МИШКОВИЋ МИОДРАГ, ПОЗДРАВЉАМ ОТВАРАЊЕ МАРКЕТА У СОФИЈИ, АЛИ ШТО НИЈЕ ТАКО И У ВАШОЈ СРБИЈИ.

Поштовани г - не Мишковићу,

Поздрављам, честитам и желим пун успех у раду - отварање вашег Маркета у Софији.

Посебно ми се допало што сте испоштовали домаћина - државу у којој треба да стварате профит - све написе сте исписали бугарском ћирилицом.

Питам само, што у вашим фирмама и маркетима у Србији нисте писали српском ћирилицом већ искључиво латиницом .

Значи, ви не поштујете државу Србију и српски народ. Па, ви сте пореклом из срца Србије и школовани сте човек. Дајте леп пример - пишите српском ћирилицом - дајте пример многим скоројевићима. Јер скоројевићи и полуписмени људи у Србији пишу искључиво латиницом - да би се ваљда показали да ето - колико су писмени - знају и латиницу.

Ради странаца, пишите кад је неопходно и на енглеском или другом светском језику, али увек испод или десно од писма на ћирилици, како је регулисано у закону.

Немам вашу е - меил адресу - али се ипак надам да ће ово писмо некаако до вас стићи.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак, дана 9. децембра 2010. године.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

МАКЕДОНИЈА ОДЛУЧИЛА ДА НЕ ОДРЖАВА ГРОБЉА ИЗГИНУЛИХ СРПСКИХ РАТНИКА - 1989. ГОДИНЕ

" ПОЛИТИКА " од 17. новембра 1989. године је објавила - да су званичници те републике донели одлуку да не одржавају гробља изгинулих српских ратника. Ратника - Срба, који су изгинули у Првом балканском рату 1912. године, у чувеној Кумановској бици и другде и изгинулих српских ратника у Првом светском рату.

Српска војска је - да се зна , 1912. године, после петовековног ропства ослободила тај простор од Турака. Српска војска ослободила је српски народ у земљи која се звала Јужна Србија. Рођени Срби за време турске владавине имали су српска имена и презимена. у турским тефтерима тако су уписивани. Грађани Јужне Србије, били су Срби све до 1948. године, а од тада се зову Македонцима и живе у Републици Македонији. Тада Срби добише презимена са завршетцима уместо " ић"у "ски", "ов" или "ев" - силом или милом. Ко није прихватао промену презимена и националности био је прогањан, или је губио неке повластице или права.

Какав је то преображај. Петстотина година беху Срби и наједанпут постадоше Македонци и то сада љути противници Срба из матице земље. Ако су се 1948. године одрекли српства, логичан је след ствари - да ослободиоце прогласе ПОРОБЉИВАЧИМА, како стоји у образложењу поменуте одлуке. Срби су 1912. године поробили Македонце , али авај нису могли да их поробе, јер тада тамо нису ни живели Македонци. Срби су у том рату истерали поробљиваче Турке, а ослободили су Србе.

Донели су и одлуку да неће да одржавају и гробља изгинулих српских ратника у Првом светском рату. Изгинулих Срба на Кајмакчалану и другде широм данашње Македоније. Кажу - јер је Србија водила ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ рат. Да се човек прекрсти петом - да је малена Србија водила империјалистички рат. Па у том рату изгибоше многи са територије Македоније у строју Вардарске дивизије - истина то су тада били Срби - и ако су им били очеви и дедови - кажњавају и непосредне претке - јер како их није било срамота да буду Срби.

И цар Душан, чија је престоница била Скопље, био ОКУПАТОР садашње Македоније. Тако деца у Македонији изучавају у историји. У овој одлуци не помињу се гробља из периода средњовековне Србије. Није имало и потребе, јер су гробља из тог перода поробљивачи Турци уништили.

Каква бесмислица - својатају чистокрвног Грка Александра Македонског , а све што подсећа на српског цара Душана , који је столовао у Скољу затрли су. Зашто ? Зато да их не подсећа на своје порекло. Истина, можда би више волели да су пореклом Грци него ли што јесу били Срби пореклом.

Комунисти Јосипа Броза Тита, по угледу на Бољшевике радили су на томе да униште као "хегемонију" српског народа - цепкајући део по део српске територије и претварајући део Срба у неке нове нације. После Другог светског рата део Срба постадоше Македонцима, Црногорцима, Срби католичке вере постадоше Хрвати, Срби исламснке вероисповести постадоше Муслимани сада Бошњаци. Како се точак окреће имаћемо и Војвођане, Санџаклије, или како ће се већ звати.

Војводина се 1918. године присајединила Краљевини Србији. Ипак су комунисти после Другог светског рата Барању и део Срема издвојили и дали Републици Хрватској, цео срез Лепосавић Косову, део југо - западне Србије - БИХ - простор који је био у саставу кнежевине Србије од Карађорђа и Кнеза Милоша. Само да би Србија била што мања и да би Срба било што мањи број.

Није цивилизацијски да држава Македонија не одржава гробља изгинулих ратника Срба у поменута два рата. Оба рата Србија је водила против сила које су те ратове изгубиле, управо Србија је била на страни победника. Ако они сматрају да нисмо никакав род, оно комшијски би требали да се односе боље, за рад будућег живота наших народа.

Не могу да се помирим са њиховом глупошћу - Да им је пречи туђи Александар Македонски од свога Цара Душана.

Записао у својим Забелешкама - 17. новембра 1989. године.

Јован Шолајић, Чачак, дана 7. децембра 2010. године.

ОДГОВОР ТРАЖИМ - ЗАШТО СЕ АЛБАНЦИ НЕ ПОДВАЈАЈУ, А СРБИ ДА.

Колико ми је познато, на Косову и Метохији, као и у самој Албанији живе Албанци или Шиптари, како их ко зове, исламске, православне и католичке вероисповести и сви се зову Албанцима односно Шиптарима, односно исте су нације.

Зашто код Срба није тако ? Зашто су Срби католичке вере, који су се пре Другог светског рата изјашњавали као Срби католици, а муслимани као Срби исламске вероисповести више нису Срби, већ Хрвати и Муслимани или Бошњаци по народности ?

Можда је тако боље, али због чега је то тако. Дијаметрална је разлика. Ко може да каже, ко је кадар да то учини, шта је пракса показала ? Да ли је бољи албански случај или српски.

Кроз историју Српског народа, колико знам, а поштено речено веома скромно знање имам, знам само толико колико сам учио у школама и преко разне литературе, много је се Срба одродило од свога народа. На пример, негде сам давно прочитао, да је у Дубровачкој регији, приликом пописа 1900. године, живело - каже: 50% Срба православаца и 50% Срба католичке вере. Сада у Дубровнику нема Срба. Руђер Бошковић је Србин католик, тако се изјашњавао, а његови су родитељи били Срби православне вере. Исто тако и велики песник Петар Прерадовић је био Србин католичке вере. Прешао је у католичанство, јер као православни Србин није могао да добије чин генерала у Аустро - угарској војсци.

Књижевник Бранисла Нушић, је био конзул Србије у Приштини на почетку 20. века. Он јавља Влади да је у Косовском вилајету извршен попис становништва и да су следећи резултати, ако се ја добро сећам. Да у Косовском вилајету живи око 15.000 Арбанаса, око 150.000 Срба и око 150.000 поарбанизованих Срба. Знамо шта се догодило.

Ових дана пуно се пише о томе да неки од руководећих структура муслиманске заједнице из Рашке области, траже некакву аутономију за делове ове области. Још једна бесмислица. То им неће поћи за руком. Тај Санџак како они називају подељен је између две државе - Србије и Црне Горе. Друго, оних које се на том простору изјашњавају као Срби има можда и више од других који се изјашњавају као Муслимани или Бошњаци.

Колико ми је познато, наши сународници који си исламске вероисповести, су у прошлим вековима, силом или милом прешли из православне вере у ислам. Говоре истим језиком, којим и говоре Срби, чак и истим дијалектом као и Срби који живе на истом простору. То што они траже да им деца уче на бошњачком језику, да их одвоје од српске деце, јер ће ова учити на српском језику, је чиста бесмислица. Нека неко каже, да деца која живе на том простору, без обзира на веру, не говоре истим језиком и истим дијалектом.

До доласка комуниста на власт, управо пре Другог светског рата, наши муслимани у великој већини су се изјашњавали као Срби. У рубрици народност, писали су Србин, а верској припадноси: исламске вере.

После Другог светског рата, познавао сам и са њим сам службено сарађивао, Алексу Миленковића, који је радио у Чачанској банци у Чачку. Алекса је пре Другог светског рата , ваљда био власник неке банке у Новом Пазару. Био је велики пријатељ са пуно муслиманских породица и био је чест гост у њиховим кућама. Они су код њега обавезно долазили на Крсну славу. У свакој њиховој кући стајала је икона славе коју је та породица славила док није прешла у ислам. И муслимани су поштовали све велике православне верске празнике. Нису славили Божић и Васкрс, али тих дана нису радили, те празнике су исконски поштовали.

За пријатеља сам имао пок. Славка Кубуровића / 1929 /, дипл. економисте из Чачка, који је био директор у Аутопревозу у Чачку. Кубуровићи потичу из Црне Горе, чувена су Српска породица. Периодично су се састајали, сваки пут у другом месту и у другој републици. Огромна фамилија. На стотине је долазило на та састајалишта. Каже, тачно је да смо сви Кубуровићи, да смо од истог претка, али не припадају више истој нацији. Многи су Срби, али их има и Хрвата - Крешимира, Црногораца, муслимана -Алија. Значи, неки Срби више нису били Срби, већ Црногорци, други су постали Хрвати само за то што су прешли у католичку веру, трећи су постали Муслимани, односно Бошњаци, јер су из православља прешли у ислам.

Једно време је тако било и после рата, па су нам ти Срби постали муслимани, па са великим словом М - Муслимани, да би се сад препородили у Бошњаке. Нисам ја против слободног изјашњавања. Далеко од тога. Али, чему то. Где то води. Поделе и поделе стварају све нова и нова трвења и свађе. Грађанину Србије, па и грађанину Муслиману који живи у Рашкој области, држава Србија мора да буде светиња. Сваки грађанин Србије, без обзира на припадност нацији и вери мора да устане и поздрави : заставу, грб и химну државе Србије. Није нормално, да на утакмици са Турском, омладина у Новом пазару, носи турске заставе, да поздравља турску химну / што је сасвим у реду /, а да звижди на химну своје државе Србије. Мислим да је јадан онај човек , коме не затрепери душа и срце када слуша химну своје државе. Држава , као и посао и све друго , морају се поштовати пуним капацитетом .

Шта се добија или губи, ако дете учи по програму, да кажемо матичне државе. Слажем се да деца националних мањина имају допунску наставу на матерњем језику. Али , не слажем се да уче по програму других држава, односно на матерњем језику, одвојена од деце већинског народа. Проходност те деце биће у многоме умањена. Та деца неће знати језик - да кажемо државни и већински - па ће се теже запошљавати и споразумевати. Биће много више штете но користи.

У свим државама Европе, које су далеко развијеније од Србије, деца националних мањина, уче на језику дотичне државе, уз допунску наставу на матерњем језику. Деца да уче на Албанском или другом језику у Србији, па где она треба да сутра раде и како да се интегришу у то друштво. Најнормалније је да грађанин Србије мора да зна државни језик, управо српски језик. А научиће га у школи, где другде.

Интересантно је следеће. Често чујемо и читамо, каже се: Француз мађарског порекла, или Немац турског порекла, итд. А, како се код нас каже: Мађар из Србије или сл. Адекватно би било: Србин мађарског порекла, итд. На крају, зашто је то тако. Зашто су сви Шиптари или Албанци на Косову, или Албанци у Албанији, сви Шиптари, односно Албанци, а у Србији само су Срби који су православне вере. Код нас ,чак и неки Срби православне вере нису више Срби. Сада су неки по народности : Македонци, Црногорци, биће их сутра можда да су и Војвођани , можда и Врањанци, итд.Зашто се некима гади да буду Срби. Македонија је некада била Јужна Србија, под Турцима вековима тамо су се рађали и живели Срби , Српска војска ослободи те Србе 1912. године од Турака, беху Срби све до 1948. године, и онда одједанпут постадоше Македонци. Узеше географски појам за основу да дају име тој новој нацији. Тако урадише и браћа Црногорци. Сада хоће Бошњаци, сутра можда и Војвођани.

Основа, за ново устројство Војводине у Србији, за Чанка и остале главешине у Војводини, да ће то омогућити бржи економски развој Војводине. Замислите, какав апсурд. Да најразвијенији део Републике , добија повлашћени положај, ради бржег економског развоја! А, истовремено, много говоримо да треба брже расзвијати најнеразвијеније део Републике на југу и истоку државе. Свашта.

Но, зашто је то тако? Политичари су ти, који нас деле. Деле нас на многе партије, које су по програмима сличне као јаје јајету, деле нас на аутономије, деле на регионе, а истовремено занемарујћи основне ћелије друштва : породицу, општину и округ. Политичарима само је стало до власти и то власти на што већем нивоу. Да је то тачно, погледајмо колико је се само партија изродило из Демократске партије.Хоће наш политичар да буде први, па то ти је. Што си виши на лествици све ти је власт слађа. Не каже се џабе: нема веће сласти од власти. Власт је слађа и од секса и од љубави.

Упорно се заговара да државу треба поделити на регионе. Зашто? Зато, што би се тиме добило стотине високо рангираних места на нивоу региона, има доста политичара - који не могу да се пробију у врхове Реоублике, па им треба дати бар да владају на том нижем нивоу. Далеко је лакше да се о свакој општини и округу да посебан третман и да се води рачуна о развоју, хоћемо некакве регионе. Народу се прича, да региони буду као статистички, да би се пратио развој. Боже глупости ! Наша статистика прати све параметре по општинама и окрузима - а ако то не чини, треба им дати то у задатак

Али, шта је то општина. Шта општина представља у нашем друштву, ако преко 170 општина у Србији нема свога делегата у Скупштини. Политичари су измислили , да их бирамо пропорционалним системом и то гласајући за странку. Вођа партије бира за делегате људе који га безрезервно слушају и најбитније им је да његова партија пређе цензус. На изборима пређе цензус, обезбеђује себи добро ухлебљење, својим пријатељима и родбини добра запослења и бог да те чува. Шта ћеш више. Зашто народ не бира директно посланике и делегате у општинама. Зар још за време Кнеза Милоша свака општина је имала свога посланика у Скупштини Србије, а да се подсетимо, Србија је тада имала преко 400 општина.

Али, знају политичари - они на власти и они који су сада у опозицији, да пуно њих већинским системом избора не би било изабрано ни за делегата у општини, а овако - годинама скоро једни те исти седе у Скупштини , у Влади, или опструишу рад Скупштине - пијући кафу у ресторану Дома народне скупштине.

Република Хрватска је на прагу уласка у Европску унију, а нема покрајине, нити регионе. Хрватска је јединствена а састављена је од више покрајина историјских : Славоније, Далмације, Хрватске и Истре, има и Барању - која је историјски била саставни део Војводине, али је , колико се сећам Милован Ђилас исту одвојио од Србије и поклоонио је Хрватској.

Нема покрајина ни у Румунији, а и у другим државама Света. У Румунији , колико знам, живи хомогенизирано преко 2. милиона Мађара, па немају покрајину - аутономију, а у Европској су унији. А, ми шта радимо. У нашој Војводини живи око 75% Срба и формирамо аутономију и још се траже све нове и нове ингеренције власти, мало им је аутономије, управо политичарима је мало власти, и хоће да што је могуће мање имају над собом колега - политичара, хоће ближе врху власти. Зар није апсурд, да се ствара аутономија , у којој живи већински народ који себе зову Србима - аутономија од остатка Србије у којој исто живе ти Срби. Оправдање можемо да тражимо у томе - што неко хоће да каже да су ти Срби ипак нешто посебно. Ако идемо мак на конац у понечему се разликујемо , чак од села до села, а камоли на већем простору. Али, ми Срби ипак говоримо Српским језиком сви. И зато не треба нико да нас дели. Примера ради, у Немачкој и ако су сви Немци, има дијалеката, да се не могу између себе споразумевати. Кажу, мања је разлика између Српског и Словеначког језика, него ли од дијалеката истог Немачког језика.

Расим Љајић ми се у основи допада као политичар. Међутим, и њему упућујем велику замерку. Не може он да употребљава термин Санџак, када то није термин званичне српске власти. Он је министар и као такав мора да поштује званичну политику. Није на крају то и најбитније, Битно је да он узима за назив, турски термин и то из времана петовековне окупације Србије. И, што то води даљем раздвајању Српског и Муслиманског народа. Председик владе каже Рашка област, а његов министар Санџак. И да питам г - на министра Љајића . Којим он језиком говори и у чему се његов језик разликује од језика осталих Срба и Срба који живе у Рашкој области.

Још једном. Зашто се код нас људи деле по вери, а не по нацији, како је то у целој Европи. Зашто припадник друге вере мора да говори и другим језиком. Вера је пресудна у које богомоље одлазимо да се молимо, али не у свим осталим животним делањима. Зашто нас Србе - испада сматрају некако кужним, сви нас се одричу.

И на крају да се и то зна. Хитлер је проповедао чистоту немачке расе. Али је исто тако, сваког заробљеника старе Југословенске војске, који се изјашњавао друкчије него ли Србин, пуштао кући. Само реци да ниси Србин и идеш кући. Знао сам једног Пироћанца, који је тражио да му се исправи податак да је уместо Србин - Пироћанац и пустили су га Немци из заробљеништва 1943. године. Имало је и случајева да су се и Шиптари изјањавали да су Срби и остајали су у логорима у Немачкој.

Замолио бих историчаре, а и политичаре - колико се њих ово писање дотиче, да ми одговоре на многа питања која сам поставио и о којима би требало расправљати.

Забележио, дана 21. августа 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

ЦРНА ГОРА - ЗАШТО СЕ ОДРОЂАВАЈУ ?

Неки ђаво је одиграо своју улогу. Столетна тежња да се две Српске државе уједине, остварена је 1918. године, када су изабрани представници народа изгласали да се Црна Гора уједини са Краљевином Србијом. Узгред, тенденциозно се у Цриој Гори провлачи - да је Црна Гора ушла у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, што наравно није тачно. Краљевина Срба , Хрвата и Словенаца створена је уједињењем Краљевине Србије и Државе Хрвата, Срба и Словенаца.

Деведесетих година прошлога века остадосмо у заједничкој држави, која се звала Савезна република Југославија. Искрено, очекивао сам од врхушке Црне Горе, да предложе да се та држава назове Уједињене Српске државе / УСД /.

Напротив, ништа од моје маште. Формирана држава је од почетка била на климавим ногама. И тако после 90. година живљења у истој држави дође до разлаза. Браћа не могаше да живе у истој кући. Оделише се. Старији брат је пристајао на све могуће уступке, од млађег брата није тражио да даје новац у заједничку касу - за заједничке трошкове - колико ми је познато. Колико су год браћа била једнака и равноправна, ипак се млађи брат осећао мање великим. Но, нека је тако - како је. Треба да живимо и даље и то по могућству у братској слози.

Али боли и несхватљиво је због чега руководство Црне Горе упорно и систематски хоће да сатре трагове српског порекла Црногораца.

Питам се, због чега Црногорци не могу да буду црногорски Срби. Михаило Лалић ,у својим делима, тако зове своје суграђане. Ако су велики Његош и Краљ Никола, били Срби, зар је могуће да њихови потомци нису то. Радован Караџић, поносито истиче да је Србин.

На крају, лепо би било када би било, али није, и треба да прихватимо ствари како стоје. Али, има једно велико али. Због чега црногорски врх, гради интегритет црногорске нације, на фалсификовању историје и блаћењу Српства. Није то потребно. Оно што је било нека остане како смо записали и запамтили, а нека недвосмислено кажу да им је жеља да створе нову нацију - Црногорску нацију.

Није било потребно и превазишло је све мере, какав апсурд, да се доказује како црногорци нису припадали српском роду.

Шта у свему овоме не ваља и што  боли:

1. Зашто је формирана тзв. Црногорска православна црква? Много ме подсећа на формирање Хрватске православне цркве од стране Павелића, али је тај покушај, на срећу, пропао.

2. Да се у прештампавању Његошевих дела СРПСТВО замењује са Црногорство. Ово је скандалозно.

3. Доноси се правопис црногорског језика, са два нова слова. Провидно је, само да се црногорски народ одвоји од српскога народа. Само да не будемо исто.

4. Црна Гора , међу првим државама, признаје Косово. Зар, нису могли да се мало уздрже, да покажу како им тешко пада таква одлука .

5. Званична - државна телевизија ТВЦГ, снимила је и даје емисију на ТВ о Подгорици. Не поменуше да је Стеван Немања, српски владар рођен у Подгорици, али су зато посебно истакли: да је Српска војска 1918. године окупирала Подгорицу. Замислите - Српска војска окупирала Подгорицу. Није их ослободила. Да се човеку дроб преврне.

6. Зашто српски народ у Црној Гори нема иста права као и црногорски. Немају право на језик и писмо и ако су најбројнији.

Само да се зна, да смо многи Срби пореклом из Црне Горе. У нашем крају, један бивши срез се звао - чак -  Црногорски. Сви становници тога среза досељеници су из Црне Горе.

Примера ради, моја фамилија - Шолајићи, потиче од Никшића од Пиве. Тројица браће су прешли у Србију: један у село Лису код Ивањице, други у Котражу у Драгачево, а трећи у село Бреково код Ариља - од којих су моји Шолајићи. Вероватно је да су истога рода и данашње Шолаје. Шолајићи славе Ђурђевдан, а моји Шолајићи који потичу из Брекова, славе Алемпијевдан, јер су морали да промене славу - неки од предака је убио Турчина приликом откупа десетка.

Моја супруга Емилија , рођена Рацковић, родом из села Љубића, села покрај Чачка, је пореклом из Старе Херцеговине, садашње Црне Горе. И њени претци су из околине Никшића. На најстаријем надгробном споменику на Горњем љубићском гробљу, стоји споменик, на коме пише: Михаило Рацковић, родом из Герцеговине, председатељ села Лјубића, итд, итд. Ова фамилија има за крсну славу Лучиндан.

И тако многе фамилије.

Забележио, дана 2. августа 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

МАКЕДОНИЈА - НАША ДРЖАВА ТОЛЕРИШЕ НЕПРИЈАТЕЉСКО ДЕЛОВАЊЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ

И дан - данас, читамо у штампи, да се у Македонији води бесумучна реторика , од незваничника и званичника ове државе, против Србије и Српског народа. Питам се, шта смо то ми згрешили у односима са Македонијом. Напротив, треба да су српском народу трајно захвални.

Питам широки аудиторијум Србије и Македоније, да ли је у реду следеће.

1.Зашто су Македонци променили име старога моста на Вардару у Скопљу. Не зове се више Мост цара Душана. Шта, хоће да сатру и историју. Не свиђа им се, што је Скопље у средњем веку било престоница и центар велике српске државе, и што је српски цар Душан столовао у њему. Није ни чудо. Шестдесетих година прошлога века, летовали смо породично, у приватном смештају са једном породицом из Скопља. Девојчица, Македонка, стара 12 - 14 година, каже нам, како они у историји уче да је Цар Душан био окуппирао Македонију, Македонце тада покорио.

Шта је и тадашња Србија дозвољавала? Срби здушно две године одвајају 10% од плата за обнову Скопља, порушеног у земљотресу 1963. године, а они децу, у исто време, уче да смо ми били окупатори њихове земље.

Значи, не бирају средства, да докажу како Македонија није била српска земља. Колико ми је познато у Македонији су до 1948. године живели претежно Срби, а после те године, власт их је силом закона превела у Македонце. Али, нико им не брани да буду оно што желе, али не смеју да фалсификују историјске чињенице, на штету српског народа, народа, који им је комшински и најближи. Ваљда, идентитет се може изградити и истином. На лажи су танке ноге.

2. Српска војска је у Првом балканском рату ослободила Македонију од Турака- ослободила их је од петовековног ропства под Турцима. Српска војска је ослобађала српски народ од турскога ропства. И шта. Опет је за званичну Македонију, сада по други пут у историји, Србија и српски народ окупирао Македонију. По овоме испада, да народ у Македонији није био под ропском влашћу Турака, већ су тек тада пали у ропство под Србима. И зар се тако народ у Македонији одужује хиљадама изгинулих српских младића - војника, у Кумановској бици 1912. године.

За време комунистичке власти, идентитет и интегритет је грађен на љагању српскога народа и српских владара. Ништа није ваљало, због хегемоније Српског народа. Ако су лоше живели, то су били криви Срби. Боже какве глупости. Али, зашто се и дан- данас тако нешто толерише.

3. Читамо у штампи, да су гробља изгинулих српских војника у Првом светском рату на територији данашње Македоније, у катастрофалном стању. Зарасла су у коров, или су преорана, уништавају се и задњи трагови изгинулих ослободилаца у Првом светском рату. Зашто наша држава то дозвољава. То није само непоштовање према изгинулима, већ и према целокупном српском роду.

4. Нисам језички стручњак, али ме стално нешто копка. У Македонској азбуци, која је донета 1948 године (први пут), нема слова ћ). Српска презимена се углавном завршавају на слово ћ), па се питам шта ли је се са тим хтело. Не знам, како се у Македонији, исписују презимена Срба. Можда је и ово пут да се избрише постојање српскога народа у Македонији.

5. И Македоци славе крсну славу као и ми Срби.. А, познато је - да у целоме свету само Срби славе , тако пише у литератури. Скоро сам разговарао са једним Македонцем, који је са мном некада радио, и који је рођен у Прилепу, да ли слави крсну славу. Рекао ми је, да слави, и то Митровдан. Каже ми, ни пет ни шест. Па, ми смо до 1948. године били Срби, али ми и даље славимо.

Мора да се зна. Да су комунисти, када су дошли на власт 1945. године, да би уништили хегемонију Срба, правилније речено - смањили бројно учешће Српског народа у укупном становништву Југославије, створили од једног народа, још три нације. Тако су после Другог светског рата створене нове нације : Македонци, Црногорци и муслимани са малим словом м), потом Муслимани са великим словом М) и на крају Бошњаци. Једне нације су створене на бази локалитета - географије, а трећа на основама вере.

Можда је ово све у реду, хтели су да се зову Македонци, Црногорци, Муслимани, односно Бошњаци и то је било њихово право и нико не треба да им на то приговара, али то мора да се зна. Тако треба да пише у нашој историји, а и у њиховој историографији.

Интересантно је. Албанци живе у Албанији, има их све три вере, две су хришћанске, на Косову и Метохији, они кажу опет живе Албанци, сутра можда ће у неким другим подручјима да формирају државе, али ће опет тамо да живе Албанци. А код Срба, то не може. Какви смо, нама ће се можда десити - не дај Боже - да ће у Војводини живети нација - Војвођани, можда и још неке нове нације и свакаве глупости, али претња постоји и са њом се не треба играти. Истицање посебности региона у политичком смислу води право у сепаратизам и издвајање од матице државе.

Политичари водите рачуна !

Ради трајног помирења међу народима у бившој Југославији, једино је решење, да историчари свих држава, седну и напишу заједничку историју народа од почетака до разлаза .

Забележио дана 31. јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

СЛОВЕНИЈА - ЗАШТО ЈЕ СРБИЈА У ПОНИЖАВАЈУЋЕМ ПОЛОЖАЈУ ?

Ми, обични грађани, примећујемо и убеђени смо, да је наша држава у односима са Словенијом у понижавајућем положају. У било коју област живота и међудржавних односа погледамо видећемо да смо неравноправни.

1. Словенци су, на правди бога, побили 58. српских регрута - војника , и ако су они напуштали трериторију Словеније, и ником ништа. Дрновшек је седео , у исто време, у Београду, све док и последњи Словенац - војник није напустио Србију. Да је и један словеначки војник тада страдао, они би нас терали у мишију рупу. Питам се, зашто Србија није тужила Словенију за овај злочин. Да ли се Словенија извинула Србији и српском народу ? Не !

2. Словенци су избрисали из држављанства Србе, њих преко 12000, или колико ли их већ. Ми, њихове Словенце нисмо брисали. Зар је то добар однос. Зар нисмо могли да им барем припретимо да ћемо и ми Словенце да бришемо из спискова. И лепо ? Они брисали Србе из спискова, ставили их на улицу годинама. И шта - ништа. Нисам прочитао да смо протествовали, да смо тужили, да смо претили, било шта. Нема ни пардона, ни извињења.

3. Словенија се одвојила од СФРЈ још 1991. године. Са свим државама, чак и са Аргентином је подписала Споразум о регулисању пензија, а са Србијом није ни дан данас. Кажу, хоће, али немају пара у буџету. Какав цинизам. Држава, која има 5. пута већи доходак дугује пензије другој- толико пута сиромашнијој држави. Наша држава, и дан - данас исплаћује пензије њиховим осигураницима - њима- око 15000. Када ће да се смилују. Трагикомично је, да наша држава скоро 20. година исплаћује пензије за рачун државе Словеније и ником ништа. Наша влада саопштава да се односи наших држава разијају у позитивном смеру. Баш не разумем какав је то смер.

4. Словенци су нам увели санкције, исто јутро- 1. јуна 1992. године, знам из сопственог искуства, када је Европска унија изгласала санкције, и без одлуке њихове владе - нема шта ревносно, а нису били у Европској унији. Ми смо добили добар шамар, нисам чуо да смо , код регулисања односа ово питање постављали.

5. Словенци су ушли у Србију, са својим предузећима. Широм су им врата отворена. А, да ли су врата српским привредницима ,уопште, отворена. Нисам чуо. Зашто нема реципроцитета. У трговинама, рафови су пуни словеначке робе, да ли је тако са српским производима у Словенији. Кључ развоја земље лежи, пре свега на извозу. Ми морамо захтевати да наш извоз колико - толико парира њиховом извозу. Мора они да нађу начина да се реципроцитет оствари.

6. Словенци су здушно подржавали бомбаровање Србије. Њих, Немци 1941. године протерују у Србију - кажу им - шаљемо вас код ваше браће Срба, нека вас братски приме ако хоће. И ми њих промисмо као браћу. А, они нама, послаше Немце да нас бомбардују. Ми њих хлебом а они нас бомбама. Нема шта, зар је ово мило за драго ? Наравно, нема ни извињења. Срамота.

7. Називи улица у Београду и другим местима у Србији, који су из Словеначке баштине, углавном нису мењани. Да ли је тако урадила и Словенија. Чисто сумњам. Зар да више Београду импонује улица Љубљанска, него ли Љубљани Београдска улица. Па Београд је метропола, и један од најлепших градова. До кад, ти њега хлебом, а он тебе каменом. Ко коме треба више да импонује?

8. ИСТОРИЈА. Да ли у историји Словеније и у уџбеницима, пише да су Српски војници , који су се враћали из заробљеништва, 1918. године оружјем спречили Италијане да заузму Љубљану, мислим да је српским трупама командовао мајор Шевић.

Да ли , што горе поменух, у њиховој историји, пише да су Немци 1941. године, хиљаде породица Словенаца протерали у Србију и да их је Србија примила као своју браћу.

На крају, питам се ? Зар није, најблаже речено, увредљиво за нашу државу и за наш народ, ако Словенија све што је српско и из Србије игнорише и брише из заједничке историје, која прва и одмах се ставља на страну наших непријатеља, или оних који нас не воле, па могли су барем да буду неутрални, јер брат је брату у невољи.Увредљиво, јер ни извињење нисмо добили.

Јован Шолајић, Чачак