ЗА ПРЕДСЕДНИКА МАТИЦЕ СРПСКЕ - Г - НА ЧЕДОМИРА ПОПОВА, АКАДЕМИКА - ЛИЧНО Поштовани председниче Матице српске. Матица српска у мени изазива пуно поштовање. Она је пијемонт у борби за очување српског идентитета. По мојем мишљењу, ипак нисте довољно урадили на очувању српског идентитета, и то : 1. Нисте се довољно чули у борби против војвођанског сепаратизма. Војвођански политичари су незасити власти. Они теже да се одвоје од матице Србије. Тек се тада могу зауставити у освајању пирамиде моћништва. Немојте да вас варају да они желе децентрализацију целе Србије. Централна Србија не сме да изврши децентрализацију. Онда јој прети опасност да се и Рашка област / Санџак/ отцепи. Чему деоба - када је Србија географски , политички и народносно целина. Интересантна је појава. Храватска је држава састављена од 4. историјске покрајине: Славоније, Далмације, Истре и Хрватске и не пада им на памет да врше децентрализацију, а Војводина се вековима борила да се уједини са краљевином Србијом и та Војводина тражи аутономију - самосталност од матице државе. Неће краљ да буде краљ - ипак му је то мало, хоће да буде цар - па то ти је, само ако им се не будемо одупрли. И да знате, што год више попуштате у захтевима сепаратиста, а они су упадљиво слаткоречиви, све ће више тражити - све дотле док и задњи конац са матицом државом не пукне. 2. Мало сте урадили на заштити ћирилице. У Војводини, Статутом - чл. 26, ћирилица је проглашена за друго службено писмо , што је у колизији са чл. 10. Устава Републике Србије. Уставом Републике Србије и Законом о службеној употреби језика и писама је прописано да у јавној употреби мора да се пише ћирилицом а и латиничним писмом само после исписаног писма ћирилицом, испод или десно од њега / чл.10 Закона/. У Војводини, видимо да се у свим јавним областима негде пише искључиво латиницом, у неким крајевима табле назива места су написана само на мађарском језику, па се не може отети утиску да се ради о суседној држави а не о држави Србији. Инсистирајте код власти да се поштује чл. 10 Устава Републике Србије. 3.Није примерено да се књижевне и друге награде књижевницима и другим културним посленицима дају за објављена стваралачка дела, а да су иста одштампана само на латиници. Познато је да западни свет све публикације са ових простора, које су одштамане латиницом , сврставају у хрватско културно наслеђе, а на ћириличном писму у српску културну баштину. Како неко може да добије награду а да је штампао публикацију на писму које српски језик и Устав не познају. И да знате, у Хрватској у Првом светском рату, у Другом светском рату и у последњем рату, све публикације из Србије , било да су штампане ћирилицом или латиницом на ломачама су попаљене. Хрвати ће нас пре волети ако останемо своји, него ли да им се удворујемо и да због њих не поштујемо своје традиционално писмо - писмо најлепше на свету - писмо које би једнога дана требало да постане српски бренд - како је сада модерно рећи. С поштовањем, Јован Шолајић, Чачак Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА: