ОЧИСТИМО СРБИЈУ СВИ ЗАЈЕДНО ЗА МИНИСТРА ДУЛИЋА - ЛИЧНО

Поштовани министре,

Поздрављам акцију, коју је покренуло ваше министарство и ви лично - Очистимо Србију заједно.

Међутим, све је уверљивија чињеница, да су крајњи резултати веома скромни. Несавесни грађани, немају ни срца ни душе, настављају по старим навикама, да отпад бацају где стигну. Очишћене депоније ђубрета прошле године, морамо да чистимо и ове године. Ако се нешто радикално не предузме од стране власти ове државе, имаћемо за последицу: загађене водотокове, ђубрета на све стране и поплаве само ли падне мало већа киша.

Памтим, пре Другог светског рата, свако село је имало кмета - као орган извршне власти, који се бринуо за ред и рад у селу. Како је био плаћен кмет не знам и да ли су и квартови у градовима имали кметове или сл исто не знам. Али памтим, да је кмет решавао све мале спорове сељака - око чињења штете на усевима од стране стоке сељана и сл. Кмет је зими, када сељаци имају мање посла на имању регулисао да се сви канали поред сеоских путева - сокака прописно очисте - продубе, односно доведу у потребно стање - обично је сваки сељак добијао бар део канала поред пута који се граничи са имањем - његовим. Потоци и мањи речни токови су били блиставо чисти, ту воду смо могли да пијемо при нужди без страха од последица. Потоци и мале речице су биле пуне рибе и ракова. Пре рата купао сам се често у малој Атеничкој реци поред Чачка. У њој сам хватао рибе и ракове помоћу решета - великог сита. Сваким захватом решета ловио сам бар по пола килограма ситне рибе и ракова. Данас је то - не чиста река већ канал отпадних вода и пун ђубрета.

Народ се мора реду научити. Како? Само по џепу и претњом одузимања слободе - затвором. Било је то пре Другог светског рата. Мој отац враћао се из њиве , која је била на обали Западне Мораве у Кулиновачком пољу са дрвеним колима са упрегнутим кравама. Ухвати га мрак - не тако касно, није имао фењер позади на колима, заустави га, жандарм на 200 метара до куће и хоће бити - неће бити, тата добије решење да одлежи 15. дана затвора или да плати адекватну новчану казну. Више му није пало на памет да не понесе фењер и у пола бела дана. А саобраћај никакав. Цели дан прође неки камион.

Сада у селима, која су узгред највећи загађивачи животне средине, немамо органе извршне власти који би дисциплиновали грађане. А народ - наш је такав - неће да се тужака. Нико неће да пријави грађанина да је починио неко штету. Зато предлажем следеће:

1. Да држава пропише обавезу општина и градова да обезбеде контејнере или сл. и на територијама села односно свих насеља,

2. Да држава пропише ригорозне казне за непридржавања реда у насељима, односно за несавесно руковање са отпадом и то таксативно, и

3. Да држава пропише да се сва насеља и села покрију са комуналним полицајцима - најбоље би било када би свако село имало свога полицајца. Можда би било јефтиније за државу да свако село има некаквог службеника извршне власти са скраћеним радним временом - који би мање коштао државу - по угледу на кмета пре рата.

Држава мора да почне да економски мисли. Држава одмах нађе паре да санира штете од поплава. А не нађе начина да не дозволи да нам канали , потоци и речице буду чисти , који су главни узроковачи поплава. Једном речју: да ли је боље и јевтиније предупредити - отклонити узроковаче загађивања и прљања Србије и поплава, или ићи за њима - што много више кошта.

Несавесни грађанин затрпа поток поред куће са отпадом, велика киша му поплави кућу и он опет са некавим правом тражи од државе да му санира штету, Није у реду. Болећиви смо много. Грађанин озида кућу непрописно - без плана и дозволе, природном непогодом кућа буде срушена или оштећена и он са правом тражи од државе - другим речима од грађана који су куће градили прописно да му санирају штету.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.