ЗА ЗАМЕНИКА ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ, УПРАВУ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ - Др ЗОЛТАНА ЈЕГЕША - ЛИЧНО,

Поштовани господине,

У данашњој Политици, прочитао сам ваш одговор на питање: " Зашто припадници националних мањина слабо говоре српски језик ?".

Поставио бих вам директно питање и молим за директан одговор.

1. Да ли деца мађарске националности, а односи се и на све остале националне мањине, треба да похађају школе све до универитета на матерњем језику, уз изучавање српског језика - као и свих осталих предмета, како је сада код нас организована настава, или

2. Да се подстиче да та деца уче школе на наставном српском језику и тиме се омогући да науче српски језик, са знањем истог да се лакше интегришу у друштву - да се лакше запошљавају, јер признаћете није примерено и пожељно да дете националне мањине не зна службени - државни језик државе у којој је рођено и у којој треба да ради и живи. Подразумевам, да садржаји свих предмета на свим језицима морају да буду истоветни, па чак и из историје. У овом случају деца националних мањина треба да похађају додатне часове из језика националне мањине.

Тако се школују, колико ми је познато, деца српске националности у иностранству.

У противном, дете националне мањине бива хендикепирано, супротно жељама власти да овој деци не буду ускраћена некакаква људска права, а постиже се да је крајњи ефекат оваквог образовања негативан.

Вероватно, да је незамисливо да српско дете у мађарској не зна мађарски језик - и да би као такво могло да се запосли било на каквим пословима, док је у Војводини могуће, да мађарско дете заврши све школе и да не зна српски језик - државни језик.

Позната је изрека - да колико језика говориш толико вредиш. Тако, по мени, грађанин националне мањине има шансу - ако то хоће и ако му се то омогући, да говори два језика - тако рећи по аутоматизму, што ми Срби немамо шансу, бар не у својој држави. Али ништа нису бољи ни Енглези и Французи, и они углавном само говоре матерњим језиком.

Извињавам се што сам био опширан. Али, нисам могао другачије. Хвала на одговору - унапред.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.