ОЛГА ШОЛАЈИЋ ДРЖИ ГОВОР ИСПРЕД ХОТЕЛА МОСКВА У БЕОГРАДУ, 20.10.1944. ГОДИНЕ

Шестдесетих година прошлога века био сам председник Одбора за друштвени надзор Скупштине општине у Чачку.

Одбор је извршио контролу рада једног комуналног предузећа из Чачка. Председавајући - Милош Милосављевић, председник СО Чачак, прозвао ме је и ја сам поднео извештај о налазу контроле тог предузећа.

За време паузе, прилази ми једна другарица - по годинама старија од мене и представља се , колико се сећам као Драга Суботић. Пита ме , шта је мени Олга Шолајић /1923 /, чувши да се ја презивам истим презименом као и Олга. Кажем јој, да ми је Олга сестра. А, она ће мени, како ти је сестра. Кажем Драги, да ми је рођена сестра, од истог оца и мајке. Пита Драга за Олгу, како је, где живи, итд. Каже Драга, и дан данас се добро сећам, какав је говор одржала Олга на дан ослобођења Београда. Тог дана, 20. октобра 1944. године, некако скупили се ми Чачани, испред хотела Москва, на Теразијама, у Београду. Изнеше некакав сто из хотела, Олга се попе на сто, какав ватрени говор је одржала. Тражила је да формирамо нашу бригаду и да идемо да гонимо Немце до ослобођења земље.

Олга се нашла у Београду, на дан ослобођења. Живела је у Београду, код родбине и пријатеља, почев од 21. септембра 1943. године, под лажним именом. Избегла је кланицу у Чачку. О овоме није никада причала у кући, нити је причала о било чему из рата, који је провела веома бурно. Олга је тада била, када се ово догађало, свршени матурант Чачанске друге мешовите гимназије. После рата завршила студије шумарства у Београду. Удата је за др.инг. Добривоја Тодоровића / 1924 / из села Ратковић код Крагујевца.

Забележио по сећању, дана 3. августа 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак