Categories
My Links
Генерална
Јовић Станимирка . Цана, рођена Бугарчић, избеглица из Зенице, родом из Чачка
jovansolajic | 03 Фебруар, 2011 13:46

ЈОВИЋ СТАНИМИРКА - ЦАНА, РОЂЕНА БУГАРЧИЋ, ИЗБЕГЛИЦА ИЗ ЗЕНИЦЕ, РОДОМ ИЗ ЧАЧКА.

Станимирка - Цана Јовић / 1927 - 24. 4 . 2005 /, рођена Бугарчић, од оца Радоја Бугарчића / 1896 - 1979 / и мајке Милојке /1901 - 1928/, из Кулиноваца поред Чачка, избегла је са мужем Савом Јовићем, из Босне 1995. године, на дан почетка хрватске војне операције " ОЛУЈА" .

Цана и Саво , до почетка ратних операција у Босни, живели су у Зеници, као пензионери. Цана је била шеф рачуноводства у некој фирми Железаре у Зеници. Из Зенице избегли су у село Врбицу код Босанског Грахова - на имање Савових родитеља. Врбица је село ваљда на граници са Хрватском или је то граница између етничких заједница Срба и Хрвата у БиХ. Срби са једне а са друге стране Хрвати држали су положаје на границама , све године ратних сукоба, без инцидената. Срби и Хрвати - војници и грађани - ишли су једни код других на чашицу и друга послужења, разговарали. Међутим, једнога дана - када је почела "Олуја", ваљда је то био 5. август 1995.године, Хрвати су навалили свом жестином, без икакве најаве, без пардона. Срби су, главом без обзира, морали да напусте своја огњишта. да беже да би спасили живе главе, па и Цана и Саво са њима.

Оставили су све што су имали. А већ су се били скућили. Тих пар година, запатили су велико стадо оваца и коза и од тога су преживљавали. А Саво је имао у Врбици око 100 ха земље, била је то некада веома богата породица. Босанско Грахово и сва села унаоколо су села са чистим Српским живљем. Сада тамо живе неке друге нације. Знам да се Босанско Грахово не налази у Републици Српској.

Цана и Саво потом су избегли / други пут/, у Бресницу код Чачка, у кућу родитеља Момчила - Мома Алексића, дипл. грађ. инг из Чикага, иначе зета Цанине сестре по оцу Надежде - Наде Стаменковић / 1917 - 16.4.1996./ Ћерка Надина Снежана је удата за Момчила.

Некако се збило, да је Цана била одсутна, па је овластила неког грађанина Бреснице, опет по некаквој препоруци, да тај прода наследство од мајке од неких 2, 5 ХА шуме у селу Дубцу - да ли Горњем или Доњем у Драгачеву, сада већ не знам.Тај прода шуму за 9.000.- ДМ, а Цани не да ни једну марку. Цана је водила судски спор пред Општинским судом у Гучи, заступао је Јавни правобранилац из Чачка, али ништа није могла да уради, јер тај није имао сталне приходе.

Цана и Саво имали су станове у Зеници. Ишли су у Зеницу више пута, да би станове повратили, али нису у томе успели. У њима живе Муслимани, а ко ће их добити у наследство, благи Бог не зна.

Цана има у власништву и пансион од 18 спаваћих соба и са осталим помоћним одајама на острву Брачу, изграђеном у свему по законској регулативи / Ја сам јој годинама чувао велики елаборат о томе /. Цана је одлазила на Брач, имала је и личну карту државе Хрватске. Бивала је тамо једне прилике и месец дана. Причала је - да су јој комшинке Хрватице, свака позивале на обеде - тако да није морала да спрема храну. Једном речју - да су је лепо примале. Пансион није био оштећен, а на Хвару и није било некавих ратних дешавања. На Брачу многе српске породице су имале своје објекте за одмор.

Ја сам је убеђивао да оду да живе на Брачу, али је она била опседнута отетим имањем у селу Дубцу. Живела је само за то - да се некако избори да јој имање буде враћено. Није хтела да иде из Србије док то не доведе правди. Није дочекала да јој се имање врати, умрла је 24. априла 2005. године у Врбасу, где је и сахрањена. Били су се преселили да живе у Врбасу, ваљда код једног од Савове браће, који је био избегао у то место, или је ту живео од раније - не знам. Да ли је и Саво жив, не знам.

Тако Станимирка - Цана Јовић, рођена Бугарчић , родом из Чачка и Саво Јовић, из Зенице, односно родом из Врбице код Босанског Грахова, нису имали деце, избегоше из Босне 1995. године, оставивши велику имовину у Босни и Хрватској : два стана у Зеници, велики пансион на Брачу од 18. спаваћих соба , 2,5 ха шуме у Дубцу, 100 ха земље и објеката на имању у Врбици код Босанског Грахова.

Записао у својим Забелешкама 6. маја 2005. године, дана када сам сазнао да је Цана умла.

Не рекох. Цану је моја фамилија сматрала сестром од тетке . Управо, Цанина сестра по оцу Надежда - Нада Стаменковић / 1917 - 16.4.1996./ је мени сестра од рођене тетке - Лене / 1896 - 1921 /, удате Бугарчић - мога тате Иванка Шолајића, из села Кулиноваца код Чачка, рођене сестре. Течо Радоје Бугарчић , отац Цанин и Надин, женио се три пута и са свим женама је имао децу. Сву његову децу сматрали смо их рођацима и Милуника трећа жена теча Радоја, била нам је тетка - тако смо је ословљавали.

Јован Шолајић, Чачак, дана 3. фебруара 2011. године.

 #