ОСНОВНА ШКОЛА " СВЕТИ САВА" ЧАЧАК

 Директору школе,

Поштовани директоре,

Често чујемо преко средстава информисања - О.Ш. "Свети Сава" Атеница. Вероватно, да сте ви и ваши сарадници томе допринели да је то тако.

Морам да вам кажем, да није тачно да се О.Ш. "Свети Сава" налази у Атеници. Ваша школа, ако нисте знали, налази се у Чачку, а не у Атеници - а у градском насељу Кулиновачко поље, односно у градској М.З. " Свети Сава".

Територија на којој се налази ваша школа никада није припадала селу Атеница већ селу Кулиновци и то њеном делу које се званично назива Кулиновачко поље. Када хоћете да дате ближу локацију ваше школе, онда је насеље Кулиновачко поље, а никако Атеница. Не може да буде да је Чачак у Атеници.

Вама и пише на табли установе Чачак, па ми није јасно откуда је Атеница.

Ми из Кулиноваца немамо ништа против да се каже да је О.Ш. Свети Сава" у Чачку, јер то и јесте, али имамо против да се каже да је у Атеници, када то Атеница никада није била, већ су то били Кулиновци, ближе Кулиновачко поље, део села од Рата припојени граду Чачку.

У катастру и Плану града Чачка пише да је то Чачак, насеље Кулиновачко поље и Кулиновци.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА:

ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче,

Молим да у вашој рубрици објавите следеће:

Да ли је паметно војвођанске равнице претварати у бетон ?

Сведоци смо веома интензивне изградње индустријских и других капацитета у нашој житници - у Војводини. Градимо фабрике и друге објекте на најквалитетнијем земљишту, на земљишту на којем се могу постићи и највећи приноси у ратарској производњи. Основне животне намирнице : хлеб, зејтин, шећер, итд - добијамо са житних поља Војводине.

Обрадивог земљишта у свету као и код нас је све мање и мање. Сваке године се површине обрадивог земљишта смањују. Граде се аутопутеви, железничка мрежа, зграде за становање, нова насеља, итд. и то све на рачун смањења површина обрадивог земљишта. Сада је узело маха, да се у близини већих насељених места у Војводини, формирају индустријске зоне од по неколико стотина хектара и више, да би се на том земљишту градили објекти. Трајно се уништава оно што нам је природа подарила за људски и наш животни опстанак.

Наши стари су много паметније поступали. Нису били много образовани, али су имали природни осећај шта им је чинити. Сељак је градио објекте домаћинства на најнеквалитетнијем делу свога имања. Гробља су грађена на земљишту на коме ништа није могло да успева.

Није логично, да наша земља изузетно квалитетно пољопривредно земљиште Војводине трајно претвара у грађевинско, док истовремено неке земље света, уз огромна улагања, отимају од сурове природе неприступача брдовита и планинска земљишта.

Број становника у свету свакога дана је све већи. Основно је за човека: ваздух , вода и храна. Храна, обзиром да је пољопривредног земљишта све мање и мање, а светског становништва све више и више , биће све скупља и скупља.

Неопходно би било да држава донесе стратешки план развоја и урбанизације за сваку општину и град. Не може се препустити ова материја стихији. Не може - јер су у питању животни интерси свих грађана Србије.

И на крају да ли се одустало од стратегије да се неразвијенији крајеви Републике брже развијају или не. Изгледа да јесте. Наша Војводина је најразвијенија област Републике, а мало - мало средства јавног информисања нас обавештавају да се граде фабрике и фабрике. Тога у Централној Србији нема ни за лек.

У моме Чачку, за поаследњих 20. година и више није изграђен ни један капацитет. Те тако, и ако је Чачак окружен лепом природом и здрав је за живљење, сваке године се одсели око 3000 грађана и то претежно најшколованијих.

Зато, политичари, памет у главу, предузмите нешто док не буде касно.

Дозвољавам да извршите редакцију текста,

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Овај чланак објавио сам на моме БЛОГ - у - Размиљања једног ЧАЧАНИНА.