КАКО СЕ ИШЛО У НАДНИЦУ КОД ВЕЛИКИХ ГАЗДА - СЕЉАКА ПРЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА.

Тихомир Бугарчић / 1881 - 1949 /, сељак из села Кулиноваца - села надомак Чачка, био је власник великог имања. Имање је обрађивао уз ангажовање великог броја сељака , који су имали мало своје земље за обрађивање и који су морали да иду у надницу да би зарадили средства за живот - обично бројних породица.

Тихомир није звао раднике да раде код њега. Свако јутро надничари долазе сами у двориште, носећи са собом алатку са којом ће радити. Ако је време окопавања носе мотику, а ако је време косидбе косу, итд.

Предрадник одброји колико му је радника потребно тога дана, а осталима каже да могу да иду кући. Предрадник бира најбоље - проверене, гледа у мотику да ли је клепана и оштра, у косу да ли је откована. Долазило је, тражећи посао, и дупло више него што је било потребно.

Ово ми је причао, више пута, мој стриц Радомир Шолајић / 1885 - 1976 /, који је био предрадник код Тихомира Бугарчића. Стриц је имао мало земље. Радио је као предрадик, али само у сезонама обраде земље, био је кувар, кувао је по свадбама, клао свиње за посек, био је ашчија.

Два куриозитета везана за Радомира. Ратовао је од 1912 - 1920 године, говорио је -пуних 8. година. Његова јединица је , да ли 1914. или 1915. прешла у Срем, буде натерана на повлачење, није знао да плива, ухватио се за реп коња и тако здрав и читав пређе на Србијанску страну. У војсци је био кувар, кувао је и до краја живота. Зубе никада није прао, а када је умро имао их је свих 36.  здравих зуба у глави, и ако је умро у 92. години живота. Увек је копао у првој врсти, и када је имао преко 80. година. Умро је од старости. Није био болестан. Остао је у рату до 1920. године - јер је његова јединица остала на територији Албаније од 1918 - 1920. године.

Забележио по сећању, дана 12. августа 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак