Categories
My Links
Генерална
МЕТАЛАЦ Горњи Милановац .Зашто на новом стадиону латиница а не ћирилица?
jovansolajic | 21 Август, 2012 11:19
ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА МЕТАЛЦА - ЛИЧНО,
 
Поштовани г - не,
 
У јучерашњој Политици објављена је слика новог стадиона Металца.
 
Прво, честитам вам - предпостављам да је ваша фирма била главни финансијер изградње овог велелепног стадиона.
Али, имам једну замерку. Зашто сте на трибинама исписали МЕАТАЛАЦ латиничним писмом. У српском језику и у Уставу пише да уз српски језик примењује се писмо - српска ћирилица.
Шаљете слику у свет из срца Шумадије и Србије, али на писму које не одговара српском идентитету.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак.
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА:
 #
ПОЛИТИКА - Међу нама - Да ли подједнако заштитити ћирилицу и латиницу у српском језику ?
jovansolajic | 21 Август, 2012 10:48
ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"
 
Поштовани уредниче молим да објавите следеће.
 
" ДА ЛИ ДРЖАВА ТРЕБА ДА ШТИТИ ПОДЈЕДНАКО ЋИРИЛИЧНО И ЛАТИНИЧНО ПИСМО У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ.
У данашњој Политици, Душко Прелевић, помиње и моје име, поводом мога чланка " Ћирилица мора да живи у држави".
У нашем Уставу, у чл. 10, пише да је у Србији у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица. Устав сваке државе па и наше је светиња и закон над законима. О Уставу не може да се полемише, већ мора да се примењује беспоговорно.
Проблем је што ни држава , у свим својим институцијама, крши Устав. Државни органи и дан -данас и после 6. година од доношења важећег Устава, исти не примењује. Латиница и у њеној употреби скоро преовлађује. Које писмо је угрожено, ако нпр.  Државна лутрија Србије , ем има атрибут да је државна и 100% је у власништву државе, а све пише латиничним писмом. Које, онда, писмо треба држава да штити. да ли писмо латиницу или ћирилицу, ако у Уставу пише - то што пише.
А што се тиче идентитета и Прелевић заступа тезу да је то променљива категорија. Срж идентитета српскога народа је оригинална српска ћирилица и православна вера. Господин Прелевић, ништа мање, већ преврну ствари. Каже, да су бројни знаменити Срби били католици. Тачно је, али нису били католици већ су то накнадно постали прешавши из православља  у католичанство. А зашто? Зато, што су на то били принуђени из разно -разних разлога. Скоро увек је био у питању биолошки опстанак или јаке амбиције. Познати српски песник Петар Прерадовић, морао је да пређе из православне вере у католичку веру, јер је то био услов да добије чин генерала у аустроугарској војсци.Слично је и са Руђером Бошковићем и да не набрајам.
Али, део по део српскога рода, кроз историју, изгуби идентитет. Македонци су до 1948. године били Срби и писалои су на српској ћирилици, наравно више нису Срби,не пишу на српској ћирилици, чак нису ни потомци Срба. Цар Душан је био окупатар Македоније - они су замислите потомци Александра Македонског. Муслимани и Бошњаци до Другог светског рата изјашњавали су се као Срби исламске вероисповести, сада чак и не говоре српским језиком, већ неким страним - суседне државе. Срби католичке вере из Боке Которске ,после Другог светског рата, аутоматски постадоше Хрвати. Многи Срби , у време НДХ, су преведени силом у католичку веру и у Хрвате. Чак ни Црногорци нису више Срби,  не говоре нити пишу на српском јеику. Како се ствари одвијају и Срби из Војводине, неће више бити Срби већ некакви Војвођани.
Ако је ћирилица у неким бившим републикама СФРЈ законом забрањена и ако су за време последњих ратова све српске књиге поготову написане ћирилицом спаљене и ако на Западу све што је написано на српском језику али на латиници баштини као хрватско, које писмо треба законом заштити у Србији. Да ли ћирилицу или латиницу?
И да знате г- не Прелевићу, најобразованији Срби у свакодневној употреби пишу ћирилицом. Скоројевићи су  упропастили имиџ и идентитет српскога народа - они обавезно пишу латиницом.. 
На крају, држава мора законом да пропише, да све фирме, изузев страних, морају да пишу на српском језику и ћирилицом. Све што пишу на српском језику и ћирилицом, могу да напишу и на страном, уз првенство овог првог.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНа.
 #