« Милорад Ковачевић, возач Мерцедеса R - 1211 - дуго година у ТРЗ - у у Чачку. | " Прањанка " - Фабрика конфекције у Прањанима »
Прањани - Мој доживљај из Другог светског рата
jovansolajic | 09 Октобар, 2010 11:59
ПРАЊАНИ - МОЈ ДОЖИВЉАЈ ИЗ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У зиму 1944 / 45, можда је био месец фебруар или март 1945. године, моја јединица - Прва чета, Трећег батаљона Четврте српске бригаде КНОЈ - а , имала је задатак да детаљно претресе село Прањане и евентуално похвата остатке четничких јединица, или је то била потера по некаквој дојави.Из Чачка смо кренули одмах како је пала ноћ. Не знам, како је до тога дошло, али на мојим леђима носио сам мали италијански минобацач М - 45, који је имао упртаче и носио се као руксак, могло се са њиме гађати гранатама са леђа борца. Иначе, био сам задужен са неком француском или холандском пушком трометком, дугачком, без мало је била дужа од моје висине. Моја конституција је била малена, имао сам само 15. година / 1929/. Био сам невешт у сналажењу, и командиру је било најлакше да мени натовари минобацач на леђа.На том маршу пролазили смо кроз село Миоковце - сеоским путем - северо - западно од Чачка. На све стране изгорели или оштећени тенкови и друга војна техника и руски и немачки, пообарана стабла дрвећа, преорани тенковима воћњаци и ливаде, покидане гусенице на тенковима, рупе од граната на куполама тенкова - види се да су ту вођене велике борбе између Руса и Немаца. Команда је пала да се крећемо у колони по један и на растојању од 10. метара. Мркла је ноћ , ништа се не види, чинило ми се ни прст пред оком. Када смо се нашли на кршевитом делу пута, било је то већ у ненасељеном делу, већ је то био планински део пута, неко нас је напао. Пуцало је на све стране. Пушчана и митраљеска ватра,. Одједном, све се утишало и преко везе је наређено да се настави покрет са још већим растојањем. Наравно, ја нисам учествовао у том окршају, имао сам минобацач на леђима. Ја сам се једноставно стровалио у јендек поред пута.У Прањане смо стигли рано и по дану."Чешљали" смо цело село. У једном домаћинству, била је то богатија кућа, видело се то по породичним објектима, пронађемо два бандита, мада по изгледу нису тако изгледали. Како смо их ухватили . Командир је прибегао лукавству. На гувну је имало доста сена. Командир је се намерио на једно сено, нешто је он био приметио - неки сасвим мали траг. Тражио је од домаћина да донесе виле и наредио је да се сено растури. Борци су грубо у великим навиљцима разацивали сено од врха ка дну. Када је сено развршено до испод половине, домаћин је зауставио разбацивање сена. Упашио се био да сакривене одметнике вилама грубо не повреде. Признао је, да их има сакривених у сену. Он је сам својим рукама открио бункер у сену. Изашла су двојица младића, сасвим пристојног нормалног изгледа, предали су се. Везаше их и у сред наше колоне поведосмо их у Окружни затвор у Чачку. Шта је са њима после било, не знам - нити сам могао знати.Забележио по сећању, дана 9. октобра 2010. године.Јован Шолајић, Чачак
Add Comment
