ИЗБОРИ. НЕСПОЈИВО ЈЕ, ДА БУДЕ ПОСЛАНИК ИЛИ ПРЕДСЕДНИК ДРЖАВЕ И ВЛАДЕ, А ДА СУ МУ СЕ ДЕЦА ШКОЛОВАЛА У ИНОСТРАНСТВУ И ДА СУ ОСТАЛА ДА ТАМО РАДЕ.

Да ли може неко да буде председник, премијер, министар, посланик или државни функционер, а да су му се деца  школовала на иностраним престижним универзитетима и да су остала да тамо раде. По мени - не може. Шта можемо да очекујемо од таквог изабраника народа. Колико ће такав моћи да се бори за бољи живот народа који га је бирао. Зато, такве треба избацити из листа кандидата.

Смучи ми се - када средства информисања пишу и говоре о неком нашем политичару, или познатој личности из јавног живота - величајући је, а на крају са саопштењем - да су му деца власници диплома престижних унивезитета, али и  да успешно раде и живе у иностранству.То ни мало није хвале. Случај, да од овог народа добија националну пензију, а децу школовао у иностранству и оставио их је тамо - да другој држави стватрају доходак. Напротив, треба истицати људе који су децу одшколовали у иностранству и која су се вратила у земљу и да сада успешно раде  на добробит нашег народа и државе.

Јован Шолајић, Чачак

Чачак, 18. април 2012.год.

ЂОКОВИЋ НОВАК, ПРИМИО МЕДАЉУ ОД ПРИНЦА АЛБЕРТА II, ВЛАДАРА КНЕЖЕВИНЕ МОНАКО

Наш тенисер Новак Ђоковић, примио од принца Алберта II, владара Кнежевине Монако, Медаљу за  заслуге за развој спорта и физичке културе. /Политика, од 17. 04. 2012.год./

Лепо, честитам му од свег срца.

Предлажем, да и наша држава установи слично знамење - да би га додељивала истакнутим спортским радницима света, поготову богатих,  који имају стално место боравка у нашој држави, а страни су држављани - какав је случај са нашим земљаком светским тениским прваком Новаком Ђоковићем. Био би то пун погодак.

Јован Шолајић, Чачак

Чачак, дана 18. априла 2012. год.

АНЏЕЛИНА ЏОЛИ. ФИЛМ " У ЗЕМЉИ КРВИ И МЕДА"  

Ако сте хтели да снимите грозоте и спектакл из рата деведесетих у БиХ, могли сте  - да би постигли пун погодак, да снимите како Бошњаци или Муџахедини одсецају главе Србима . Али, ви сте снимили политички и пропагандни филм. Ишли сте по већ утврђеној матрици - да су у поменутом рату Срби лоши момци..

Јован Шолајић, Чачак

НАЦИОНАЛНЕ ПЕНЗИЈЕ.

Нациналне пензије у Србији, очигледно, нису социјална категорија. Нису социјална категорија, обзиром, да их добијају и грађани, који имају позамашну имовину и високе текуће приходе. Нису социјални случајеви уметници који поседују виле и летњиковце, скупе аутомобиле и јахте, академици који већ имају академски додатак од 85.ооо.- динара месечно, који се исплаћује из државног буџета.

Зато сам мишљења:

1. Да Уставни суд прогласи Владину Уредбу, по којој се садашње националне пензије исплаћују, неуставном, обзиром да је оваква иплата из буџета морала бити прописана законом / Чуди ме да Уставни суд, ни после толико година није реаговао - да Уредбу прогласи неуставном, јер се само законом могу прописивати привилегије/.

2. Да се донесе закон, којим би се установио национални ДОДАТАК НА ПЕНЗИЈУ- искључиво као социјална категорија, заслужним грађанима из свих области, који су већ носиоци изузетних националних признања, по строго прописаном критеријуму.

3. Да лимитирани износ укупних текућих новчаних примања са додатком на пензију, буде, примера ради 500.- или 700-- ЕВРА месечно. Додатак на пензију, који би се грађанину исплаћивао, представљао би разлику између лимитираног износа и исплаћене редовне пензије и других месечних новчаних примања. 4. Да се законом пропише број уживалаца овога Додатка..

4. Заслужним грађанима, који би по критеријумима заслужили Додатак на пензију, али због прекорачења утврђеног лимита не могу је добити, ако испуњавају одређене услове, држава да их награди плакетама , ордењем и сл.

Овим би се постигао циљ:

- да заслужни национални радник живи достојно - пристојно.

- да се не даје новац већ добро ситуираним грађанима, којима богатство већ "прелива". Зар није апсурд, да нпр. академик има редовну пензију од 70.000.- динара, академски додатак од 85.000.- и да му се на то још дода национална пнзија од 50.000.- динара , што износи укупно 205.000.- динара. А, председник државе има плату од око 120.000.- динара.

Јован Шолајић, Чачак, дана 21. фебруара 2012. године. . -: .

ДА ЛИ ЈЕ У СРБИЈИ ПОТРЕБАН ПРЕВОД СА СРПСКОГ НА БОСАНСКИ ЈЕЗИК

Ако су, по лингвистичком правилу, језици народа слични и да за њихово разумевање није потребан преводилац, сматра се да се ради о истом језику.

На нашим просторима, према горе изнетом правилу истим језиком се сматрају: српски, хрватски, босански и црногорски језик.

Међутим, право је сваке државе да свој језик - језик већинског народа, назове како хоће и жели.

Али, то не значи да држава мора да законима регулише, право националних мањина поменута четири језика, да се у државној употреби - управо у службеној употреби општи и пише и на језицима поменутих мањина..

Зар у Пријепољу, у Суду,.треба преводити на босански језик. Ако Срби у Пријепољу и околини говоре српским језиком у држави Србији, зар и Босанци, или Бошњаци или Муслимани не говоре истим језиком, чак и истим наречјем као и Срби и зашто им је потребан преводилац. Или, ја можда нисам у праву - можда Србин и Босанац или Бошњак у Пријепољу говоре различитим језицима.

Зар Босанци у Пријепољу не треба да знају званични језик државе у којој живе. У цивилизоване земље не можете да емигрирате док не положите знање језика и историју дотичне државе.

Зато, предлажем Држави да донесе пропис по коме се:

1. Грађани се могу изјашњавати да говоре и језицима националних мањина: Хрвати, Босанци или Бошњаци и Црногорци, и

2. Али, да поменути језици не могу бити у јавној употреби - јер се ради фактички о истом језику - српском језику, који је Уставом прописан као језик у службеној употреби.

Ово је моје размишљање, без и најмање намере да се некоме замерим. Србији је доста разно разних деоба. Напротив, ради напретка, треба да се што више сједињујемо - да државу у којој живимо треба да поштујемо као и свој дом.

Ово сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

У Чачку, дана 25.јануара 2012.. године.

ЦРНОГОРСКИ ЈЕЗИК У СРБИЈИ./ОТВОРЕНО ПИСМО НЕНАДУ СТЕВОВИЋУ, ПРЕДСЕДНИКУ ЦРНОГОРСКЕ ПАРТИЈЕ У СРБИЈИ/.

Зашто браћо Црногорци нисте више Срби и зашто , наједанпут, више не говорите српским језиком - ви из Врбаса, Куле и Малог Иђоша.

Питам се -да ли је паметно да се грађанин Србије, који фактички говори српским језиком, изјашњава да говори другим језиком, ако је у држави Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо/ чл.10.Устава/.

Хајде што се одвојисте од Србије, али шта вам је сметало да Срби имају две државе: Србију и Црну Гору / Ако могу Албанци - мања нација - да имају две државе.

Али, на Косову никоме није пало на памет, да себе прогласе некаквим Косоварима и да говоре Косовским језиком. Аустријанцима никада није падало на памет , и ако су били велика и моћна царевина, да свој језик назову аустријским језиком. Њихов идентитет је сачуван у потпуности и поред тога што кажу да говоре немачким језиком. Шта тек рећи за велике колоније: Енглеске, Шпаније и Португалије. И, ако су колонизатори били изузетно омражени у народу, они своје језике нису назвали по имену својих држава. Да ли фали нешто Америци, Канади, Бразилу, итд, који своје језике не зову именима својих држава..

Каква смејурија и спрдачина: У Врбасу Срби говоре српским језиком , а комшије - потомци колониста из Црне Горе кажу да говоре црногорским и траже да се третирају као национална мањина.

У Црној Гори сви говоре апслолутно једним истим језиком, једни говоре - кажу српским језиком, а други црногорским. У Рашкој области у Србији, исто тако комшије Срби и Муслимани говоре апсолутно једним истим језиком, а Муслимани траже да се њима пише да говоре некаквим бошњачким језиком.

Какав то утисак свет стиче о нама. Може свако да се назове како му је воља, али језик је један - ако се у разговору људи споразумевају без проблема и без преводиоца, онда се мора звати једним именом. Нема право неко да говори на српском језику, да живи у држави Србији, а да га самовласно назива другим именом.

У грбовима српских држава стоје 4. оцила, које ми Срби читамо као " Само Слога Србина Спасава". Српско биће се цепа - растура и не види му се крај, чиме су много допринели комунисти док су владали овим просторима. И то растакање Српства траје и дан - данас. Македонија је некада била Јужна Србија, данас је БЈРМакедонија.До 1948. године тамо су живели, као најбројнији народ Срби - комунисти их декретом прогласише Македонцима и они више не говоре српским језиком већ македонским. Комунисти измислише и црногорску нацију - до 1945 године то беху Срби, Србе католичке вере прогласише Хрватима, Србе исламске вероисповести комунисти прогласише муслиманима, затим са великим словом М, а сад су то већ Бошњаци.Хајде што се Срби поделише по верској основи, шта им се то деси - да се Срби и унутар исте вере деле. Како се ствари одвијају, ускоро ћемо добити и Војвођане, Рашчане, Врањанце, итд.

Докле та острашћеност иде да, Македонци избрисаше све што их подсећа на српство - а Скопље је била престоница српске царевине, да мост на Вардару се више не зове Мост цара Душана, већ по туђем великашу - Мост Александра Македонског - грчког цара, или како већ. А, Црногорци, у ТВ приказу на ТВ Црне Горе кажу да је Подгорицу окупирала Српска војска 1918. године. Замислите Српска војска окупирала Подгорицу. Стварно, превршила дара меру.

Разумем, да су се кроз векове на овим простирима мнграцијама смењивали народи и да сада ту живе не само Срби , као што су нпр. Албанци - који говоре сасвим другим језиком, итд, али не разумем, како то да су на просторима садашње Србије, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Далмације, некада живели Срби, да народи који сада живе на истим просторима и да говоре истим језиком , а да се ти језици називају са више имена.

Ово мишљење објавио сам на моме БЛОГ - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ОЧИСТИМО СРБИЈУ СВИ ЗАЈЕДНО ЗА МИНИСТРА ДУЛИЋА - ЛИЧНО

Поштовани министре,

Поздрављам акцију, коју је покренуло ваше министарство и ви лично - Очистимо Србију заједно.

Међутим, све је уверљивија чињеница, да су крајњи резултати веома скромни. Несавесни грађани, немају ни срца ни душе, настављају по старим навикама, да отпад бацају где стигну. Очишћене депоније ђубрета прошле године, морамо да чистимо и ове године. Ако се нешто радикално не предузме од стране власти ове државе, имаћемо за последицу: загађене водотокове, ђубрета на све стране и поплаве само ли падне мало већа киша.

Памтим, пре Другог светског рата, свако село је имало кмета - као орган извршне власти, који се бринуо за ред и рад у селу. Како је био плаћен кмет не знам и да ли су и квартови у градовима имали кметове или сл исто не знам. Али памтим, да је кмет решавао све мале спорове сељака - око чињења штете на усевима од стране стоке сељана и сл. Кмет је зими, када сељаци имају мање посла на имању регулисао да се сви канали поред сеоских путева - сокака прописно очисте - продубе, односно доведу у потребно стање - обично је сваки сељак добијао бар део канала поред пута који се граничи са имањем - његовим. Потоци и мањи речни токови су били блиставо чисти, ту воду смо могли да пијемо при нужди без страха од последица. Потоци и мале речице су биле пуне рибе и ракова. Пре рата купао сам се често у малој Атеничкој реци поред Чачка. У њој сам хватао рибе и ракове помоћу решета - великог сита. Сваким захватом решета ловио сам бар по пола килограма ситне рибе и ракова. Данас је то - не чиста река већ канал отпадних вода и пун ђубрета.

Народ се мора реду научити. Како? Само по џепу и претњом одузимања слободе - затвором. Било је то пре Другог светског рата. Мој отац враћао се из њиве , која је била на обали Западне Мораве у Кулиновачком пољу са дрвеним колима са упрегнутим кравама. Ухвати га мрак - не тако касно, није имао фењер позади на колима, заустави га, жандарм на 200 метара до куће и хоће бити - неће бити, тата добије решење да одлежи 15. дана затвора или да плати адекватну новчану казну. Више му није пало на памет да не понесе фењер и у пола бела дана. А саобраћај никакав. Цели дан прође неки камион.

Сада у селима, која су узгред највећи загађивачи животне средине, немамо органе извршне власти који би дисциплиновали грађане. А народ - наш је такав - неће да се тужака. Нико неће да пријави грађанина да је починио неко штету. Зато предлажем следеће:

1. Да држава пропише обавезу општина и градова да обезбеде контејнере или сл. и на територијама села односно свих насеља,

2. Да држава пропише ригорозне казне за непридржавања реда у насељима, односно за несавесно руковање са отпадом и то таксативно, и

3. Да држава пропише да се сва насеља и села покрију са комуналним полицајцима - најбоље би било када би свако село имало свога полицајца. Можда би било јефтиније за државу да свако село има некаквог службеника извршне власти са скраћеним радним временом - који би мање коштао државу - по угледу на кмета пре рата.

Држава мора да почне да економски мисли. Држава одмах нађе паре да санира штете од поплава. А не нађе начина да не дозволи да нам канали , потоци и речице буду чисти , који су главни узроковачи поплава. Једном речју: да ли је боље и јевтиније предупредити - отклонити узроковаче загађивања и прљања Србије и поплава, или ићи за њима - што много више кошта.

Несавесни грађанин затрпа поток поред куће са отпадом, велика киша му поплави кућу и он опет са некавим правом тражи од државе да му санира штету, Није у реду. Болећиви смо много. Грађанин озида кућу непрописно - без плана и дозволе, природном непогодом кућа буде срушена или оштећена и он са правом тражи од државе - другим речима од грађана који су куће градили прописно да му санирају штету.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

САВЕТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ - ЗА ПРЕДСЕДНИКА САВЕТА - ЛИЧНО ЗА ВЕРИЦУ БАРАЋ

Поштована г - ђо,

Државни функционери и народни посланици поднели су имовинске карте. Сматрам да их треба преконтролисати:

1. Да ли су функционери пријавили сву имовину;

2. Да ли су извори средстава тачно пријављени;

3. Уколико су извори средстава од рада створени, да имаоци имовине докажу да су на те приходе платили порез држави. Сматрам да не можемо водити успешну борбу против корупције, уколико предходно не утврдимо да ли међу најодговорнијим лицима државе има и таквих који су до имовине дошли на незаконит начин, или своју имовину лажно приказују.

4. Предлажем вам да иницирате доношење прописа. по којем грађанин приликом куповине вреднијих трајних добара доказује финансијским органима државе - да је на новостечену имовину покрио приходима на које је платио порез држави. Уколико грађанин не може да докаже, у целости или делимично, да је платио порез држави, да се обавеже да разлику пореза плати.

Колико ми је познато, такав пропис постоји у Француској.

Другим речима, грађанин може да купује добра колико му је воља, нико му не може замерити од куда му је новац / условно речено/, али мора до задњег динара да плати порез држави, односно да докаже да је на тај приход већ платио порез. Ако већ држава не може да докаже да је грађанин стекао на незаконит начин средства, она нека барем на тај грађанинов доходак наплати порез. Овако, може и да украде - да купи вилу на Дедињу и ником ништа. Нека бар плати порез држави - боље ишта него ништа.

Али, то би важило за обичне смртнике, а ли не и за функционере. Истина и они би требали да плате порез до задњег динара али би морали да остану без државне функције или фотеље у Дому Народне скупштине.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ПРЕДСЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ - ЧЕТИРИ ПРЕДЛОГА

Поштовани председниче Владе Републике Србије.

Честитам вам на избору нове Владе.

Желим вам да остварите постављене циљеве: да остварите већи стандард и мању незапосленост.

Ја бих вам, као грађанин, предложио да урадите нешто и по следећим питањима, која по мени представљају, веома битне ствари у функционисању државе, и то:

1. Да Влада влада. Да Влада доноси јединствене одлуке и да пред народом и пред јавношћу иступа јединствена као Влада, на челу са вама. Немојте дозволити да министри иступају пред народом са некаквим њиховим одлукама - министар може да говори у име Владе и то само ако га је председник Владе на то овластио.Ако министар у јавност изађе са изјавом која није у складу са одлуком Владе, такав министар мора сутрадан да вуде замењен.

Да само знате, колико су горак укус у народу производила саопштења : да је министар Млађан Динкић, преселио ту и ту институцију из Београда, да је министар / исти/ дао по 10.000.- ЕВРА тој и тој фирми за отварање једног радног места.

Само Влада може да влада. Не може појединачни министар ни у ком случају.

2. Финансијска дисциплина у држави је катастрофална. Без финансијске дисциплине не можете ништа да урадите. Сви ваши напори биће поништени. Ред мора да се види, пре свега у државним приходима и расходима. И обичан грађанин види да ту нешто није у реду. Многи радници раде непријављени, многе радње не издају фискалне рачуне, многе фирме исплаћују радницима плате без плаћања пореза и доприноса, многи грађани не плаћају обавезе према јавним предузећима, плате радника и чланова управних одбора у јавним предузећима нису под контролом државе, много се арчи фонд за пензијско осигурање и буџет за разно разне пензије које се дају без основа - без адекватног уплаћивања у фонд пензијског, имате много којекаквих агенција и како се све не зову, вероватно да нико не зна чему оне служе.

Зар није фрапантно да јавна предузећа истовремено раде са губицима у пословању а да повећавају плате. Никада тако није било.

Институција је на буџету, а и даље ради и троши народне паре на изради Речника српско - хрватског језика !

Националне пезнзије. За обичне смртнике Влада и Народна скупштина воде оштре борбе око тога да ли ће пензија расти за пар процената, око тога да ли треба радити годину - две више, итд., а истовремено неко доноси одлуку да се појединцима доживотно исплаћује по 50.000.- динара месечно као додатак на већ утврђену пензију. А 50.000.- динара је мислена именица већине факултетски образованих људи који су у пензију отишли радећи 40 година са уплаћивањем пензијског доприноса и са преко 60 година старости. Певач и неки други у животу су обично згрнули огроман новац и без уплаћивања држави пореза и доприноса, неки поседују скупе аутомобиле, куће, виле, јахте, чак и имају велику пензију од пензионог фонда и сада добијају додатак од 50.000.- динара. Ви овај додатак од 50.000.- динара дајете и особама које нису исуниле ни основни услов пензионера - да имају 40.година раднога стажа и године старости од преко 60 или колико година. Да ли свима пензионерима ове државе се пензиски основ утврђује на исти начин, или постоје привилиговани. Да ли и сада се некима пензијски основ утврђује на бази задње годишње плате, затим по положају и слично. Требамо да будемо једнаки. У социјализму су неки били равноправнији, да ли је то случај и сада.

3. Спроведите у дело чл. 10 Устава - Да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо. Значи, све државне установе, јавне установе и јавна предузећа морају по аутоматизму да пишу све и свуда на српском језику и на ћириличном писму.А, и на латиничном писму само ако је то Законом о службеној употреби језика и писама то предвиђено.Нико од поменутих се не придржава ове уставне одредбе. Неки су и безобразни па све пишу латиницом, само као примера ради наводим :поједине здравствене установе, ТАНЈУГ, ТЕЛЕКОМ, Државна лутрија Србије, Министарство иностраних послова - табле у земљи и иностранству, саобраћајне таблице, итд.итд. Влада мора да услови свим корисницима буџетских средстава да морају да поштују чл. 10 Устава. Да се не догађа да институција добије новац из буџета за некаву активност а да се пред нашом јавношћу презентује на латиничном писму. Државни службеници морају по аутоматизму да пишу ћирилицом, а на захтев грађанина , сходно поменутом закону, на латиничном писму.

4. Немојте дозволити даље растакање наше државе. Какви региони, какви белаји. Само још један намет на народ. И овако је бирократије превише. Зар се не може водити економска и друга политика на нивоу општина, градова и округа, него су нам још потребни и региони. Свашта. Видите Чанак сада тражи и полицију за Војводину. Какву сте глупост ви руководиоци учинили. Проширили сте надлежности покрајини уместо да сте аутономију укинули. У Војводини далеко већинско становништво је српско па зашто аутономија. Видите, они су и у Статут унели одредбу да је у Војводини у употреби и латинично писмо равноправно са ћирилицом, противно Уставу и нико не реагова - чак ни Уставни суд.

На крају - немојте дозволити да се створи утисак у народу као да нема власти.

С поштовањем.

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ГРАД ЧАЧАК - КОМИСИЈА ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ НАЗИВА УЛИЦА

Поштована Комисијо,

Предлажем да промените називе улица и то: :

1. Да се улица Градски корзо назове именом Краља Александра Карађорђевића , или како се већ изворно звала пре Другог светског рата, и

2. Да се улица Скадарска назове именом Кнеза Михаила.

Пре Другог светског рата биле су паралелне улице Скадарска и Кнеза Михаила. Центар града је срушен у целости - обе стране улице Кнеза Михаила и једна страна улице Скадарска. На том месту се сада налази централни паркинг и робна кућа Партизан и цео комлекс до Железничке улице.

Било би лепше и прикладније да се улица назове Кнез Михаилова него ли како се сада зове Скадарска. После рата било је прикладније да се и зове Скадарском а не неким кнезом.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак, дана 10.3.2011. године.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГУ - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ГИМНАЗИЈА ЧАЧАК. ПОВОДОМ ПРОСЛАВЕ 175 - ТО ГОДИШЊИЦЕ ПРОМЕНИТЕ ИМЕ У ЧАЧАНСКА ГИМНАЗИЈА.

За директора Гимназије - лично.

Поштовани директоре,

Гимназија у Чачку је једна од четири најстаријих гимназија у Централној Србији. Основана је на предлог Вука Караџића , заједно са гимназијама у Шапцу и Зајечару, 1837 године. Само је она у Крагујевцу старија од ове три - за неку годину.

Идуће године биће 175. година од постанка Чачанске гимназије. Предпостављам да ће Гимназија овај јубилеј обележити и прославити како доликује. Зато предлажем. Да промените име гимназији да се зове Чачанска гимназија уместо Гимназија Чачак. Сви кажу завршио сам Чачанску гимназију не кажу завршио сам Гимназију у Чачку. Уосталом вратите изворно име гимназији. Она се некада и звала Чачанска гимназија. Много лепше звучи него ли опште име гимназија. Све су оне у Србији гимназије само су им додали име места - сасвим прозаично и просто.

Разумем што је у неким именима избегнут придев " српски", као што су Војска Србије а не Српска војска, или Олимпијски комитет Србије, уместо Српски олимпијски комитет - мада је дискутабилно због чега се избегава придев " српски"- али за име гимназији нема никаквог оправдања.

Обрадовали би сте нас, ако идуће године / најкасније/ видимо на улазу гимназије окачену таблу на којој пише " Чачанска гимназија, 1837 ,...... итд."

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

ГРАДСКА БОЛНИЦА ЧАЧАК - ИМЕ - НАЗИВ ОВЕ УСТАНОВЕ НИЈЕ ОДГОВАРАЈУЋЕ..

Испред улаза у круг нове болнице у Чачку, стоји табла на којој пише" Градска болница".

Питам се зашто се зове " Градска болница".. Ова болница опслужује - лечи и болеснике са сеоског подручја града Чачка, па би сељаци - земљорадници из околних села помислили да болница није намењена за њихово лечење.

Она би требало да се зове " ОПШТА....", или још боље ОКРУЖНА БОЛНИЦА. Окружна, јер служи и за лечење болесника из целога Моравичког округа: осим грађана града Чачка лечи и грађане општина : Г. Милановац, Лучани и Ивањица. Болница је такав назив носила још у 19. веку - зашто да тај назив не носи и данас. Дајте мало традиције. И само име " Окружна болница" давало би већи престиж и уливало би веће поштовање грађана, а и бољи третман од здравствених власти државе.

Узгред да кажем - да сам био председник Одбора за изградњу нове болнице, а директор Градске болнице је тада био пок.Др Дабовић.

Рачунам да ће ово писмо некако стићи до директора Градске болнице и до директора Здравственог центра " Др. Драгиша Мишовић" у Чачку.

Јован Шолајић, Чачак, дана 2. марта 2011. године.

ЂОКОВИЋ НОВАК, СРПСКИ НАЈБОЉИ ТЕНИСЕР, АЛИ.............

Новак Ђоковић, српски најбољи тенисер, понос и дика српскога рода. Честитам, и желим да се ускоро попне на врх свестске листе тенисера.

Али, волео бих и још нешто:

1. Да Новак , приликом обраћања светској јавности, говори на српском језику, и то нарочито, када прима трофеје на спортском пољу,

2. Да у говорима, приликом пријема трофеја, помене да је из земље Србије, да је Србин и да се захваљује и земљи Србији и њеном народу, који га је изнедрио, и

3. Да Новак промени место боравка - пребивалишта - уместо Монтекарла да то буде Србија, односно Београд.

Ово обраћање Новаку објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

Јован Шолајић, Чачак, 1. марта 2011. године.

ОСИЈЕК, НЕКАД СЕ ЗВАО И ОСЕК, ДА ЛИ ЗНАТЕ НЕШТО О ТОМЕ ?

Већ неколико пута прочитао сам у " Политици " и видео старе разгледнице с почетка 20. века на којима пише да се град Осијек зове Осек.

Замолио бих све, који нешто знају, да то овим путем и напишу. Управо, до када се звао Осек, или да ли су била у питању штампе у две верзије - из неких разлога.

Хвала .

Јован Шолајић, Чачак, дана 27. јануара 2011. године.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног Чачанина