Categories
My Links
Генерална

« Градоначелник града Зрењанина - Зашто на табли " Југоисток - Ечка " латиница ? | Педовић Милорад - срећа пратила ратника све време рата од 1941. до 1945. гидине. »

Првомајска парада у Београду 1949. године.
jovansolajic | 23 Јул, 2010 12:04

ПРВОМАЈСКА ПАРАДА У БЕОГРАДУ 1949. ГОДИНЕ

У Београду, 1949. године одржана је велика Првомајска парада. У то време био сам на школовању за новинара при ЦК КПС. Као будући новинари, а било нас је свега 17. из целе Републике Србије, учествовали смо на паради, као посматрачи, са задатком, да напишемо извештај са параде / Као писмени задатак/..

Свечана трибина била је на Теразијама, на отвору улице Краља Александра са Теразија. Добили смо места на трибини, на делу означеном као " Е", значи на трећем нивоу. На месту "А" налазио се Тито са највишим државним руководиоцима, на нижем нивоу, места означена са "Б" и "Ц", били су министри, чланови централног комитета и генерали, а ми смо били на трећем нивоу, места означена са "Д" и "Е". Ипак, били смо на трибини, била је то велика част. Добили смо специјалне пропуснице, штампане на картону.Било је назначено када морамо доћи на трибину , затим којим улазом да уђемо на трибину. Запамтио сам, 6. пута су нас легитимисали и претресали до доласка на трибину.

Војна музика свира маршеве, последњи долази Тито са најужим руководством. Велико узбуђење. Жмарци подилазе. Предаја рапорта неког генерала, команданта параде, војска маршира парадним кораком, сви родови војске, артиљерија, оклопне јединице.

Затим наилазе спортисти у беспрекорним ешалонима. Спортисти обучени у беле униформе. У једном ешалону, препознајем моју сестру Олгу Шолајић /1923 /, тада студента шумарства Београдског универзитета. Затим, на челу једног ешалона маршира са заставом мој комшија из села Божидар - Божо Јањић /1930- ?/, који је тада учио неку занатску школу у Раковици, као дете палог борца. Он , онако висок, у лепом спортском оделу са заставом, сам напред испред свога ешалона, како је величанствено изгледао.Та омладина која је парадрала је изгледала фантастично. Сви вижљасти, танки, није било дебелих - нису ни могли бити дебели.

После доста година, у једном распремању стана, карта за улазак на трибину, је изгубљена.

Забележио по сећању, дана 23. јула 2010. године.

Јован Шолајић, Чачак

 #
Add Comment
Додај коментар





Запамти ме