Бомбардовали су репетитор на Руднику. Највеће активности НАТО авијације било је на Космету.

Воде се преговори око напуштања ВЈ и полиције са Косова - у Куманову.

СЕДАМДЕСЕТСЕДМИ ДАН РАТА. Уторак, 8. јун 1999. године.

Бомбардовања се настављају, преговори трају.

После 2,5 месеца спавам у пиџами .

СЕДАМДЕСЕТОСМИ ДАН РАТА. Среда, 9. јун 1999. године.

Пре подне по негде бомбардовања.

У Куманову потписан споразум о повлачењу војске и полиције са Косова и о уласку војних снага УН и НАТО.

НАТО вечерас донео одлуку о прекиду бомбардовања Србије.

КРАЈ РАТА.

Забележио из својих забелешки - дневника, вођених у те дане.

Јован Шолајић, Чачак, дана 10. августа 2012. године

 #
ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ. Зашто пишете латиницом ?
jovansolajic | 01 Август, 2012 10:59
ЗА ЂОРЂА БАБИЋА И ЗА ГЕН. ДИРЕКТОРА " ЖЕЛЕЗНИЦА СРБИЈЕ"
 
Поштовани,
 
У данашњем броју Политике изашао је ваш оглас написан латиничним писмом. Зашто ?
По чл. 10 нашег Устава у Републици Србији је у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица. Ваше предузеће је јавно предузеће и у обавези је да поштујете Устав своје државе.
Нови Устав је донет пре 6. година и ви још не нађосте за обавезу да га поштујете. Држава, односно овај гурави народ је у обавези да вас сваке године дотира из буџета, а ви ту државу и народ не поштујете. Није у реду.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објевио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИН.
 #
РАТ НАТО ПАКТА ПРОТИВ СРБИЈЕ 1999. ГОДИНЕ. Моје забелешке - дневник. ПРВИ ДЕО.
jovansolajic | 28 Јул, 2012 10:27

Среда, 24. март 1999. године.

Време: сунчано и мало топлије.

Мишко / мој син/ допутовао из Београда , са Мајом / мојом унуком / и Мирјаном / мојом снајом/

У 20 часова почело је бомбардовање Србије / Југославије/ од стране НАТО пакта - бомбардовање је извршено авијацијом - бомбардерима који су долетели из Албаније, Хрватске и Мађарске и са интерконтиненталним ракетама. Бомбардовани су : Приштина, Куршумлија, Прокупље, Подгорица, Крагујевац, Краљево, Нови Сад, Панчево, Батајница, Тиват и други градови.

Замрачили смо просторије. Мишко, Маја и Мирјана у атомском склоништу у стамбеној згради у ул. Филипа Филипвића бр. 41 у Чачку, у згради у којој живе.

Председник Владе Југославије прогласио ратно стање.

Заседао Савет безбедности ОУН. Русија, Кина, Бразил и још неке земље захтевале да се обустави бомбардовање Југославије. Међутим, заседање је завршео а никакву одлуку нису донели.

ДРУГИ ДАН ОВОГА РАТА.Четвртак, 25. март 1999. године.

 Цели дан ваздушне узбуне: Радње, углавном затворене, не раде ни установе. НАТО авијација нападала у ноћ. Гледали смо од наше старе куће, где смо се били склонили у бетонски подрум, лет ракета, које су углавом летеле на војни аеродром Лађевци. Неке од ракета су оборене и пале - једна у реон села Брђани. Чуо се звук авиона на великој висини. Видео се велики пламен при падању ракета из правца Лађеваца.

ТРЕЋИ ДАН РАТА. Петак, 26. март 1999. године.

Данас су први пут извели бомбародовање по дану. Један авион је пролетео у веома ниском лету изнад наших кућа - тако да је се јако проломило, чији је био не зна се. Да ли је наш или њихов и да ли је био погођен па је падао - не знамо. Јављали су да је један авион НАТО пакта погођен изнад Маљена, да су пилоти искочили - да је један ухваћен у Коњевићима код Чачка, а да се за другим трага. Наводно, још један авион погођен пао је у околини Бијељине у Босни.

Савет безбедности заседао. Предлог Резолуције коју је предложила Русија Савет безбедности је одбио. Само три државе: Русија, Кина и Намибија гласале су за, а 12. држава против, међу којима су и СЛОВЕНИЈА и БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА.

Притивваздушна одбрана данас је оборила 4. авиона. У околини Чачка оборене су 4. ракете. Околина Београда је тешко бомбардована.

Клинтон се обратио Српском народу. Наравно, то смо сазнали на интернету. Пуно нас је било у подруму старе куће. Ту смо и вечерали.

ЧЕТВРТИ ДАН РАТА; Субота, 27. март 1999.године.

Противваздушна одбрана Југославије оборила амерички најмодернији и најскупљи авион - који је невидљив за радаре - ловац бомбардер Ф - 117 А. На ТВ је приказан авион како гори, уз присуство много репортера. Говоре о још неким обореним авионима. ПЕТИ ДАН РАТА. Недеља, 28. март 1999. године. Јутрос у 4, 30 часова НАТО авијација је испалила 5. ракета велике разорне моћи на компанију " СЛОБОДА" у Чачку. Ракете су погодиле главну халу војне производње и још неке војне погоне. Све ракете су погодиле циљеве и то искључиво војне објекте. Штета је огромна. Жртава није било.

Пола времена проводимо у старој кући у Кулиновцима / градском насељу града Чачка/.Обучени смо цели дан. По цели дан ваздушне узбуне. Нападају нас авијације десет зремаља: САД, ВЕЛИКА БРИТАНИЈА; ФРАНЦУСКА, НЕМАЧКА, ХОЛАНДИЈА, БЕЛГИЈА, КАНАДА, ТУРСКА, ШПАНИЈА и ИТАЛИЈА.

ШЕСТИ ДАН РАТА. Понедељак, 29. март 1999. године.

Уобиочајено, мање - више цели дан и ноћ сирене упозоравају грађане на ваздушну опасност. Нема тако - рећи никаквог рада. Школе и факултети не раде од другог дана рата - 25. марта.

СЕДМИ ДАН РАТА. 30. март 1999. године.

Компанија СЛОБОДА у Чачку, је јутрос у 4,30 часова по други пут бомбардована - кажу са 4 или 5 бомби или ракета велике разорне моћи. Од Слободе оно што је напољу нема ништа - сравњено је са земљом. Каква прецизност - да од укупно 9 или 10 пројектила све погоде циљеве. Овога пута страдали су и погони цивилне производње и низ околних кућа домаћинстава је оштећено.

Председник Руске владе Примаков, са министром одбране Сергејевим и министром иностраних послова Ивановим, разговарали 6. часова у Београду са Сл. Милошревићем. Шта су урадили не знамо. Углавном, чим су напустили Београд и одлетели за Бон или Берлин, огласиле су се сирене, обавештавајући грађане да су авиони НАТО кренули у нов поход разарања и убијања. У Београду други дан концерт на Тргу републике, као пркос НАТО - у. У целом свету одржавају се демонстрације СРБА и њихових пријатеља да се обустави бомбардовање Југославије.

ОСМИ ДАН РАТА. 31. март 1999. године.

 И данас завијају сирене. Бежимо у стару кућу. И данас су неки градови бомбардовани, нарочито околина Београда и Приштине. Добио сам једнократно за фирму 20 литара бензина.

ДЕВЕТИ ДАН РАТА. 1. април 1999. године.

Бомбардовање уобичајено по целој држави. Јутрос рано бомбардован је и срушен стари железнички мост у Новом Саду. Мост је целом дужином пао у воду - у Дунав и тако га преградио. Обустављен је међународни саобраћај на Дунаву. За Петроварадин прекинут је водовод и све остале инсталације које су ишле преко моста.

Ибрахим Ругова и Слободан Милошевић потпиали заједнички захтев за обуставу бомбардовања, а да се проблем Косава и Метохије решава мирно преговорима.

Према првим проценама СЛОБОДА је претпела директну штету за преко 350 милиона УСА долара.

ДЕСЕТИ ДАН РАТА. 2. април 19999. године.

И данас бомбардовање широм земље.

ЈЕДАНАЕСТИ ДАН РАТА. 3. април 1999. године.

Унуци Марјани - Маји 7 - ми рођендан. Не прослављамо га - због рата.

И данас велика разарања. У 1 час су погођене огромне грађевине Министарства за унутрашње послове Југославије и Србије у самом срцу Београда, у ул. Кнеза Милоша. Зграде се налазе у непосредној близини Клиничног центра Србије - са 20 - так болница. Зграде су изгореле до темеља. Гађане су ракетама са неких од бродова. Око 20 часова срушен је и други мост у Новом Саду - Мост Слободе - лепотице на Дунаву. На мосту је било возила и путника.

ДВАНАЕСТИ ДАН РАТА, Недеља, 4. април 1999. године.

Јутрос рано - око 3,30 часова бомбардована је компанија Скобода по трећи пут. Овога пута са 12. пројектила, који су сви погодили циљ. Један пројектил је пао лево од паркинга Слободе, неке куће је збрисао са лица земље, а многе тешко оштетио. Погинула је једна старица од 73. године - Кувељић, а 7. лица је повређено - 3. тешко и 4. лакше. Слободе више нема сравњена је са земљом- једино још стоје управне зграде војне и цивилне производње.

Јутрос је бомбардована и зграда Полицијске академије у Београду - која се налази у близини ВМА - која је исто тако претрпела извесна оштећења.

Гађани су и други градови.

Комшија Јово Милошевић каже да је возио неког ппуковника - који му је рекао да му је најжалије што су 3. ракеташа "збрисана" на Љубићу. Авиони су у стању да када се у њих упери радар да истовремено испале ракету на тај радар - непогрешиво.

Папа Јован Павле II је молио Клинтона да прекине са бомбардовањем у дане од католичког Ускрса - а тај дан је данас - до православног Васкрса - до идуће недеље - али овај је то одбио. Свашта !

ТРИНАЕСТИ ДАН РАТА, Понедељак, 5. април 1999. године.

Опет бомбардовања широм Југославије. Бомбардована је и фабрика " Милан Благојевић" у Лучанима. Фабрика је претрпела велика оштећења, жртава нема. На срећу, нису погођемни резервоари опасних материјала, што би довело до еколошке катастрофе.

Гађан је центар Земуна, опет НОви Сад, Београд, Приштина, итд.

ЧЕТРНАЕСТИ ДАН РАТА. Уторак, 6. април 1999.године.

НАТО и данас бомбардује целу државу и разне објекте: Предајник Црни врх и ЧОТ, рафинерију нафте у Новом Саду, складиште бензина у Богутовцу, трећи мост у Новом Саду, који је само оштећен, жел. пругу у Витановцу, срушен је жел. мост близу Брвеника, возови не саобраћају за Кос. Митровицу, срушен је путн. мост у Брвенику на Ибру, код моје сестре Вере Новаковић, одсечени су немају прилаз, струју, телефон и воду. Бомбардован је центар Алексинца, срушено је много зграда, до сада је извађено 12. мртвих и 30. рањених грађана.

Касно вечерас, око 22. часа гађана је Слобода по четврти пут, бомбардован је и М. Благојевић у Лучанима. У ваздуху код нас осећао се ненакав мирис. Из Слободе избија густ дим, а у "М.Б." још нису угасилчи пожар., итд.итд.

Влада Југославије и Влада Србије дале проглас да обустављају све операције на Косову против ОВК. Али ови и даље бомбардују.

На данашњи дан1941, године, НЕМАЧКИ ВЕРМАХТ БЕЗ ОБЈАВЕ РАТА- МУЧКИ - РАНО - У НЕДЕЉУ,СА ОКО 500 БОМБАРДЕРА И 250 ЛОВАЦА БОМБАРДОВАО БЕОГРАД. ПОГИНУЛО ЈЕ ОКО 12000 бЕОГРАЂАНА.

ПЕТНАЕСТИ ДАН РАТА. Среда, 7. април 1999.год.

И данас бомбардовање на све стране - по целој Југославији.

ШЕСНАЕСТИ ДАН РАТА. Четвртак, 8. април 1999.год.

Први дан да није било узбуне преко дана, тек су се сирене огласиле у ноћ. Опет бомбардовања. Овога пута, између осталих бомбардован је М.Благојевић у Лучанима.

СЕДАМНАЕСТИ ДАН РАТА. Петак, 9. април 1999.год.

Бомбардована Црвена Застава у Крагујевцу - и поред јављеног живог штита радника Заставе. Рањено преко 120 радника.

ОСАМНАЕСТИ ДАН РАТА. Субота, 10. април 1999. године.

Бомбардовање од стране НАТО агресора - највише у пределу Приштине.

Јељцин је саоопштио у Москви да је привхаћен захтев Југославије за приступање савезу Русије и Белорусије. Ово саопштење је изазвало узнемирење код неких чланица НАТО пакта, чије снаге учествују у агресији на Југославију.

ДЕВЕТНАЕСТИ ДАН РАТА. Недеља, 11. април 1999. године. 

Јутрос рано, а први пут и касно синоћ, бомбардовано је село Самаиле. Бомбардовани су и други градови у Југославији.

ДВАДЕСЕТИ ДАН РАТА. Понедељак, 12. април 1999. године.

У пола бела дана у Грделичкој клисури погођен је међународни путнички воз. Има доста погинулих и рањених. Рано ноћас, први пут је бомбардован Крушевац. Касно ноћас опет је - по пети пут бомбардована СЛОБОДА. Страшно, бомбардују и друге градове сваки дан и ноћ. Али, нису бомбардовали Суботицу и неке друге градове где живе неке мањине, затим Пожаревац и цела Источна Србија.

Широм света протести Срба  и њихових пријатеља да се обустави агресија која већ данима траје.

Мостове у Србији чувају живи штитови народа / Београд/.

Скупштина Југославије донела Одлуку о приступању Савезу Русије и Белорусије.

ДВАДЕСТПРВИ ДАН РАТА. Уторак, 13. април1999. године.

У Ослу састанак Иванов - Олбрајт.Саопштено да је Југославија остала при своме. Знчи ни корак даље.

Опет бомбардовања. У околини Пожеге, уништена Сателитска станица у Приликама код Ивањице, бомбардована  војна фабрика Крушик у Ваљеву, хотел Белиште на Копаонику, итд. Један ми рече: да је чуо да су до сада уништили 160 циљева,, а за сад имају направљен план за 500 објеката.

ДВАДЕСТДРУГИ ДАН РАТА. Среда, 14. април 1999. године.

 Мишко / Михаило, мој син / 1956/ јутрос обукао војну униформу и јавио се у школу " Ратко Митровић " у Чачку. Налази се на обезбређењу неке фабрике  у Чачку. Ја сам га одвезао. Није заменио војничку капу - на њој петокрака - нису имали другу у магацину.

Јутрос око 10 часова бомбардована Батајница и Раковица.

Касно уноћ, око пола ноћи, ракета је онеспособила предајник РТС на Овчару. Немам ТВ програме РТС 1,2 и 3, а можда и неке друге.

Председник Белорусије Лукашенко код Милошевића у Београду.У саопштењу ништа ново. Председник МИлошевић дозвољава да уђу цивилни посматрачи земаља које то желе, али не и земље које су агресори.

Снежа, ћерка пок. Наде Стаменковић, рођене Бугарчић, моје сесте од тетке, звала из Чикага. Забринута је и интересује се за наше здравље.

Колону избеглица Албанаца од 7000 људи, жена и деце, који су се враћали кућама, бомбардовали авиони НАТО - а, у по бела дана / од Ђаковице до Призрена/. Погинуло око 70- оро, а има доста и рањених. У иностранству то представљају као да су то урадили наши авиони.

И Драшко, мога пашенога Петра син, од пе неколико дана је у униформи, у Мишковој је јединици, и налази се на обезбеђењу неког војног објекта у Чачку.

Колико знам, до сада из нашег насеља  су мобилисани, поред мога МИшка, Слађо Нешовић и Ацо Масал.

У насеље Атеница / ново/стигао ковчег једног погинулог војника - кадровца.

ДВАДЕСЕТТРЕЋИ ДАН РАТА. Четвртак, 15. април 1999. године.

Бпмбардовања на све стране. Срушен је и нови мост на Дунаву код Смедерева, дужине преко 1300 метара. У Београду, у Раковици, бомбардован је војни подземни магацин - бомбама од 2,5  т. На кући у којој станује мој сестрић Александар Новаковић са породицом, и ако су ваздушно удаљени око 4 км, излетео један шток од врата на кући.

ДВАДЕСЕТЧЕТВРТИ ДАН РАТА. Петак, 16. април 1999. године.

И данас бомбардовања, разарања, ужас.

ДВАДЕСЕТПЕТИ ДАН РАТА, Субота, 17. април 1999. године.

Бомбардовања на све стране. Пред саму поноћ гађано је село Пријановиће код Пожеге, са око 10 пројектила.

Мишко дошао на одсустбво један дан.

ДВАДЕСЕТШЕСТИ ДАН РАТА. Недеља, 18. април 1999. године,

Преко дана без ваздушне узбуне, касно вечерас опет узбуна. Мада, преко дана било је дејствовања авијације агресора на Космету. Мишко се вратио у јединицу.

ДВАДЕСЕТСЕДМИ ДАН РАТА. Понедељак, 19. април 1999. године.

Опет помбардовања. Гађана је зграда Извршног већа Војводине у самом центру Новог Сада, архитектонска лепотица из времена пре Другог светског рата. Затим, опет Сателитска станица у Приликама, итд.

ДВАДЕСТОСМИ ДАН РАТА. Уторак, 20. април 1999. године.

Опет бомбардовања на све стране.

ДВАДЕСТДЕВЕТИ ДАН РАТА. Среда, 21. април 1999. године.

Бомбардовања на све стране. Срушен је и трећи мост у Новом Саду. Нови сад је потпуно одсечен са сремске стране. Јутрос рано је гађана палата бишег Централног комитета СКЈ, сада пословни објекат "Ушће", у коме се налази седиште владајуће Соц. партије, неколико ТВ и радио станица, згада од 23. спрата на Новом Београду. Једна ракета је погодила сасвим доње спратове, а друга врх палате. Зграда је такорећи цела изгорела. По пети пут је ракетиран "Крушик" Ваљево., итд.

ТРИДЕСЕТ ДАН РАТА. Четвртак, 22. април 1999. године.

И даље бомбардовања на све стране.. Јутрос рано је бомбардована резиденција председника Републике, на Дедињу, у Ужичкој бр. 15. Кућа је потпуно оштећена - управо уништена. У њој нису били председник и његова породица.

ТРИДЕСЕТПРВИ ДАН РАТА. Петак, 23. април 1999. године.

Ушли смо у други месец рата. Бомбардовања на све стране. Јутрос у ноћ бомбардована је зграда РТС у центру Београда, у Таковској и Абераровој улици. Зграда је скоро потпуно уништена. До сада је из рушевина извађено 18 - ро рањених. Има затрпаних, погинулих доста, терен се расшчишћава. У време ракетирања ТВ је нормално радила, доста радника је било у згради. То је зликовцима било познато.

У Вашингтону почела прослава 50. година НАТО пакта. Дивно !! Многи председници држава, осим 19. чланица, учествују на прослави, па и наши традиционални пријатељи, комшије, итд.

ТРИДЕСЕТДРУГИ ДАН РАТА. Субота, 24. април 1999. године.

И данас бомбардовања на све стране. Већ је приметно да не бомбардују територију Црне Горе, Пожаревац, Источну Србију, Банат. У Црној Гори су и раније бомбардовали искључиво касарне ван градова.

ТРИДЕСЕТТРЕЋИ ДАН РАТА. Недеља, 25. април 1999. године.

Данас је било релативно мирно. Мој МИшко је од јутрос на стражи у компанији Слобода У Чачку.

ТРИДЕСТЧЕТВРИ ДАН РАТА. Понедељак, 26. април 1999. године.

Бомбардовања. Рано јутрос срушен је и трећи мост у Новом Саду / Жежељев/.

Сахраљено првих 6. радника РТС, погинулих у згради РТС у Београду. Пронађена су тела још 2. радника, за 10. радника судбина је неизвесна, а 18. радника је побређено.

Велибор - Веле Шапоњић,наш комшија, мобилисан, морнар је, отишао је на Јадран са још доста њих у 3. аутобуса из Чачка.

ТРИДЕСТПЕТИ ДАН РАТА.Уторак, 27. април 1999. године.

Опет бомбардовања. Рано ноћас гађани су Лађевци и Чигота на Златибору. У пола бела дана бомбардована је Сурдулица, срушено и оштећено око 300 објеката, има много погинулих и рањених.

Записао из својих забечешли / дневника, 

Јован Шолајић, Чачак, дана 1. августа 2012. године.

 #
Политика - Међу нама - Да ли увоз или производња бројила за даљинско управљање и очитавање ?
jovansolajic | 18 Јул, 2012 11:55

ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче, молим да у вашој рубрици објавите следеће:

ДА ЛИ УВОЗ ИЛИ ПРОИЗВОДЊА БРОЈИЛА ЗА ДАЉИНСКО ОЧИТАВАЊЕ И УПРАВЉАЊЕ ПОТРОШЊОМ.

У данашњој ПОЛИТИЦИ објављен је чланак "Комисија "очитава" тендер за бројила".

Питам се, зар и бројила треба да увозимо ? Ради се о перспективном послу - треба сукцесивно да се замени око 3. милиона ових бројила.

Нова Влада је већ преузела обавезу да ради на реиндустријализацији земље. Ево прилике за будућег министра финансија и министра економије, као и гувернера НБС, да нађу решење да се на темељима чувене ЕИ НИШ производе поменута бројила. Ако нисмо у стању да реиндустрилизујемо фабрику ел. бројила, онда немамо шта да причамо о нашем развоју. Новац за производњу бројила , поменути министри нека пронађу како знају и умеју - ако већ знају да сутра отплаћују кредите и ако већ проналазе паре да стимулирају стране инвеститоре за свако радно место са до 10000.- Евра.

Повећање запослености радне снаге може се најекономичније извести супституцијом увоза својом производњом. Када сам, после Дугог светског рата, питао једног привредника из Словеније, зашто од моје фабрике купују само по један примерак инвестиционе опреме, одговорио ми је - да морају да покушају да они произведу ту опрему да не би и даље "увозили" из друге републике. Њихова република је пратила целокупан "увоз" из република и са стране и када увоз достигне оптималну количину, држава је предузимала мере да се тај увоз супституише. Тако је Словенија постала индустријска сила. Далеко је квалитетније инвестирање у проиводњу елктричних бројила, него ли улагати новац за запошљавање физичке радне снаге са платама од 15.000.- динара. У производњи бројила била би ангажована квалификована и висококвалификована радна снага. Страни инвеститор ће код прве прилике - било из политичких или економских разлога - напустити нашу земљу и оставите раднике на улици.

Зато, Влада и Гувернер НБС решите проблем проиводње поменутих бројила у нашим фабрикама, Биће вам то први корак у реиндустријализацији наше државе. Бићете награђени похвалом од сваког грађанина наше земље. Зато напред.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај чланак објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Овај чланак ПОЛИТИКА је објавила у броју од 20.07.2012. године.

 #
Михаjловић Синиша, селектор Фудбалске репрезнт. Србије. Алал ти вера. Честитам ти.
jovansolajic | 29 Мај, 2012 12:29
 

МИХАЈЛОВИЋ СИНИША, СЕЛЕКТОР СРПСКЕ ФУДБАЛСКЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ.

 

Поштовани Синиша,

 

Честитам вам. Прво треба завести ред у сваку организацију па и у фудбалску репрезентацију.

У праву сте ! Не може, Адем Љајић, да игра и брани боје фудбалске репрезентације државе Србије, а да му је мрско да пева химну те државе. Сваки грађанин државе Србије, па и репрезентативац - поготову, мора да поштује државна знамења ове државе: грб, заставу и химну, упротивном је кажњиво дело. Може  Љајић у себи да мисли шта хоће, али то не сме јавно и очигледно да испољава.

Уосталом, чуди ме шта је Адем Љајић и тражио у репрезентацији. У државној репрезентацији може да игра само онај грађанин - држављанин државе Србије,  уколико му је име те државе свето  и света су му државна знамења.

Овај младић је побркао лончиће. Он је себе замислио да државној фудбалској репрезентацији он чини част, уместо да му је част што се у њој нашао.

Ово је држава Србија. Наша химна је Боже правде. Другу химну немамо. Па, коју би то химну певао Адем Љајић, волео бих да знам. Млад човек, одрастао у Србији, говори српским језиком / бошњачким или босанским језиком, ако то више одговара/, научио да игра фудбал у овој држави, неће да пева химну те државе и то,очигледно не из моменталног нерасположења изазваног неким националистичким испадом, већ неких само њему знаних принципа.

Црнци - африканци у репезентацији Француске певају Марсељезу са пуно снаге и срца, а можда и да не знају француски језик.

Јављају се велики душебризници из Новог Пазара. Како је ово непријатељски акт против бошњачког народа и томе слично. Свашта. Синиша га је позвао у репрезентацију и ако је имао бољих фудбалера. И то је у реду. А, потом што овај није хтрео да пева химну своје државе то је за њих у реду, али није у реду што  га Синиша избаци из репрезентације. Хвала Богу, када се појави Синиша, научиће он фудбалере како се бране боје државе Србије.

Зато, Синиша, само напред. Реда мора да буде.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

 

 

 

У данашњој ПОЛИТИЦИ пише да су се сви  бошњачки политичари из Новог Пазара ујединили у одбрану Адема Љајића, да је Синиша направио националистички испад, да је химна чисто српска, да се у њој не препознају Бошњаци, итд.

Питам вас, господо: какве су химне  других и то најцивилизованијих народа Европе и света. Какви су текстови у химнама: Француске, Велике Британије, Немачке, па и са наших простора: Црне Горе, Хрватске, Словеније, итд. У Словенији живи велика заједница Срба и Бошњака, они су у Европској Унији, па у њиховој химни не могу да се препознају ни Бошњаци  ни Срби.

И на крају: ваљда и српски народ има право на своју државу, на своју химну, грб и заставу, као и што сви други народи имају. Нисте задовољни што српски народ нема ништа своје, осим ова три знамења. Некада је имао: Српску војску, Српски олимпијкси комитет, итд - сада има Војску србије, Олимпијски комитет Србије, итд., а све због задовољења баш националних мањина - боже мој не може да се зове Српска војска, јер у њој служи и војник друге националности. Моја стрина Катица Шолајић /1883 - 1945/, чистокрвна мађарица из Сегедина, била је добровољна болничарка у Српској војсци, прешла Албанију, Солунски фронт. па јој није сметало што је борац Српске војске и ако је Мађарица.

Какву поруку шаљу угледна господа Расим Љајић и Сулејман Угљанин, актуелни министри у Влади Србије. Ви одобравате и саветујете грађане  Бошњаке да не поштују химну и важећи Устав Србије. Ви сте за промену Устава. Сачекајте док се промени. Али, до тада морате тај Устав поштовати.. Е, моји министри. Зато нам овако и иде. Не извршавају се одредбе Устава и закона. Донесу се Устав и закони, и онда први министри их не поштују, па се само чудимо што нам не иде. Устав и закони морају да буду светиња, па ће онда бити реда и бољитка у држави. Зашто су Немци опет најача нација и држава у Европи. Зато, што су најдисциплинованији од свих..

Ви господо политичари у Новом Пазару кршите Устав у вези писма и језика. Табла Државног универзитета у Новом Пазару исписана је само латиницом, а не и на службеном писму државе Србије - ћирилицом  на српском језику.

Господо политичари из Новог Пазара, кажете да су Бошњаци дискриминисани. У нашој држави нема и не може да буде дискриминације националних мањина. Толико је донето прописа о правима националних мањина, заштићена су им права по највећим светским стандардима, док на другој страни Срби у таквим срединама нико ничим не штити, и ако живе у својој држави Србији - па ником ништа.

Питање је интеграције Бошњака и других националних мањина у српско друштво. Али, докле год Бошњак и Србин у Санџаку говоре потпуно истим језиком и дијалектом, а један каже да говори бошњачким језиком а други српским, од интеграције мршава посла, мада не оспоравам право да се сваки грађанин изјашњава, тако рећи, како хоће. Али, откуда онда да код нас мањкају посебна права националних мањина, о заштити њиховог идентитета.

Шта ћете ви политичари да урадите - да се не понови: када су новопазарчани листом навијали за Турке на једној спортској приредби између репрезенатиција Турске и Србије у Новом Пазару, пре неколико година, или више. или можда мислите да је то у реду.

Јован Шолајић, Чачак, дана 30.маја 2012.године.


 

 #
ПОЛИТИКА - МЕЂУ НАМА. Зар је могуће да и председник Републике на поштује Устав ?
jovansolajic | 23 Мај, 2012 14:16
ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА"
 
Поштовани уредниче, молим да објавите следеће:
 
ЗАР ЈЕ МОГУЋЕ ДА У НАШОЈ ЗЕМЉИ НИ ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ НЕ ПОШТУЈЕ УСТАВ.
 
У чл. 115 Устава дословце пише: " Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност".
Откуда онда толика дарежљивост и жртвовање новоизабраног председника Републике, г -на Томислава Николића - да ће се повући са функције председника СНС - када је то Уставна обавеза. Вероватно по инерцији, пошто и предходни председник Републике није поштовао Устав - пуних 6. година је обављао и функцију председника ДС. Невероватно је, да се председнику Републике тако нешто догоди. Устав мора бити светиња за свакога, а нарочито за највише државне руководиоце, упротивном нема нам спаса.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА. 
 #
РТС - Тијанић Београд. Зашто опет латиница на РТС 2 ?
jovansolajic | 23 Мај, 2012 13:45
ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА РТС - ЛИЧНО
 
Поштовани г - не Тијанићу,
 
Обраћам вам се по ко зна који пут. Опет латиница на вашој ТВ. Синоћ, на РТС 2, у 22,36 часова, давана је емисија " ЗНАКОВИ ВРЕМЕНА". Текст је написан на латиници. Зашто, ако побогу знате. Ви сте национална установа, обавезни сте да пишете ћирилицом. Ако и ваша установа буде сатирала наше писмо ћирилицу - нема нам спаса. Питам се само - зар је код нас толики јавашлук - да ни Устав не поштујемо !
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
 #
«Претходни   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 39 40 41  Следећи»