ЗА ПРЕДСЕДНИКА УСТАВНОГ СУДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - ЛИЧНО

Поштовани председниче Уставног суда,

Прочитао сам у данашњој Политици да је готова ствар да ће се седиште Уставног суда Републике Србије из Београда преселити у Сремске Карловце.

Преклињем вас - не чините такву глупост. И овај потез Владе, говори да је нашим политичарима много стало до тога да у народу остављају некакав утисак - да се нешто ради. Верујте, постићи ћете контра ефекат у народу.

Уставни суд је највиша судска истанца у држави, па му је и место у центру државе - у Београду. Уместо, да политичари раде на томе, да се смањи државна администрација, односно бирократија, односно непродуктивни део радно активног становништва и да се смање непродуктивни трошкови државног буџета, овим и свим другим децентрализацијама, водите економију државе у амбис.

Ви хоћете да одржавате седнице у Сремским Карловцима, а да радите ви и ваша администрација у Београду. Хоћете да вас возе из Београда у Сремске Карловце, да остварујете чак и неке додатне личне приходе - а ако не личне приходе - правићете додатне трошкове на терет грбаче народа. Не очекујете ваљда да ће се судије и администрација Суда током времена регрутовати из Сремских Карловаца или из околине, па да ћете тиме и решити проблем додатних трошкова за путујуће особље из Београда у ново седиште.

Ја сам обичан грађанин, али резонујем, да највећи потенцијал врхунских кадрова може да се регрутује из центра какав је Београд, а не из било кога другог места у Србији. Па тако, и кадар за Уставни суд. Према томе, шта овај народ добија да Уставни суд заседа у Сремским Карловцима од путујућих кадрова из Београда. Мислим да не добија ништа, а губи много - ако ништа - оно што мора да сноси далеко веће трошкове издржавања тог Суда.

За ово садашње време селење администеације из Београда у унутрашњост прави је луксуз. Влада не може да нађе решење да не прави мањак у каси / буџету/ и уместо да нам саопштава о неким радикалним решењима за смањење минуса у каси и за обнављање уништене индустрије - приватизацијом и разно - разним махинацијама и за повећање запослености и животног стандарда, она задовољава неке болесне амбиције партијских моћника и коалиционих партнера.

И да знате, војвођански сепаратизам је у пуном замаху. Тражи све више и више власти, док једног дана крушка не сазрели и опадне. Политичарима из Војводине се чини да би им било боље да имају више власти и не воле што нису на врху власти. Докле год им будете попуштали па и једном захтеву, тражиће све више и више.

Постављам питање: да ли је аутономија Војводине противна Уставу Републике Србије. Зашто. Па, грађани Централне Србије имају мања права од становника Војводине. Ако је на аутономију пренето преко 150 надлежности од Републике, вероватно да грађанин Војводине , самим тим стиче нека права и бољи третман од становника Централне Србије. Отуда неуставност.

Законодавна власт Војводине директно крши Устав Републике Србије, а Уставни суд Србије, није реаговао, а морао је по аутоматизму и одмах. У Статуту Војводине, у чл. 26, у Војводини је, латинично писмо на српском језику, прописано као писмо у јавној употреби, противно чл. 10 Устава Републике Србије.

С поштовањем.

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Ово писмо послао сам и Председнику Владе Републике Србије.

ЗА ПОТПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ И МИНИСТРА ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ - Г - НА БОЖИДАРА ЂЕЛИЋА - ЛИЧНО

Поштовани подпредседниче Владе,

У вези Закона о јавној својини и проблема са Војвођанским руководством, имам један предлог:

Да се Војводини пренесу права својине онолико колико се та права дају за нижи ниво власти у Централној Србији - односно на општине. А Војводина, део добијених права својине да подели са општинама у Војводини.

Не може, примера ради железничка структура итд. у Војводини да буде у својини Војводине, а у Централној Србији у својини Републике. Уставно је право је да буде истоветно. Хоћете још један ниво власти у покрајини - изволите, али власт коју Република преноси на нижи ниво власти мора бити једнак за све у Републици. Не могу једни - то јест у покрајини, имати више власти добијене од Републике, него ли што добијају нижи нивои власти у Централној Србији.

Ако се поступи како тражи војвођанско руководство, бићемо сасвим близу катастрофалне 1974. године,

Не може и није по Уставу, да Војводина управља неким јавним добрима, а да истовремено у Републичкој скупштини решава и води политику за иста та добра у Централној Србији. Примера ради - они ће самостално да рукују са неким путевима у Војводини, али ће истовремено то чинити и за такве путеве за Централну Србију. Г -ин Чанак ће да , седећи у Скупштини Републике Србије, решавати како да Палма мора да управља са неком имовином од општег интереса, а истовремено Палма не може ни да привири како то треба да раде војвођани.

Ово се директно крши са Уставом.

Једном речју, Законом о јавној својини, мора се прописати да Република Србија задржава право својине за сва добра истоветно за целу територију Републике. А, право је Војводине, да део својине задржи за себе а део да пренесе на своје општине.

Упротивном, Закон о јавној својини биће протиуставан.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ- у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.