Председник Владе Републике Србије - Закон о ћирилици треба да се донесе.
Поштовани председниче Владе - г - не Мирко Цветковићу,
Упућујем ово писмо и вама, сматрајући да вам може послужити. Г - не председниче, не могу да схватим, да Влада није у стању да нареди свим институцијама да морају да се придржавају Устава - у вези језика и писама. Па то бар ништа не кошта. Лош пример дајете нама грађанима.
С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
Subject: Zakon o ćirilici treba da se donese
ЗА РУБРИКУ "МЕЂУ НАМА"
Поштовани уредниче,
Молим да објавите следеће:
ЗАКОН О ЋИРИЛИЦИ ТРЕБА ДА СЕ ДОНЕСЕ.
Подржавам предлог г -на Боривоја Урошевића, у чланку " Увести закон о ћирилици", објављеног у "Политици" у рубрици " Међу нама ", дана 10. новембра т.г.
У свему се слажем са поменутим господином изузев - што каже да је Уставом регулисано да је и латиница равноправно писмо. Латиница није равноправно писмо. Ћирилица има првенство. Мада је у пракси сасвим другачије. У чл. 10 Устава пише да је у Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо, а у чл. !0. Закона о службеној употреби језика и писама пише : " Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничним писмом, текст на латиничном писму исписује се после текста на ћириличном писму, испод или десно од њега".
Уставом и законом је регулисано да све државне институције, државне установе, јавна предузећа и јавне установе морају да пишу ћирилицом, а и латиницом, ако је то законом предвиђено и то само после исписаног текста на ћирилици.
Проблем је у томе, што се скоро ни једна јавна институција не придржава Устава и закона. Код скоро свих преовладава латиница. Пуно је латинице у скоро свим институцијама министарстава. Као пример наводим министарства: унутрашњих послова, просвете , здравства, финансија, инфраструктуре, културе, итд., да не набрајам више. И свежи текстови падају у очи : табла на згради Универзитета у Новом Пазару исписана је латиницом, на ватрогасним возилима скоро купљеним, итд. Питам се само - како је могуће да Влада не предузима ништа да се примени Устав који је донет још пре 4. године. Има се утисак,да влада крајњи јавашлук - да малте - не употреба писма је препуштена стихији , скоро да је то воља фирмописаца или сличних, а не државне ствари.
Нека јавна предузећа и установе пишу искључиво латиницом, као што су: ТАНЈУГ, ДРЖАВНА ЛУТРИЈА СРБИЈЕ, Комунална јавна предузећа. ТЕЛЕКОМ - примера ради, на телефонима које је увезао, програмирани текстови су исписани за српски језик " ошишаном хрватском латиницом", а за бугарски и македонски језик ћириличним писмом. ПОШТА штампа телефонске именике латиницом и абецедним редом. На Београдској арени стоји табла написана само латиницом, итд, итд.
Закон о употреби или заштити ћирилице ипак треба донети за области ван онога што је већ Уставом и закомом прописано .
Примера ради: из области издаваштва. Да је издавач, односно аутор у обавези да штампа бар 50% књига на ћирилици. Није нормално да аутор или издавачка кућа све пишу на латиници, а да се истовремено оките неким наградама. Није нормално, да ТВ станице пишу искључиво латиницом. Није нормално да се манифестације из области културе, привреде, здравства, просвете, итд. финансирају из буџетских средстава, а да све што се дало написати о томе, пишу латиницом. Упутства и етикете увезене робе морају бити написана ћирилицом. Зар је нормално, да на етикети или упутству за употребу за македонски језик је написано ћирилицом а за српски латиницом.
Зашто домаће фабрике лекова, а то важи и за увозне лекове, текстови нису написани ћирилицом, већ искључиво латиницом.
Зашто стране банке, предузећа и остали нису у обавези да на таблама фирми пишу ћирилицом , а и на писму своје државе. Зар није апсурдно - да Московска банка истакне фирму и рекламу на дресовима фудбалера исписано латиницом.
На нашим таблама државних институција у иностранству , а и на таблама страних у нашој држави мора бити примењена ћирилица, а и на језицима и писмима тих држава.
Зашто на новим саобрајним таблицама латиница и то са словима којих нема у нашој азбуци / латиници/. У Б и Х , која је под протекторатом, па није примењено латинично писмо. Могли смо и ми.
На крају, зашто не обавезати, да све истакнуте табле и други јавни текстови, морају бити исписани на српском језику и ћирилицом, а и на другим језицима и писмима по потреби.
Према томе, државне институције треба натерати да примењују Устав и закон, а за остале области треба донети по хитном поступку закон.
С поштовањем.
Јован Шолајић, Чачак
П.С. Дозвољавам редакцију текста.
Ово писмо сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.
Ово писмо Политика није одштампала до данас.
У Чачку, 12. новембра 2010. године.
(no subject) [
Reply]
