СТАРИЦА ОД  85 ГОДИНА, НИЈЕ ИШЛА НИКАДА КОД ЛЕКАРА 

У Ужицу je 1980. године умрла  Стака Горoњић /1895 - 1980/ , девојачко Стеванетић, рођена у Божетићима код Нове Вароши, раније Симеуновић - удата у другом браку за Милана Симеуновића из Дебеље код Нове Вароши до 1919. године, када јој је муж умро од последица Првог светског рата , удата у трећем браку за Обрена Гороњића из Ојкавице код Нове Вароши. 

Стака Гороњић, раније Стеванетић па Симеуновић, је мајка мога зета  Љубомира Симеуновића / 1917 - 2003/ за мојом најстаријом сестром Миленом / 1922 - 2002/ , рођеном Шолајић, из Чачка.

Ја и моја супруга Емилија и још неки чланови породице Шолајић, из Чачка, отишли смо у Ужице да изјавимо саучешће породици Гороњић - покојна Стака живела је код  сина  Слободана Гороњића, из Ужица - сина из трећег брака.              

Седимо у кући, воде се разговори, шта друго него о покојној Стаки. 

Прича један. На позив, дошао лекар у кућу - на периферији Ужица, да констатује смрт покојне Стаке. Стака је умрла у кући, а није ни дана боловала. Лекар тражи здравствену књижицу. Кажу му укућани да Стака нема здравствену књижицу. Како нема, па мора да је била некад болесна. Није никада била болесна. Па како, бар је морала да вади зубе.Она није вадила зубе, она их има све у глави, одговорише лекару. Лекар није могао да се начуди. Зубе, вероватно није никада опрала четкицом и калодонтом. 

Забележио по сећању, дана 7.маја 2011. године. 

Јован Шолајић, Чачак