ОТВОРЕНО ПИСМО ДЕЈАНУ СТОЈИЉКОВИЋУ, ПИСЦУ.
РОМАН " ДУГЕ НОЋИ И ЦРНЕ ЗАСТАВЕ".
У интервјуу ИЛУСТРОВАНОЈ ПОЛИТИЦИ кажете да ми Срби имамо два писма. Није тачно. Срби говоре српским језиком, а српски језик званично познаје само своју азбуку и своје писмо ћирилицу / српску/. Српска ћирилица код нас је државно писмо и у службеној је употреби по важећем Уставу. Према томе, књигу сте штампали на хрватској абецеди.
Зар вам неће сметати што ће ову вашу књигу у САД, Енглеској, управо на Западу, сврстати у хрватску културну баштину, јер они тамо - ако је нешто одштампано на Југо језицима ћирилицом сврставају у српску, а латиницом у хрватску литературу / ако ова ваша књига допре до њих/.
Ви сте очигледно млад човек - али , ипак, тешко да вам можемо опростити што у роману описујете доба јуначке историје српскога народа, а не штампате традиционалним српским писмом. Пишете о традицији српскога народа а то не штампате на традициолном писму. Дајете себи право да прекрајате историју овога народа, па још нађосте да су неки новчићи ковани латиницом.
И Хрвати и Бошњаци, Босанци, Муслимани и други, некада су писали ћирилицом, па зашто се њихови писци сада у овом времену не преваре и да штампају на српској ћирилици. Па, ћирилица је код њих мрска. Они су све књиге и публикације штампане на ћирилици спалили у последњем рату, а таку су чинили и у Првом и Другом светском рату.
Тачно је, да данашња Централна Србија није била под Турском окупацијом 500 година, већ око 350 година. Али, заборављате да су делови српскога народа: Македонија, Босна и Херцеговина, ипак били под Турцима близу 500 година. И, што је најгоре, приказујете Турску власт у финој форми. Које су то цивилизацијске тековине Турци код нас оставили. Набијали су нас на колац. Код нас није било зидане куће од цигле, док су Енглези и Французи играли валцер у мермерним палатама. Наша властела, пре доласка Турака, живела је на нивоу властеле западних земаља. А, Карађорђе и Кнез Милош / наша властела из 19. века/, живели су у кровињарама. Свет није запамтио веће мрачњаштво од владавине Турака над Србима кроз 350 или 500 година окупације. Много је бити под окупацијом и 4. године, а ви налазите да нам је било лепо под Турцима 500 година. Свашта.
И даље да не набрајам. Једном речју, не дирајте у традиционалне вредности Српскога народа, не пипајте у врлине, поготову митских српских јунака. Када нам је било најтеже, наши хероји су се надахњивали врлинама и херојством наших епских јунака из далеке и ближе прошлости. Дирате у нешто свето. Сипате со на отворене ране.
Ако сте били у дилеми на коме писму да штампате - како да изабрасте латиницу, када сте књигу наменили Србима првенствено, јер други и не маре много за нашу историју. Мада наши непријатељи једва чекају да нешто негативно сазнају о нама, да би нас још више опакњкавали у свету. Мало ли нам је опште сатанизације света од последњих ратних сукоба на Балкану, односно бившој СФРЈ.
И не заборавите - латиница на којој сте штампали ову вашу књигу је хрватско писмо - хрватска абецеда, а не српско писмо како ви наводите.
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ- у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
ОТВОРЕНО ПИСМО ДЕЈАНУ СТОЈИЉКОВИЋУ, ПИСЦУ.
РОМАН " ДУГЕ НОЋИ И ЦРНЕ ЗАСТАВЕ".
У интервјуу ИЛУСТРОВАНОЈ ПОЛИТИЦИ кажете да ми Срби имамо два писма. Није тачно. Срби говоре српским језиком, а српски језик званично познаје само своју азбуку и своје писмо ћирилицу / српску/. Српска ћирилица код нас је државно писмо и у службеној је употреби по важећем Уставу. Према томе, књигу сте штампали на хрватској абецеди.
Зар вам неће сметати што ће ову вашу књигу у САД, Енглеској, управо на Западу, сврстати у хрватску културну баштину, јер они тамо - ако је нешто одштампано на Југо језицима ћирилицом сврставају у српску, а латиницом у хрватску литературу / ако ова ваша књига допре до њих/.
Ви сте очигледно млад човек - али , ипак, тешко да вам можемо опростити што у роману описујете доба јуначке историје српскога народа, а не штампате традиционалним српским писмом. Пишете о традицији српскога народа а то не штампате на традициолном писму.
Дајете себи право да прекрајате историју овога народа, па још нађосте да су неки новчићи ковани латиницом. И Хрвати и Бошњаци, Босанци, Муслимани и други, некада су писали ћирилицом, па зашто се њихови писци сада у овом времену не преваре и да штампају на српској ћирилици. Па, ћирилица је код њих мрска. Они су све књиге и публикације штампане на ћирилици спалили у последњем рату, а таку су чинили и у Првом и Другом светском рату.
Тачно је, да данашња Централна Србија није била под Турском окупацијом 500 година, већ око 350 година. Али, заборављате да су делови српскога народа: Македонија, Босна и Херцеговина, ипак били под Турцима близу 500 година. И, што је најгоре, приказујете Турску власт у финој форми. Које су то цивилизацијске тековине Турци код нас оставили. Набијали су нас на колац. Код нас није било зидане куће од цигле, док су Енглези и Французи играли валцер у мермерним палатама. Наша властела, пре доласка Турака, живела је на нивоу властеле западних земаља. А, Карађорђе и Кнез Милош / наша властела из 19. века/, живели су у кровињарама. Свет није запамтио веће мрачњаштво од владавине Турака над Србима кроз 350 или 500 година окупације. Много је бити под окупацијом и 4. године, а ви налазите да нам је било лепо под Турцима 500 година. Свашта.
И даље да не набрајам. Једном речју, не дирајте у традиционалне вредности Српскога народа, не пипајте у врлине, поготову митских српских јунака. Када нам је било најтеже, наши хероји су се надахњивали врлинама и херојством наших епских јунака из далеке и ближе прошлости. Дирате у нешто свето. Сипате со на отворене ране.
Ако сте били у дилеми на коме писму да штампате - како да изабрасте латиницу, када сте књигу наменили Србима првенствено, јер други и не маре много за нашу историју. Мада наши непријатељи једва чекају да нешто негативно сазнају о нама, да би нас још више опакњкавали у свету. Мало ли нам је опште сатанизације света од последњих ратних сукоба на Балкану, односно бившој СФРЈ.
И не заборавите - латиница на којој сте штампали ову вашу књигу је хрватско писмо - хрватска абецеда, а не српско писмо како ви наводите.
Јован Шолајић, Чачак
Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ- у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
