ДА ЛИ ЈЕ У СРБИЈИ ПОТРЕБАН ПРЕВОД СА СРПСКОГ НА БОСАНСКИ ЈЕЗИК

Ако су, по лингвистичком правилу, језици народа слични и да за њихово разумевање није потребан преводилац, сматра се да се ради о истом језику.

На нашим просторима, према горе изнетом правилу истим језиком се сматрају: српски, хрватски, босански и црногорски језик.

Међутим, право је сваке државе да свој језик - језик већинског народа, назове како хоће и жели.

Али, то не значи да држава мора да законима регулише, право националних мањина поменута четири језика, да се у државној употреби - управо у службеној употреби општи и пише и на језицима поменутих мањина..

Зар у Пријепољу, у Суду,.треба преводити на босански језик. Ако Срби у Пријепољу и околини говоре српским језиком у држави Србији, зар и Босанци, или Бошњаци или Муслимани не говоре истим језиком, чак и истим наречјем као и Срби и зашто им је потребан преводилац. Или, ја можда нисам у праву - можда Србин и Босанац или Бошњак у Пријепољу говоре различитим језицима.

Зар Босанци у Пријепољу не треба да знају званични језик државе у којој живе. У цивилизоване земље не можете да емигрирате док не положите знање језика и историју дотичне државе.

Зато, предлажем Држави да донесе пропис по коме се:

1. Грађани се могу изјашњавати да говоре и језицима националних мањина: Хрвати, Босанци или Бошњаци и Црногорци, и

2. Али, да поменути језици не могу бити у јавној употреби - јер се ради фактички о истом језику - српском језику, који је Уставом прописан као језик у службеној употреби.

Ово је моје размишљање, без и најмање намере да се некоме замерим. Србији је доста разно разних деоба. Напротив, ради напретка, треба да се што више сједињујемо - да државу у којој живимо треба да поштујемо као и свој дом.

Ово сам објавио на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА.

У Чачку, дана 25.јануара 2012.. године.