« Београдска шетња - Политика - Спектар - Ј.Стевановић. Зашто су текстови написани латиницом ? | Политика - Међу нама. Не чуди ме продаја јахте Жељка Митровића,нама се дог. и много већа пониж. »
БОЈ НА ЉУБИЋУ 1815. ГОДИНЕ, ПРОСЛАВА 190 - ТЕ ГОДИШЊИЦЕ 2005. ГОДИНЕ.
Дана 10. јуна 2005. године, на брду Љубићу код Чачка, код споменика Танаску Рајићу, Карађорђевом барјактару и војводи Првог и Другог српског устанка, одржана је пригодна прослава овога историјског догађаја - 190 - та годишњица чувеног " Боја на Љубићу"/ По једним изворима започео 24. априла 1815. године по старом календару/.
Тада - пре 190. година, српски устаници предвођени Милошем Обреновићем и Лазаром Мутапом победили су силну турску војску / Турака је погинуло око 7000/ Бој на Љубићу је најзначајнија војна Срба у Другом српском устанку једна од највећих последњих битака Срба у ослобођењу Србије од турске вековне тираније и робовања.
Али, у том боју, у критичној фази борбе за Србе, јуначки је погинуо бранећи своје топове Танаско Рајић, родом из Страгара, командант српске артиљерије, и чувени војвода Првог и Другог српског устанка/ по једним изворима погинуо 25. маја 1815. године по старом календару/.
На месту погибије и сахране Танаска Рајића, својевремено је био подигнут скромни надгробни споменик овоме јунаку.
Пред Други светски рат подигнут је , али не и завршен услед почетка рата, Споменик какав доликује јунаку Танаску Рајићу и српским ратницима. И дан - данас споменик није довршен - недостаје му топ на врху гранитне пирамиде и још понешто.
Киша је омела ову прославу. Света је било веома мало. Доста је било ђака основних школа , који су узгред речено само јурцали около Споменика, ометајући извођење програма прославе. Да су дошли само њихови учитељи и професори прослава би била импресивнија. Овако свега нас стотинак одраслих је пратило програм прославе.
Није ли ово знак апатије и пропадања нашег народа.
Програмски део прославе чинили су: опело, говори, песници су говорили своје пригодне песме, фолклорна дружина извела је програм народних игара, певачке групе су певале изворне српске мелодије, а историчар Љушић је одржао пригодно предавање о овоме боју, јединица српске војске је извршила почасну паљбу са три плотуна.
Забележио из својих Забелешки за дан 10.јун 2005. године, дана 4. августа 2011. године. Јован Шолајић, Чачак
Бој на Љубићу 1815 [
Reply]
Мој Србине, Танаско Рајић није био ратник а од сабаља и топова је бежао ка зец. Био је црквењак у манстиру Вољавча (где је заседао синод - никакв совјет) и слуга и рођак, попа Леонтија Ламбровића грка који је живео у селу Рамаћи.У устанку није учествовао као борац него као неки посилни овог попа. Устанике је напустио после тровања Милана Обреновића. У милошев Устанк је кренуо плашечи се Милошеве освете. Топовима је командовао Србин руски официр чије је име избрисано из Српске историје због нјеговог брата Србина Руског Хероја и вође Децембарског Устанка 1825. Пошто су овај Србин топџија Милошу био велики ослонац у Милошевој Револуцији како је зове Ранке и пријатељи Танаско се склонио код њега очекујући да ће га заштити од Милошеве освете. По изненадном непосредном нападу Турака на ова два топа посада се разбежала а танаско је остао пијан спавајући поред једног топа. Пошто је био калуђерског соја калуђери су га прогласили за барјактара, топџију, хероја... а како иде биће и први српски пилот.
и данас:
" у Србији прилике су таке
бабе славе, презиру јунаке"
Радославе,
Таквог србомрсца до сада нисам чуо ни видео.Нисте се позвали, где сте то прочитали, у којој то историји пише - о таквим гадостима за јунака Танаска Рајића. Танаску је српски народ подигао први надгробни споменик на месту погибије - на брду Љубићу изнад Чачка, који сам ја са ђацима походио пре Другог светског рата - још пре подизања новог велелепног споменика - 1938. године.
Брука - по вама јунак Танаско Рајић,први Карађорђев барјактар,је баба а не јунак. Свашта.
Да ви нисте побркали Танаска са Љубића и неког другог имењака. И ја сам познавао једног Танаска Рајића, из Чачка, електричара по занимању, који је умро пре десетак година, био је одличан грађанин, али и не јунак са брда ЉубићА.
ј.ш.
Ovaj Radoslav (ako mu je to pravo ime) je napisao takve laži, takve gadosti o jednom od najvećih srpskih junaka da ga nije ni potrebno riječima pobijati, nego samo pljunuti na ovo što je iznio ovdje.
