СОБОЉЕВ МИХАИЛО, ПОРЕКЛОМ РУС, ПК ФАРБАР У ТРЗ - У ЧАЧАК, ПОРЕКЛО И СУДБИНА. 

Михаило Собољев, радио је у Техничком ремонтном заводу у Чачку, као ПК фарбар, управо као приучени радник на фарбању војне технике.

За време Другог светског рата, а и после рата, живео је веома тешко,  безпризорно, али и  веома храбро. И ако је имао тек нешто преко 10. година старости, за време рата Немцима је крао оружје и то у пола бела дана и  продавао га. Углавном, радио је то у тандему са Милорадом Ковачевићем / 1931 - 1984/, избеглицом из Мостара.Њих двојица су углавном обитавали у скрајнутим вагонима - фургонима на споредним колосецима Железничке станице у Чачку.

После рата наставили су са праксом из рата. Обијали су продавнице и киоске, из нужде да би преживели. Полиција их је више пута хватала. Они су  и знали шта се догађа у подземљу града. Било каква похара да се догоди, полиција је њих хапсила. Полиција је од њих тражила да признају крађу, или да пронађу и да кажу ко је то учинио. Наравно, они су знали рад подземља и били су од велике користи ондашњим властима.

Седамдесетих или осамдесетих година прошлога века, мени је Михаило Собољев малао стан у Чачку.У предходном времену, на нашој ТВ давана је руска серија- у којој је приказано освајање совјетске власти  на далеком истоку- у Сибиру, у којој  се догађаји одвијају у дворима  неког  спахије - великог велепоседника и руског генерала Собољева. На шпици серије је писало генерал Собољев, а на титлу у преводу на српски Сабољев - управо како се на српском руско Собољев чита.

Причам Михаилу о серији и о генералу Собољеву. А, он каже да серију није гледао, али зна само да му је деда био генерал , а отац капетан прве класе царске руске војске. Каква подударност. Вероватно се ради о истој особи - да је тај Собољев деда моме Михаилу Собољеву из Чачка. Деда и отац са породицом су  пребегли у Србију, па се и он родио у Чачку.

Отац му је за време Другог светског рата, припадао некој руској белогардерској војној формацији и као такав морао је да побегне из земље. Отишао је у Лондон, где га је Михаило и посетио једном или више пута. После задње посете отац му је и умро после неколико дана у Лондону.

И ето каква је судбина Михаилова. Деда му је био генерал царске руске војске и власник великог имања - величине мањих држава, отац официр царске војске, а он се потуцао од " мила - до недрага ", радио као приучени радник тешке и по здравље штетне послове. Михаило је умро  млад. Али је иза себе оставио два златна сина - Собољева.

Када сам причао Михаилу о руској серији, од истога никакво реаговање нити емоције нисам приметио, крајња равнодушност. Једноставно је моје причање слушао без коментара и без икакве гримасе на лицу - као да га то не интересује и као да се то уопште не ради о његовом деди.Тежак живот је учинио своје. Прошлост му је била много тешка да никаква сазнања о некадшњој великој слави и богатству нису могла да му поврате имало сјаја у души његовој.

Забележио по сећању, дана 5. октобра 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак