ПРОПАГАНДНИ ПАРТИЗАНСКИ МАТЕРИЈАЛ У НАШОЈ КУЋИ 1941. ГОДИНЕ.

Крајем новембра или почетком децембра месеца 1941. године, партизанске и четничке јединице, одступале су од Краљева ка  Чачку. Једна колона, већ супростављених војски, кретала се пругом а друга магистралним путем из Краљева према Чачку.. С времена на време , полегали би и осули би паљбу једни на друге. Гледали смо шта се догађа, било је то у пола бела дана. Видели смо када је један борац погинуо, само је склизнуо - искренуо са заузете бусије поред пута за Кулиновце, уз међу имања тзв. "Благојевића чаир", на граници са нашим имањем, а испод наше куће на раздаљини мањој од 100 метара.

Партизани одступе према Ужицу и даље према Санџаку. Непосредно потом наступале су немачке моторизоване јединице уз заглушујућу буку тенкова. Тресла се и небо и земља. Крв се ледила у жилама - мукла тишина - само се чује стравична бука. И стока и живина и свиње ћуте. Страх је велика и у њих.

У великој брзини и паници партизани или неко од позадинских радника однекле је дотерао - склонио огромну количину партизанског пропагандног материјала у нашу нову кућу, у гостинску велику собу - у кућу која је била руинирана од немачкјог гранатирања и бомбардовања - само рупе од граната су биле зазидане. Иначе, наша кућа је удаљена око 200 метара од пута Чачак - Краљево, веома упадљива на брдашцету, велика је, са још пуно грађевина у дворишту, ваздушном линијом удаљена од Окружне болнице и касарне 19. артиљериског пука око 500. метара. Гомиле разно - разног штампаног материјала: плакате, новине Борба, легитимације бораца партизанског одреда " Др. Драгиша Мишовић", округа Чачанског и много још које чега.

Непосредно по одступању партизана према Санџаку, љотићевске јединице врше претрес терена - бар нашу кућу и имање. У наше двориште фронтално упада ова војска - било их је бар једна десетина. Обучени  од главе до пете у униформе војске Краљевине Југославије. А, нас је у кући било деветоро чланова домаћинства: деда Благоје, отац Иванко, мајка Милева и нас шесторо деце -  браће и сестара. Упадају и у гостинску собу нове куће, која је руинирана. По зидовима , где је било малтера, исписана имена партизана: тај и тај по имену партизан - неко мало старији од деце наше или комшинске направио, угарцима, белај. На зиду је било и име мога старијег брата Милутина / 1925 - 1998/. Лепо је на зиду писало "Милутин Шолајић, партизан" Сећам се, ови војници, мало су рагледали те камаре пропагандног материјала и ишаране зидове, читали имена партизана, насмејали се и отишли даље. Причало се касније, да су, срећом  наше двориште и куће и остале објекте, претресали, ипак, симатизери партизанског покрета. а у љотићевским униформама. Управо, многи бивши партизани су се сколонили у љотићевску војку да би спасили главу.

Одмах потом, неки људи су дошли и отерали некуда сав тај штампани материјал, без икаквих последица. Моја сестра Олга Шолајић / 1923/, тада гимназијалка виших разреда гимназије, ипак је склонила .једам примерак Борбе, у којем је одштампан чланак, чувеног комунисте и партизана из Чачка - Симе Сараге, који је био потписан са псеудонимом " СССР" , што значи: Сима Сарага, столарски радник, и неколико свежњева легитимација партизанског одреда "Др Драгиша Мишовић" из Чачка. Склониште је нашла испод патоса амбара за пшеницу, јечам и пасуљ, у брвнарском делу куће, једне од две старе куће, коју смо звали "Пивница"

Кад су партизани коначно  ослободили Чачак - 1944. године, пронашли смо неоштећене. Борбу и доста партизанских легитимација..

Наравно, ја сам себи попунио једну легитимацију - са својим именом и презименом и у неким  приликама се хвалио - "дувао" да сам био у одреду 1941. године. Један број ових легитимација, попуниши их са именом и презименом, дао сам и својим гимназијским школским друговима.

Забележио по сећању, дана 8. маја 2012. године.

Јован Шолајић, Чачак