Categories
My Links
Генерална

« Политика - Међу нама - Да ли у државним институцијама има МОНОПОЛА ? | Шолајић Иванко, из Кулиноваца код Чачка, умро 1. априла 1974. године./ ПРВИ ДЕО-СЛЕДИ НАСТАВАК/ »

Шолајић Иванко, из Кулиноваца код Чачка, умро 1.априла 1974.године / Наставак - Други део/
jovansolajic | 16 Новембар, 2011 10:31

НАСТАВАК - ДРУГИ ДЕО

ИВАНКОВ КАРАКТЕР

Иванко је био строг, у изузетним моментима и прек, али веома поштен и правичан човек, а надасве и веома храбар.

Ипак, био је предобар.Његова деца /6/, обично знају да кажу - да су сви они можда добили батине / и од мајке Милеве/укупно неколико пута у животу. Памти се, да је једном приликом пре рата, гађао крњетком црепа или ћерамиде ћерку гимназијалку Олгу / 1923/, која је цмиздрила за некакве паре, а она бежала, и Иванко, уместо Олге, погоди у око најмлађе дете малога Видосава / 1932/, без неких великих последица. Писца ових редова Јована / 1929/ је другог дана поласка у први разред основне школе, пљеснуо два три пута - јер му је овај одбио да иде у школу. Разлог су биле заноктице које је добио првога дана плевећи калдрмисано двориште школе.

Иванко, пред Други светски рат, прими у кућу Ратка Златића и његову супругу Радојилу. Ратко је побегао из Рашке области , јер му је претила животна опасност, ваљда је припадао предратном четничком покрету.А , Ратко је све време у кући Иванковој мајсторисао. Поправљо је и правио нову бурад и каце, а био је надалеко чувени пинтор, затим радио на поправци грађевина, вршио изолацију у нашем бетонском подруму нове куће.

Волео је мачке. Знао је да стави мачку у крило и да тако руча.

Славио је увек - у свим временима, али није ишао у цркву, имао је одбојност према поповима. Три дана се славило. Уочи славе - Алемпијевдана, кућа се кречила и детаљно распремала. У гостинској соби горела је велика фуруна на спратове - цакли ватра, Иванко са ћеркама , а и мушкарци су ту, чисте прозоре, песма се ори , на далеко се чује, Иванко је први глас - почињао је, одлично је певао, а и сви ми деца. Гости су долазили и враћали се и други и трећи дан, а гости поиздаље остајали су на преноћишту. Главно јело је кувани кисели купус са рибом сарагом и посебно сува риба сарага.

Иванко је славио и све остале празнике: Божић, Васкрс, Обетину... За Божић је пекао прасе , за Ускрс и обетину обавезно пекли смо јагње на ражњу и то на виновој лози. За Божић прасе је увек пекао у нашој старој кући са брвнима, на прочевљу - како се то код нас звало, или на отвореном огњишту - где су висиле вериге о које су вешани бакрени бакрачи - у којима се грејала вода или некада и кувало нешто за јело или за свиње и стоку. Увек су печена по три прасета са три стране огњишта постављена на ракље. Са Иванковим прасетом увек су пекли и наше комшије - брат Радомир Шолајић и зет из фамилије Драгутин Нешовић. Радовали смо се обичајима - ту су слама, ораси, итд, али облизивали смо се гледајући у прасе које се врти на ражњу. Знао је Иванко, да пита децу - да ли бисте јели овако вруће печење - наравно ми сви у глас да смо гладни и он отфикари плећку и онако врућу, на бадњи дан - касно већ у ноћ да деци да једу, а супруга му Милева се крстила и молила Бога да њеној кући опрости. Говорио је Иванко да грех не улази на уста

Обетинама / Бела недеља/.било је посебно свечано. Нарочито су остале у сећању девојке. Скупе се Иванкове сестричине: Нада, Ната, Емилија и друге и три његове ћерке - Милена, Олга и Вера. Простру ћилиме испод нашег винограда под трешњама, изнад нашег бунара, оне раздрагане пуне девајачких прича, чује се кикот.После ручка одлазило се на чувени сабор у Мишовића гају, познат по томе што је се одржавао по дану и што је на њему било много варошког света. Од Чачанске болнице па све до места сабора били су поређани паркирани фијакери и лимузине.

Иванко је гајио свиње за посек- обично по две или три добро угојене свиње - гајене само на куваним тиквама, јабукама, шљивама и сплачинама.Обавезно се , поред чварака правила и кавурма, после рата и крвавица и шваргла - правио их је његов најстарији зет Љубо Симеуновић, научивши то код Немца у заробљеништву, сва се сланина сушила - и полутке и потрбушина. Клало се обично у хладне дане и шурило - смудило са запаљеном сламом. Иванко је увек био широке руке. Једне године, остало је упамћено а и записано угарком, на греди трема где је топљена маст, а по веома хладном и снежном времену, да је се попило 27 бокала вина од по 1,5 литар и то јаког мушког вина од грожђа из нашег винограда. Иванко је обавезно правио ћевап. Пило се то уз ћевап. Остало је упамћено да смо једне године извешали да се суше 144 пршуте.

Знао је и да понекад ужива на свој начин - да прода трешње или шта друго на пијаци, да купи и поједе печење у пекари, или и да га купи у већој количини и понесе кући да и остала чељад омасте брк, да седне у фијакер и да се провоза до куће - са све празним котобањима. Фијакером отера котобање трешања на пијац, фијакером се врати кући. Волео је да се вози. Седне у градски аутобус, вози се до крајње станице - до Слободе, па натраг, па понекад и више пута тако.

ИВАНКОВИ ПОТОМЦИ ДЕЦА /6 -ро/:

-Милена, удата Симеуновић /8.10.1922 - 5.5.2002/, домаћица из Чачка,

-Олга, удата Тодоровић / 18.9.1923/, дипл.шум.инг, из Београда,

-Милутин / 12.11.1925 - 17.4.1998/, машинбравар - калионичар из Чачка,

-Вера, удата Пајевић, потом Новаковић / 16.8.1927 - 5.11.2007/, домаћица из Брвеника на Ибру,

-Јован /11.9.1929/, дипл.економиста из Чачка,

-Видосав / 15.3.1932/, бравар из Чачка

УНУЦИ / 12 - ро/

- Мирослав Симеуновић / 1947/, син Миленин, метало-стругар из Чачка,

- Предраг Симеуновић / 1948 - 21.09.2011/, син Миленин, ауто -лимар из Чачка

- Слободан Пајевић / 1950/, син Верин, дипл.маш.инг из Чачка -

- Славица Лучић / 1951/, ћерка Олгина, разведена , дипл.правник из Београда

- Светлана Милошевић / 1951/, ћерка Милутинова, метало - глодач из Парменца код Чачка.

- Биљана Радмилац / 1953/, ћерка Милутинова, разведена, економски техничар из Чачка

- Михаило Шолајић / 1956/, син Јованов, дипл.економиста из Београда

- Благоје Шолајић /1957/, син Видосављев, машински техничар из Чачка

- Драган Шолајић /1958/, син Милутинов, економски техничар из Чачка,

- Драгица Шолајић / 1958/, ћерка Водосављева, радница, из Чачка

- Иван Новаковић / 1960/, син Верин, ПТТ техничар из Брвеника на Ибру

- Александар Новаковић /1961/, син Верин, дипл.политиколог из Београда.

ПРАУНУЦИ / 16 - ро/- Иванко их није доживео, а Милева супруга Иванкова доживала их је 10 - ро.

- Марко Милошевић/ 1974/, син Светланин, а унук Милутинов, машински техничар,из Парменца код Чачка

- Ненад Симеуновић / 1975/, син Предрагов, а унук Миленин, маш. техничар из Чачка

- Ђорђе Пајевић /1977/, син Слободанов, а унук Верин, дипл.ел.инг, из Чачка

- Ивана Симеуновић / 1977/, ћерка Мирослављева, а унука Миленина, економски техничар, из Чачка

- Бранко Милошевић / 1977/, син Светланин, а унук Милутинов, машински трехничар, из Парменца код Чачка.

- Градимир Лучић / 1978/, син Славицин, а унук Олгин, дипл. грађ.инг, из Беoграда,

- Милош Радмилац / 1978/, син Биљанин, а унук Милутинов, свршени матурант гимназ., из Остре код Чачка

- Милан Симеуновић / 1979/, син Предрагов, а унук Миленин, бравар из Чачка, 

- Невена Симеуновић /1979/, ћерка Миросављева, а унука Миленина, мед.сестра из Чачка,

- Владимир Радмилац /1980/, син Биљанин, свршени матурант гимн.из Чачка,

 - Александра Новаковић / 1985/, ћерка Иванова, а унука Верина, студент микробиологије из Брвеника на Ибру,

- Лазар Новаковић /1987/, син Александров, а унук Верин, маш. техн. из Београда,

- Јелена Шолајић / 1991/, ћерка Благојева, а унука Видосављева, ек.техничар из Чачка,

- Марјана Шолајић /1992/, ћерка Михаилова, а унука Јованова, студент Математичког факултета из Чачка,

- Војислав Шолајић /1993/, син Благојев, а унук Видосављев, ђак ек. школе из Чачка

- Душан Новаковић / 1999/, син Александров, а унук Верин, ђак осн.школе из Београда

 ЧУКУНУНУЦИ / 4/. Није их доживео.

- Соња Симеуновић / 2003/, ћерка Ненадова, унука Предрагова, а праунука Миленина, ђак другог разреда О.Ш. из Чачка,

- Андрија Симеуновић / 2003/, син Миланов, унук Предрагов, а праунук Миленин, ђак другог расзреда О.Ш., из Чачка,

- Сара Симеуновић / 2008/, ћерка Миланова, унука Предрагова, а праунука Миленина, из Чачка

- Ивана Пајевић / 2010/, ћерка Ђорђева, унука Слободанова, праунука Верина, из Чачка.

Иванко Шолајић умро је у Чачанској болници 1. априла 1974. године. Сахрањен је на Кулиновачком гробљу, атеистички, са музиком и са послужењем на гробљу. Било је присутно много света. За послужење купио сам у печењари - пекари Баралића у Мрчајевцима равно 100. кгр. прасећег печења. Колико је се народа послужило, печења није ипак било довољно. Све сам кафане , после подне обишао да нађем које кило печења да би смо имали шта да послужимо кући, пријатеље и рођаке из далека и комшије. Умешено је 11. врста колача.

Иванко је одликован Медаљом ......за  учешће у НОР - у .

Записао по сећању, дана 16.новембра 2011. године, његов син,

Јован Шолајић, Чачак 

 #
User Comments
(no subject) [Reply]
Milos | 15 Јул, 2012 15:31

Marjana ocistila prvu god. na Matematickom fakultetu sa svim desetkama
pozz

МИЛОШ [Reply]
ЈОВАН | 16 Јул, 2012 11:33

Драги Милоше,
Много ти хвала на обавештењу. Реци ми, како могу на интрернету да прочитам Мајине резултате. Поздрав из Чачка, поздрави Маму и Тату.
Јован Шолајић, деда Мајин.

Add Comment
Додај коментар





Запамти ме