ИТАЛИЈАНИ - ЗАРОБЉЕНИЦИ ИЗУВАЛИ ЧИЗМЕ СА НОГУ ИЗГИНУЛИХ НЕМАЦА.
Чачански парк - зима 1944 / 45. године. Одмах до улаза, поред стазе која води кроз целу дужину парка , стајао је споменик Веселину Миликићу. Споменик су подигли грађани Чачка, своме некадашњем председнику општине у знак захвалности, који је на самом почетку 20 - ог века покренуо акцију и подигао заштитни бедем око града Чачка - за одбрану од поплава Западне Мораве. Раније је Западна Морава плавила скоро сваке године градски атар, а од подизања бедема никада више. Нова власт после Другог светског рата је склонила овај споменик - јер није било примерено да се слави један председник капиталистичке општине. / Да Бог сачува /.
На тридесетак метара од улаза у парк стајала је рондела за цвеће, на месту где су се рачвале две стазе, а потом су се уједињавале опет у једну - идући кроз парк према западу. Италијани - заробљеници откопавају земљу - која је тазе изрована и ваде закопане изгинуле Немце у борбама за ослобођење Чачка 1944. године. Изгинуле Немце су сахрањивали њихови - јер на њима су комплет униформе, чак и понеки у шињелу и са чизмама на ногама. Један од Италијана је повукао да изује чизму са мртвог Немца, и нога остаде у чизми. Тело је почело да трули и трзај код изувања је произвео откидањање ноге.
Била је зима, не сећам се да је било неког великог смрада од људских телеса. Био сам веома млад, имао сам 15. година и био сам борац Трећег батаљона Четврте српске бригаде КНОЈ - а. Чувао сам стражарски , са пушком у руци Италијане заробљенике. Не могу да се сетим како сам се ја ту нашао, ни почетка ни краја, нити да ли је био задатак да се тела изгинулих Немаца пребаце на другу локацију, не сећам се ни тога транспорта. Да ли је циљ ове операције да би се дошло до обуће - са којом смо јако оскудевали, или је то само био индивидулни - неконтролисани чин једног Италијана - не знам. Уствари, ја се ничега не сећам, изузев места у Парку и момента када је при изувању једне чизме са мртвог Немца, остала нога до колена у чизми.
Забележио по сећању, дана 9. новембра 2010. године.
Јован Шолајић, Чачак
