Categories
My Links
Генерална
Гувернер НБ СРБИЈЕ /и пред. Владе и "ПОЛИТИЦИ"/. Питање каматних стопа на штедњу грађана ?
jovansolajic | 12 Октобар, 2011 11:55

ЗА РУБРИКУ " МЕЂУ НАМА"

Поштовани уредниче,

Шаљем и вама ово писмо. Можда можете да га објавите.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

МИНИСТРАСТВО ФИНАНСИЈА - ЗА МИНИСТРА И ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ,

Поштовани председниче Владе,

Шаљем и вама ово писмо. Можда вам може послужити.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

ЗА ГУВЕРНЕРА НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ - ЛИЧНО

Поштовани гувернеру,

Саветујете, или наређујете, да банке у Србији не повећавају већ да смањују каматне стопе на штедњу грађана - циљајући, пре свега, на орочену девизну штедњу у време Светског дана штедње.

Колико ми је познато, у свету је штедња грађана капитал из кога се финансира привреда. Да ли то значи, да имамо довољно капитала за финансирање и развој наше привреде - када дестимулишете штедњу грађана. Значи, штедња је префорсирана, па је треба обуздавати.

Банке вапе за добрим инвеститорима и привредницима , мало их је , а капитала има. А, знате због чега је то тако. Зато, што вам је курс динара изнад било какве логике, увоз свега и свачега цвета / очигледно да економијом влада увознички лоби/, на домаћем тржишту наша привреда је неконкурентна а на иностраном нема шта да тражи, пре свега због прецењеног динара.

Банкарски сектор је најрентабилнија привредна грана код нас. Откуд се ви за њих секирате да ће повећавањем каматних стопа повећати и цену капитала. Уведите порез на екстра профит у банкарском сектору.

Наше банке, напротив, обесмислили су штедњу грађана. Преко 90% грађана подиже плате и пензије у целости, јер нема никакву рачуницу да новац, колико - толико, држи на штедњи. Банке грађанима плаћају на штедњу по виђењу 2% камате годишње, а комерцијалне кредите привреди пласирају са 2% камате месечно. Ја , у једној банци просечно свакога дана имам најмање 50.000.- динара на штедњи, ја банци платим 150.- динара за одржавање, а они мени испод 50.- динара камате. Значи, ја банци плаћам уместо они мени. То је, признаћете апсурд - најблаже речено.

Господине Шошкићу, промените нешто, јер ово како сада радите ништа не ваља. Напротив, ако нам треба капитала, дозволите банкама утакмицу у прикупљању штедње грађана. Према неким рачуницама, колико има девиза на штедњи толико има и у сламарицама грађана. Знате , лаички гледано, за капитал из извора штедње грађана - истина платите нешто већу камату, али зато не треба да се бринете за доспеле ануитете, камате - за које треба извести робе или се поново задуживати и то са ограниченим могућностима. Штедња је интерна ствар државе, а капитал добијен из иностранства има много већу тежину.

Наша индустрија је слабашна - тешко може да се бори са индустријама развијених земаља, па је треба штитити док не стане на ноге. Упротивном, позатвараћемо и то још оно мало фабрика које раде. Добар отац, када је синове осамостаљивао, помагао им је у прво време свесрдно - није их пуштао низ воду да их стихија однесе. Тако и држава, мора у фази развоја и борбе за светско тржиште наше индустрије и привреде у целини, да свим расположивим средствима помогне наше привреднике мерама које Влади и гувернеру стоје на располагању.

Системска решења треба да имају за циљ:

-Да сви - активни становници наше државе раде , односно привређују и од тога рада да живе,

-Уместо, што њих веома мало привређује - ради, а сви некако преживљавамо. Није праведно, на крају крајева, да један мали део становништва ради а да сви од тога рада ипак - како - тако живе.

-Радите на томе , да измислите систем у коме ће сви да раде и да сви од рада живе.

-Немојте форсирати конкурентност привреде пре свега - јер су нам производне снаге неразвијене - ми нисмо спремни ни за утакмицу у пољопривреди - и ако имамо неке природне предности, а камо ли у индустрији - имајте то у виду.

С поштовањем,

Јован Шолајић, Чачак

Ово писмо послао сам "Политици" - за рубрику "Међу Нама".

Ово писмо сам послао и министру финансија.

Ово писмо објавио сам на моме БЛОГ - у - Размишљања једног ЧАЧАНИНА:

Ово писмо ПОЛИТИКА је објавила у своме броју од 17. октобра 2011. године.

 #