НА БЕРБИ ШЉИВА ПРЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Било је то, можда, 1938. или 1939. године, не знам тачно. Али знам да сам још био ђак основне школе.

Берба - купљење шљива за у кацу код Тихомира Бугарчића, најбогатијег сељака у нашем селу Кулиновцима - селу надомак Чачка. Сколи мене мој комшија школски друг Драган Ковачевић / 1929 /, да му правим друштво да и ми идемо у бербу. Опирао сам се, где да ја идем да радим код некога у надници, када је и мој отац плаћао раднике. Имао је и мој отац много дрвета шљива, Али, хајде да идем да Драгану правим друштво. Драган је био из сиромашније породице.

Рано смо стигли на посао. Скупило се нас деце, бар стотину. Од старијих можда је био тек неко, који је преносио шљиве до каца у качари. Ми мушкарчићи - мало старији - млатимо шљиве, а девојчице купе.

Имали смо само један оброк - ручак. Столови и клупе у низу, преко огромног простора изнад куће, не види се ни почетак ни крај собре.. И столови и клупе од дебелих дрвених поцрнелих талпи. За ручак, посни пасуљ , тврда проја, за салату потпуно зрели краставац - и дан - данас се добро сећам жутих краставаца и крупних зрелих семенки.

Вече. Газда Тихомир нас постројио у једну врсту, а он око паса припасао некакву кецељу са великим џепом. У кецељи, види се буџа од металних новчића. Газда Тихомир сваком детету даје по један метални динар. Драган је у врсти до мене. Тихомир даје Драгану један динар, а Драган у плач, каже Тихомиру како је целога дана млатио шљиве. Тихомир се сажали и додаде му још један динар. Наравно, ја нисам плакао, па и ако сам и ја млатио шљиве, добих само један динар.

Колико сам зарадио - радећи цели дан , веома напорно. Са 10. година млатити шљиве са мотком дугом неколико метара и тешком 3 - 4 кгр. није било лако. Зарадио сам пола кгр белога хлеба - пола сомуна, јер је цена целога хлеба била 2.- динара, кгр. ситног шећера коштао је 15.- динара. То ми је био један - једини пут у животу - да сам радио код некога за паре. Више ми није падало на памет да идем да радим - било где.

Газда Тихомир је био веома промућуран сељак. Надница одраслих , изузев кошења, била је 8.- динара. Осморо деце је могло да замени бар четворицу радника. Трошкови су четворостроко нижи. Деца брзо купе шљиве, савитљивија су од одраслих.

Забележио по сећању, дана 12. августа 2010. године,

Јован Шолајић, Чачак