ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче,

Молим да објавите следеће:

НЕ ЧУДИ МЕ ПРОДАЈА ЈАХТЕ ЖЕЉКА МИТРОВИЋА, НАМА СЕ ДОГАЂАЈУ И МНОГО ВЕЋА ПОНИЖЕЊА.

Штампа и телевизија саопштавају нам да ће Хрватска да прода јахту власништво Жељка Митровића , наводно због неких процедуралних грешака и неплаћених дажбина.

Српском држављанину, врши се продаја имовине на непримерен начин. Где је ту држава Србија да заштити интересе и имовину свога држављанина. Није у реду да се нашем држављанину прода имовина, а да његова држава није предузела ништа да заштити интересе свога грађанина.

Али, ово није ништа ново. Наша штампа пише годинама о томе да Срби избеглице из Хрватске - силом или милом протерани са својих вековних огњишта - вапе и моле све могуће у свету да натерају Хрватску да им врате одузету или уништену огромну имовину, вредну милијардама ЕВРА, да им се реши и питање пензија и других права из радног односа и стамбеног законодавства.. А, од наших државних органа ни трага ни гласа. Па зар држава није дужна да стане испред интереса својих грађана.

Наша држава мора да брани права својих грађана, да штити њихову имовину. Имовина држављана Србије је и имовина државе Србије.

Наш државни врх мора да прекине са понизностима и гледању кроз прсте. Познато је да ако у односима попушташ да се друга страна све више охоли, аматрајући да си слаб и да то треба да искористи.

Државни врх народ Србије није овластио да занемарује и не штити духовне и материјалне вредности својих грађана у међународним односима - у иностранству. Да неком Хрвату у Србији фали и длака са главе - да видите како би држава Хрватска оштро реаговала.

Питам се, зашто не постоји реципроцитет у односима наше државе са бившим југословенским републикама. Србија је , нарочито у односима са Хрватском и Словенијом, у невиђено неравноправном положају у свим доменима. Нарочито у пласману капитала и у извозу роба и услуга. Уместо да се поспеши домаћа производња, из ове две државе увози се све и свашта. Не треба да нас чуде закантачене фабрике некадашњи наши гиганти и огромна незапосленост и самин тим и најнижа примања радника и најнижи БДП.

Најгори пример су пензије наших грађана, остварене у ове две државе. Наша држава / не знам по чијем овлашћењу и не знам ко је о томе одлучио/ одриче се аконтација пензија које је за протеклих двадест година исплаћивала из свога пензионог фонда - односно буџета и чак и разлика пензија по законима поменутих држава на које пензионери имају право - у име пензионера и то без њихових овлашћења - наносећи директну материјалну штету овим грађанима а и нашој држави као целини. По мојој рачуници, наша држава је до сада исплатила аконтација за ових 20. година, пензионерима који су то право остварили у Словенији у износу од преко милијарду ЕВРА. Сигурно, и Хрватска дугује огромне паре по овом основу.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак.

Дозвољавам редакцију текста.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у Размишљања једног ЧАЧАНИНА.